Delovi iz knjige: Voje ANTONIĆA , Da li postoje stvari koje ne postoje |
Malo koja tema može tako da rasplamsa diskusiju kao pitanje da li nas povremeno posećuju inteligentna bića sa drugih svetova. Javnost se podelila na dva tabora: na one koji ne sumnjaju u to da smo često bili domaćini vanzemaljcima i na skeptike koji tvrde da će poverovati u to tek kad vide nedvosmislene dokaze. I jedni i drugi počeli su da se udružuju u grupe u kojima razmenjuju iskustva i utvrđuju strategiju zajedničkog napada na suprotni tabor: prvi su takozvani UFOlozi (od Unidentified Flying Object, neidentifikovani leteći objekat), a drugi su prihvatili jednostavan naziv Skeptici.
Već u startu borba je bila neravnopravna, iz prostog raz- loga što je moguće dokazati da nešto postoji, ali ne i da ne pos- toji. Ako ja, recimo, pretpostavim da u ovom trenutku na vašem ramenu sedi nevidljivi Marsovac i zajedno sa vama čita knjigu koju upravo držite u ruci, a vi tvrdite da je to glupost, onda bih ja eventualno mogao da dokažem svoju hipotezu ako, recimo, uhvatim jednog ili ga nekako snimim tako da ipak bude vidljiv. Vi ste u nepovoljnijem
položaju - nikad nećete imati dokaz da on ne postoji i vaša tvrdnja je osuđe- na na to da zauvek ostane nedokazana.
Čak i ako ja nikada ne dokažem svoju tvrdnju, ona će ipak biti manje ili više uverljiva hipoteza koja će uvek imati svoje sledbenike. Teško da će rasprava nešto pomoći; ako sam ja uveren u svoju tvrdnju, naravno da neću dozvoliti da me razuverite. Treba se setiti ovoga kad u poglavlju Nauka i pse- udonauka / Veština kritiǐkog rasuđivanja stignemo do diskusije o tome čija je obaveza da u raspravi dokaže tvrdnju i da li je nepostojanje dokaza isto što i dokaz o nepostojanju nečega.
Formalno gledano, dosad nije iznet nijedan neoboriv dokaz o poseti bića sa druge planete koji bi uverio i skeptike (UFOlozima dokazi nisu neop- hodni jer oni veruju i bez njih). Postoje izjave svedoka ali one ne mogu da budu dokaz, postoje atraktivne fotografije i filmovi ali oni su bez izuzetka dvosmisleni i nedovoljno uverljivi. Bilo je vesti u štampi da su pribavljeni i navodni materijalni dokazi (u vidu fragmenata svemirskih brodova pa čak i tela bića sa drugih planeta), ali nikada ništa od toga nije ponuđeno javnosti.
Svako od nas već ima svoj stav o ovome, ali kod mnogih on je nedovolj- no iskristalisan. U nedostatku činjenica lakše se okrećemo svojoj intuiciji, ali to nije dovoljno za nepristrasan stav. Ovde su izneti argumenti kojima se slu- že dva suprotna tabora - UFOlozi i skeptici.
Suprotno onome što svako u prvom trenutku pomisli kad čuje skraćeni- cu NLO (Neidentifikovani Leteíi Objekat), ovaj naziv nigde ne sugeriše da je reč o vanzemaljskim tvorevinama. Kad je nešto neidentifikovano, to prosto znači da mu se ne zna priroda, poreklo ifunkcija. Ljudi koji se ovim bave čak su predložili da se ovaj naziv zameni još uopštenijim, Neidentifikovane Leteće Pojave. Razlog zaovakav predlog leži u tome što se ne prijavljuju samo pojave objekata. Pojava svetlosti na nebu mogla bi da bude uzrokovana i ne- kimod poznatih ili nepoznatih prirodnih zakona, recimo oslobađanjem neke energije, pa tu nema osnova da se govori o objektima.
Delovi iz knjige: Voje ANTONIĆA , Da li postoje stvari koje ne postoje |