18. novembar 2010.

Psihologija

Ono što mi opažamo kao različite boje su zapravo svetlosni talasi različitih dužina. Tako, ako propustimo kroz prizmu zrak bele svetlosti na drugom kraju će izaći zraci različitih boja, što znači da se u beloj svetlosti nalaze skoro sve boje koje mi vidimo. Taj vidljivi deo spektra zhavata jedan uzani opseg, od oko 380nm do oko 700nm. Kratki talasi vidljivog spektra odgovaraju plavičastim nijansama, srednji zelenim, a dugi crvenkastim.

Piše: Oliver Tošković

Slika 1: prelamanje bele svetlosti kroz prizmu

Proces opažanaj boja počinje na mrežnjači oka aktivacijom posebnih fotosenzitivnih ćelija koje se zovu čepići. Kod čoveka postoje tri vrste čepića koje maskimalno reaguju na svetlosti različitih talasnih dužina. Jedna vrsta čepića će se maskimalno aktivirati ako do oka dođu kratki (plavičasti) talsi, druga na srednje (zelenkaste) a treća na duge (crvenkaste) talase. Pošto ima tri vrste čepića, čovek spada u tzv. trihromate. Za razliku od čoveka, većina sisara spada u dihromate, tj u njihovom oku se nalaze samo dve vrste čepića, kratko i dugotalasni. Tako, na primer pas i čovek istu scenu vide različito obojenu. Način na koji dihromati vide boje najviše liči na sliku televizora na čijem ekranu ne radi kanal za zelenu boju.

Slika 2: razlika u viđenju iste scene između čoveka (tri vrste čepića) i psa (dve vrste čepića)

Dakle, na prvom koraku opažanja boja, na mrežnjači oka, ovaj proces je sličan procesu u ekranima TV aparata, monitorima, video projektorima i sl. jer počiva na takozvanom RGB principu (R=red, crveno; G=green, zeleno; B=blue, plavo). Ovaj princip se sastoji u tome da se mešanjem pomenute tri vrste svetlosti mogu dobiti sve boje vidljivog spektra, odnosno sve boje koje mi vidimo.

Unutrašnji svet boja

Slika 3: mešenje crvene, zelene i plave svetlosti

Boje su u našem umu organizovane na specifčan način, koji se najlakše može predstaviti preko takozvanog kruga boja. Naime, ako nactramo krug i na obodu tog kruga rasporedimo boje, na suprotnim krajevima kruga bi se našle crvena i zelena, odnosno plava i žuta boja. Ovi parovi boja se nazivaju komplementarnim bojama. U sredini, tj centru kruga bi se nalazila siva.

Komplementarne boje su posledica različitog reagovanja ganglijskih ćelija u mrežnječi oka. Naime, tri vrste čepića različito aktiviraju naredni sloj ćelija u oku, tzv ganglijske ćelije. Na primer, žuto svetlo će aktivirati “crveni” i “zeleni” čepić, a oni će dalje aktivirati tzv “plavo-žutu” ganglijsku ćeliju i mi ćemo videti žuto. Plavo svetlo će aktivirati “plavi” čepić koji će kočiti aktivaciju “plavo-žute” ganglijske ćelije i mi ćemo videti plavo. Prema tome, postoje i tri vrste ganglijskih ćelija, ali su one dvojne, tj njihova aktivacija vodi opažanju jedne boje, a kočenje opažanju druge, njoj suprotne, ili tzv komplementarne boje. Tri vrste ganglijskih ćelija su “plavo-žuta”, “crveno-zelena” i “belo-plava” i ovi parovi boja zapravo predstavljaju komplementarne, suprostavljene boje.

Slika 4: krug boja

Koliko ima osnovnih boja?

Specifična organizacija boja u našem umu govori da opažajno postoje zapravo 4 osnovne boje, tj 4 boje koje mi vidimo kao čiste, bez primesa drugih boja. Znamo da bi slikari rekli da postoje tri osnovne boje, crvena, plava i žuta, jer se mešanjem tih farbi mogu dobiti sve ostale boje. Sa druge strane, možemo reći da postoje tri osnovne boje, ali druge, crvena, zelena i plava, jer se mešanjem tih svetlosnih zrakova mogu dobiti sve ostale boje. Dakle, pri različitom mešanju boja imamo po tri, ali različite tri osnovne boje, pa možemo zaključiti da u ljudskom umu postoje zapravo 4 osnovne boje, odnosno dva para komplementarnih boja (crvena i zelena, plava i žuta).

Mešanje svetlosti

Slika 5: mešač boja

Pod mešanjem boja, mi obično podrazumevamo mešanje farbi, međutim boje se mogu mešati i tzv mešanjem svetlosti. Ovo mešanje je posledica određene rezolucije mrežnjače našeg oka, odnosno, ako jako brzo na oko stiže svetlost različitih boja, ćelije ne mogu tako brzo da reaguju i mi vidimo kombinaciju tih boja. Ono što je zanimljivo pri ovakvom mešanju boja jeste da se mešanjem komplementarnih boja (plavo-žute ili crveno-zelene) dobija opažaj sive boje. Kao što znamo mešanjam plave i žute farbe opažamo zelenu boju, jer plava farba upije svu žutu svetlost, a žuta upije svu plavu pa ostane samo neki mali udeo zelene. Nasuprot tome, mešanjem plave i žute svetlosti aktivira se i koči ista ganglijska ćelija i mi ne vidimo ni jednu boju, već samo njihovu svetlinu, odnosno sivo.