Delovi iz knjige: Voje  ANTONIĆA , Da li postoje stvari koje ne postoje >>>>  NEIDENTIFIKKOVANI LETEĆI OBJEKTI

Godine 1976. svemirski orbiter Viking poslao je na Zemlju snimke površine Marsa (slika 1), od kojih su neki poprilično uznemirili javnost: jedna od planina dužine oko 2500 metara iz oblasti Cydonia, osvetljena suncem nisko na horizontu, pokazivala je začuđujuću sličnost sa ljudskim licem (što je lako pronaći u gornjem desnom delu slike 1). Godine 1998. orbiter Mars Global Surveyor načinio jeprecizniju sliku ove oblasti. Pokazalo se da to brdo, kada se snimi savremenim kamerama koje nude više detalja i kad se osvetli iz nekogdrugog ugla (mala slika dole desno), pokazuje manje sličnosti sa ljudskim licem, ali to ipak nije uticalo na prvobitno interesovanje javnosti. 

Za utehu, na istom snimku ima dosta drugih zanimljivih detalja - recimo, začuđujuće pravilne piramide (na slici 1 levo dole). Zvaničnih objašnjenja za ove oblike još uvek nema, pa je to dobro poslužilo da javnost iznese svoja tumačenja. Stvar je još višepogoršalo to što je u pokušaju da NASA nastavi snimanje pošto se orbiter više približi površini Marsa, veza s njim prekinuta iz neutvrđenih razloga. Tako su rođene mnoge pretpostavke - recimo, da su nalazi toliko zanimljivi da ih vlada namerno skriva od očijujavnosti ili da su orbiter uništili Marsovci u nameri da svoje postojanje sakriju od nas (mada je onda pitanje zašto bi gradili džinovsko lice i time obelodanjivali isto to što kriju).

Slika 1: snimak sa “Vikinga” (dole desno: detalj snimka sa “Mars Global Surveyora”)

Slika 2: još jedan “portret”

Slika 3: krst kao koordinatni poǐetak

Ipak, priča o licu sa Marsa ovde se ne završava. Snimak ove oblasti objavljen je u mnogim časopisima, pa su ljudi uzeli lupe i počeli da je detaljno pretražuju. Da li je presudna bila pronicljivost ili bujna mašta udružena sa željom da se pronađu još neki zanimljividetalji, tek zapažanja su počela da se gomilaju. Najpre je u desnom delu slike 5 (iznad tačke D), odmah pored velikog kratera, pronađena planina koja bi, uz malo dobre volje, mogla da se proglasi za još jedno lice, doduše veoma izduženo (uvećan snimak je na slici 2). A onda su pored samih piramida (iznad tačke A) pronađena četiri kamena koja su formirala krst, kao na nišanskim spravama. Tačka preseka, (uvećan detalj na slici 3) koja je lako uočljiva, odmah je proglašena za koordinatni početak od koga treba započeti pretraživanje. U blizini te tačke (obeleženo strelicom, iznad tačke B na istoj slici) nalazi se građevina klinastogoblika nazvana tort (tvrđava), s desne strane ograđena lučnim zidom (slika 4). Centar ovog luka se, gle čuda, nalazi skoro u centru krstića o kome je upravo bilo reči.

Uočeno je da se osnove oba lica nalaze na liniji koja kreće od krsta. Kad se povuče još jedna linija iz iste tačke, ona će uokviriti drugo lice i proći tačno kroz oči prvog - kao što bi svaki slikar uradio, primećuju sledbenici ideje da ovde “ima nečega”.

Slika 4: tvrđava

Slika 6

Slika 7

Slika 5: proporcije objekata na Marsu i pozicije njegovih prirodnih satelita

Da li je to dovoljno da ubedi nevernike? Ako nije, postoji još jedna značajna koincidencija, ali je za nju potrebno navesti još nekoliko podataka.

Oko Marsa kruže dva prirodna satelita, kao dva Meseca: zovu se tobos i Dejmos - što su, uzgred, latinski izrazi za strah i užas.

Prvi se kreće po orbiti sa srednjim poluprečnikom 9380, a drugi 23500 kilometara. Dakle, kad postavimomatematičku proporciju u kojoj su, s jedne strane, poluprečnik Marsa i udaljenost Fobosa i Dejmosa od njegovog centra, a s druge udaljenosti svih navedenih tačaka od krsta, dobićemo impresivno podudaranje. Doduše, nekih odstupanja ima, ali cela stvar je ipak prilično zanimljiva. Naravno da je to odmah uzeto kao jak argument svih pristalica teorije da na Marsu ima inteligentnog života. Matematičari - amateri seli su za svoje kompjutere i izračunali da verovatnoća da sve ovo bude puka koincidencija iznosi jedan prema 1,4 milijarde.

Nećemo ponavljati celu računicu kojom je dobijena ova cifra, ali lako se vidi da je ona prepuna nedostataka. Recimo, izračunato je kolika je mogućnost da se baš ti oblici dobiju na baš tim mestima. To je zatečeno stanje, i postavka da se računa verovatnoća njegove pojave logički je neispravna; bilo bi to kao kad bismo promešali špil od 52 karte i onda sebe proglasili za čudotvorce jer se pojavio baš taj redosled karata koji smo dobili, a verovatnoća da ćemo ga dobiti bila je izuzetno mala (broj mogućih kombinacija pisao bi se sa 58 cifara). Ipak, to ne umanjuje zanimljivost svih ovih zapažanja.

Slika 8	Slika 9: terasasta polja	Slika 10: “zidovi” na Marsu

Videvši sve ovo, vernici su se dosetili šta je rekao Luka u svom Jevanđelju: I biće znaci na suncu i u mjesecu i zvjezdama (21.25).Čak su neki to proglasili i za siguran znak da nam dolazi sudnji dan, jer već sledeća glava Jevanđelja (21.26) kaže: Umiraće ljudi odstraha i od očekivanja onoga što nailazi na svijet; jer će se sile nebeske pokrenuti.

Slika 11: marsovske “šine”

A šta kažu naučnici? Odgovor je lakonski - imamo mi tih lica i raznih podudarnosti koliko hoćete! Zaista, osim ljudskih lica (slike 6, 7 i 8) ima i drugih zanimljivih oblika, kao što su terasasta polja (slika 9) nalik onima koja su gradile Inke (ali i naš narod u primorju), ili “zidovi” (slika 10) i “šine” (slika 11) od kojih je neke snimio Pathfinder, robot na točkovima, dok je šetao po površini Marsa. Ni za ove oblike nema zvaničnog objašnjenja; naučni svet izjavlju- je samo da sve to nije ni malo neobiǐno za topologiju Marsa. 

Ipak, neke istraživače-amatere (ali i naučnike) zainteresovala jegrupa objekata koja se vidi u donjem levom uglu slike 1. Ta formacija dobila je naziv Grad (City) i u njoj je pronađenomnogo koincidencija, pre svega matematičkih, za koje neki smatraju da sama priroda nije mogla da ih stvori i da su delo inteligentnih bića.

Delovi iz knjige: Voje  ANTONIĆA , Da li postoje stvari koje ne postoje >>>>  NEIDENTIFIKKOVANI LETEĆI OBJEKTI