11. jun 2010.

Vest da je čovek uspeo da kreira prvi veštački DNK, a da je ćelija u koju je ubačen nastavila da živi i razmnožava se, je obišla svet veoma brzo. Još brže vam B92 u saradnji sa Discovery Chanel donosi intervju sa čovekom koji je ovo uspeo.

On je Kreg Venter (Craig Venter), osnivač Instituta Džej Kreg Venter u SAD-u, u kome je stvorena ova prva ćelija sa veštačkim DNK.

Šta je po vama veštački život?

To nije tako teško objasniti. Pošli smo od ćelije jednostavnog organizma mikoplazme. Dešifrovali smo sastav njenog genoma, odnosno DNK, a zatim napravili veštački genom i implantirali ga u ćeliju iz koje je odstranjen originalni DNK. Ćelija je počela da ga čita i tako postala sasvim novo živo biće. Tako da, jedini DNK u toj novoj ćeliji je veštački DNK sastavljen uz pomoć kompjutera, zato kažemo veštački život. To nije plastična ćelija, ona je vrlo živ organizam koji se samostalno umnožava, ali sve što sadrži dobijeno je putem kompjuterskog koda.

Da li čovek može stvoriti veštački život koji može sam za sebe nastaviti da živi, da se razmnožava i evoluira?

Nisam siguran da trenutno postoji cilj da se tako nešto uradi. Organizam koji smo stvorili može da opstane samo u laboratoriji i pod specijalnim uslovima. To je jako važno. Jer, ako ćemo, recimo, da naravimo veštačke alge, potrebno je da ih tako napravimo da one ne mogu da opstanu u okeanima ili drugim staništima. Najbitnije je da možemo da kontrolišemo njihov opstanak. Mi se protivimo plasiranju veštačkih organizama van laboratorije i ja smatram da je svaka laboratorija koja se bavi ovakvim stvarima dužna da se stara o tome da organizmi budu takvi da ne mogu opstati van laboratorije.

Šta predstoji u nauci 21. veka da se važno otkrije? Po vama.

Još uvek sam pod utiskom ovog poslednjeg otkrića. Ipak, ono što bih za života voleo da vidim jeste pozitivna primena ovog otkrića, kada su u pitanju novi izvori energije, hrana, čista voda, ili kada je u pitanju recimo vakcinisanje. Za mene, kao naučnika, bilo bi sjajno kada bih video da je moj rad pozitivno uticao na čovečanstvo.

Da li očekujete da će nova tehnologija i proizvodi poput biogoriva biti dostupni svim ljudima u svakom delu sveta?

Pa, to bi svakako bilo idealno. Zemlje koje najbrže usvoje nove tehnologije steći će ekonomsku prednost nad drugima. Cilj nam je da, ako dođemo do nekih rešenja, učinimo sve kako bi licenca bila dostupna širom sveta. Potrebno je da se stvari globalno primene. Dosta naših investitora nije iz Amerike, već iz nekih drugih zemalja koje smatraju da bi nove tehnologije mogle imati pozitivan uticaj na njihove ekonomije. Recimo, ako želimo da u budućnosti manje zavisimo od nafte kao izvora energije, biologija kao nauka, biće od velikog značaja.

Prošlo je 10 godina od kada je dekodiran ljudski genom, a čini se da je progres u pogledu primene medicinskih dostignuća na konkretne slučajeve bio prilično slab. Da li mislite da smo suviše optimistični u pogledu očekivanja od primene veštačkog života? Da li ćemo za 5 do 10 godina biti u prilici da se uverimo u neka neverovatna dostignuća u vezi sa veštačkim životom.

To je veoma važno pitanje i okrenuto je budućnosti. Ne sumnjam da će za 20, 30 godina ovo biti dominantna tehnologija koju će svi koristiti. Moguće je da će se to desiti i mnogo brže. U pravu ste – progres u vezi sa ljudskim genomom bio je znatno sporiji jer je zavisio od ove nove tehnologije, ali sada će verovatno stvari ići mnogo brže.

Da li će vaša otkrića promeniti način na koji se naša civilizacija razvija, u smislu fundamentalnih vrednosti na kojima počiva čovečanstvo?

Iskreno se nadam da će otkrića imati pozitivan efekat na našu civilizaciju. Nova otkrića su nam neophodna. Uskoro će nas na planeti biti skoro 9 milijardi, a trenutno nemamo načina da obezbedimo hranu, vodu I lekove za sve ljude na planeti, a da pri tom istovremeno ne ugrozimo životnu sredinu. Nadam se da će nove tehnologije upravo doprineti tome da prestanemo da uništavamo prirodu koja nas okružuje. S druge strane što više saznamo o DNK, više ćemo biti u prilici razumemo sopstvenu evoluciju i možda utičemo na nju u budućnosti.

Šta je to što vas nagoni da se bavite ovakvim otkrićima?

Kao naučnik, nalazim se u privilegovanoj poziciji da mogu da razmišljam o takvim stvarim i pokušam da nađem rešenja. Bio sam u prilici da plovim oko sveta I bio sam svedok promena – video sam kako su se predivni, čisti okeani vremeno pretvorili u prava smetlišta i kako život u njima polako zamire. To me veoma pogađa i zbog toga radim na otkrićima koja mogu popraviti ove stvari. Mislim da svako od nas treba da radi na tome da ovaj svet učinimo boljim mestom za život.

Upoznati ste sa užasnim izlivanjem nafte u Luizijani. Da li mislite da će vaši budući mikrobi moći da rešavaju takve probleme.

Moramo biti vrlo pažljivi kada je to u pitanju, ali svakako mislim da moramo raditi na tome da pronađemo alternativno rešenje. Jer, dok god crpimo naftu na način na koji se to sada radi, postoje realne opasnosti od ekoloških katastrofa.