Ovaj rad prof. dr D. Kapor je izložio na "Republičkom seminaru o nastavi fizike"
koji je, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta i Društva fizičara Srbije,
Održan na Tari 2006.
Rad objavljujemo u više nastavaka.

Definicija i ciljevi popularizacije 

Za početak, dajemo jednu moguću definiciju. Popularizacija nauke je aktivnost kojom se rezultati egzaktnih nauka prikazuju bez strogog naučnog formalizma korišćenjem različitih analogija i drugih raspoloživih sredstava, tako da budu bliski slušaocu koji nema potrebno predznanje.

Ciljevi popularizacije mogu biti različiti. Osnovni cilj je da se što šira javnost upozna sa određenim naučnim rezultatima čime se podiže nivo naučnih znanja populacije i zadovoljava njena radoznalost. Ovo je najčešći vid aktivnosti i on može da se odnosi kako na neka nova saznanja, tako i na neka ranija saznanja koja i dalje pobuđuju interesovanje. Život, rad i rezultati Nikole Tesle spadaju upravo u ovu drugu grupu.

Druga mogućnost je da se ljudima koji donose odluke na osnovu određenih naučnih rezultata činjenice predoče na jednostavan način. Ovo je veoma važno kada velike firme žele da menjaju proizvodni program i uvedu određene inovacije a za to im je potrebno odobrenje upravnog odbora u kojem obično ne sede stručnjaci za nauku već stručnjaci za profit. Ljudi koji pripremaju ove materijale su izuzetno dobro plaćeni.

U sličnoj situaciji je bio i Nikola Tesla i to ne jedanput. Poznata je anegdota kako je Tesla tražio investitore za svoje izume vezane za obrtno magnetno polje. Posle jednog izlaganja koje nije moglo da privuče pažnju, Tesla poteže priču o Kolumbu koji je postavio jaje da stoji na vrhu tako što mu je odlomio vrh i sledi ogled. Metalno jaje postavlja na ploču ispod koje se formira obrtno magnetno polje, jaje se zavrti i uspravi. Ovde imamo sjajnu kombinaciju električnih i mehaničkih efekata. Koliko je anegdota istinita ne znam, ali se pouzdano zna da je  1893. godine u Čikagu održana Međunarodna izložba povodom 400 godina od otkrića Amerike. U paviljonu posvećenom elektrotehnici je Tesla demonstrirao svoje oglede uključujući i čuveno jaje.

Postoji i treći cilj, koji je kombinacija ova dva a javlja se kada je celokupna populacija u poziciji da odlučuje ili utiče na odluku. Onda se celokupnoj javnosti predstavljaju rezultati u cilju kompetentnijeg donošenja odluke. Recimo, neka zemlja koja je imala zabranu nuklearnih elektrana želi da ih ponovo uvede i raspisuje u tu svrhu referendum. Onda je neophodno upoznati stanovništvo sa svim prednostima i manama ovakve odluke, ali na popularan i svima razumljiv način.

Nešto slično se desilo pre 15-ak godina u SAD. Tada je bilo odlučeno da se sredstvima države izgradi najveći akcelerator čestica na svetu takozvani SSC (Superconducting Supercolider, u prevodu «Superprovodni supersudarač») kojim bi se mogli izvesti eksperimenti koji bi omogućili da se načini napredak u fizici čestica a time i u našem sveukupnom razumevanju prirode. Sredstva o kojima je bila reč su bila prilično velika, i Kongres i Senat su prvo odobrili izgradnju a onda počeli da se pitaju ima li to smisla. U želji da animiraju javnost za ovaj poduhvat, neki od najvećih fizičara su se aktivirali pišući popularne knjige i držeći predavanja. Nažalost ni to nije pomoglo, finansiranje je obustavljeno.

Zašto je ova aktivnost bitna za prosvetne radnike uopšte? Dva su različita aspekta ove problematike.

Prvi se odnosi na potrebu da se prosvetni radnici bave popularizacijom. Činjenica je da će se sredstva koja se daju za prosvetu na određen način smanjivati, u smislu da će se svoditi samo na finansiranje osnovne delatnosti, što je generalni trend u svetu. Sredstva za različite dodatne aktivnosti će morati biti obezbeđena iz drugih izvora. Uostalom već danas troškove takmičenja dobrim delom finansiraju sponzori. U takvoj situaciji će škole morati da se aktiviraju da privuku sponzore ali i širu javnost, jer se o ovim sredstvima odlučuje recimo na nivou opštine. Jedan od načina da se javnost zainteresuje za rad škole su razne aktivnosti popularizacije. Prema tome, želeo to neko ili ne, moraćete da se bavite i ovakvim aktivnostima.

Nobelovac De Žen je direktor Visoke škole za industrijsku hemiju i fiziku u Parizu i vrlo mu je jasan značaj popularizacije. Zato je on naterao studente da izvode popularne oglede i drže predavanja u učionicama koje su u suterenu tako da prolaznici mogu da vire kroz prozore i gledaju šta oni rade, a onda ih studenti pozovu i da uđu.

Ovo nas vodi do jednog vida popularizacije koji vas sigurno očekuje. Mnoge školske ustanove u svetu u cilju približavanja svojih aktivnosti široj javnosti prave ono što se kod nas prevodi kao «Dan otvorenih vrata» kada se prostorije škole ili fakulteta otvaraju svima. To znači i kabineti odnosno laboratorije. Vi postavite neke atraktivne oglede i očekujete posetioce koji mogu biti veoma raznorodni. Izgleda zanimljivo ali je veoma naporno.

Drugi aspekt se odnosi na mogućnost da u nastavi koristite već pripremljene naučno-popularne materijale. Naime, količina naučno-popularnih materijala u medijima raste, deca to već čitaju, ili mnogo češće gledaju i slušaju, pa zašto onda da ih i Vi ne iskoristite, ako u školi postoje za to mogućnosti.

U ovom tekstu govorim o oba aspekta istovremeno, a čitalac će sam uočiti kako to da primeni na situaciju kada treba sam da priča ili da odabere neki već postojeći materijal.

AKL 2017.

U nastavku: Problemi i greške kod popularizacije