Iz knjige  Da li postoje stvari koje ne postoje,  Voje Antonića

6. Dovoljnost

Dokazi koji podržavaju neku tvrdnju moraju da budu u skladu sa sledećim pravilima: 

1. Iznošenje dokaza je obaveza onoga ko iznosi tvrdnju, 
2. Posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze i 
3. Svedočenja koja se baziraju samo na autoritetu nisu dovoljna da bi podržala tvrdnju o postojanju paranormalne pojave. 

Prvo pravilo odnosi se na stav da nepostojanje dokaza nije isto što i dokaz o nepostojanju; u ovom slučaju to praktično znači da ako je nemoguće dokazati da neko čudno svetlo na nebu nije vanzemaljski brod, to nije automatski dokaz da jeste vanzemaljski brod. 

Zamislimo, recimo, da sam ja izneo tvrdnju da je Adolf Hitler živ i da se nalazi na Siciliji. Može li neko da dokaže da nisam u pravu? Pošto je moja tvrdnja logički moguća, najviše što može da se tvrdi jeste da je ona malo verovatna, ali nikada niko neće dokazati da nije tačna. Čak i ako se za svakog čoveka koga je na Siciliji moguće pronaći dokaže da on nije Hitler, ja uvek mogu da tvrdim da nisu svi pronađeni, pa tako nije ni oborena moja tvrdnja. 

Činjenica da niko nije nepobitno dokazano da Hitler ne živi na Siciliji ne znači da sam ja dokazao da on živi tamo. U najboljem slučaju to može da podrži moju tvrdnju da bi on mogao da živi tamo, ali je to od malog praktičnog značaja - logička mogućnost nije isto što i dokazana činjenica. Kad bi nepostojanje dokaza kojim se negira tvrdnja moglo da se prihvati kao dokaz da je tvrdnja tačna, onda bi time moglo da se dokaže skoro sve što možemo da zamislimo. 

Ovo pravilo zvuči sasvim jednostavno i razumno, i time je još čudnije da se toliko krši u postupku zaključivanja. Mnogi UFOlozi, recimo, imaju manir da u raspravama kažu: Naravno da je to vanzemaljski brod, šta bi drugo moglo da bude? 

Pravilo B (posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze) svodi se na rezon balansa (fuzzy logiku), što je najlakše objasniti primerom. Ako ja kažem da je prošlog utorka kiša pljuštala dobrih pola sata i da sam pokisao na putu do posla, verovatno je da ćete mi verovati bez dodatnih pitanja. Ali, ako tvrdim da su me kidnapovali vanzemaljci i priču obogatim time da su me odveli na suprotnu stranu Meseca i na meni vršili neka medicinska istraživanja, mogu slobodno da očekujem da mi nećete verovati dok ne iznesem ubedljive dokaze. Moje svedočenje je običan dokaz, koji bi bio dovoljan za običnu tvrdnju, ali ne i za neobičnu.

Poslednje pravilo (svedočenja koja se baziraju samo na autoritetu nisu dovoljna da bi podržala tvrdnju o postojanju paranormalne pojave) jeste prirodna zaštita od činjenice da svi ljudi, bez obzira na njihov društveni ili materijalni status, mogu da lažu ili da pogrešno zapažaju. Čak i kada je neko iskreno ubeđen u to da govori istinu, može da se ispostavi da njegova tvrdnja nije tačna. Opažanje je selektivna delatnost, na koju utiču subjektivna predubeđenja, verovanja, sugestija drugih osoba, emocionalno ili fiziološko stanje i još veliki broj činilaca. Pamćenje je takođe nesigurno zbog izobličenja, zaboravljanja detalja, zamena ili preuveličavanja. Zato izjave o tome šta su ljudi čuli ili videli treba uzimati samo kao približno tačne, u najboljem slučaju kao indikatore gde treba usmeriti prikupljanje eventualnih materijalnih dokaza o paranormalnoj pojavi. 

Ponovo ćemo se poslužiti primerom iz drame “Balkanski špijun”. Ilija izvodi niz pogrešnih zaključaka (donetih bez ijednog valjanog argumenta) posle praćenja osumnjičene grupe u lovu: 

Ilija: Nedelja, 7. mart, na poljima ispod Kosmaja, izvode čistu vojnu vežbu pod firmom lova na fazane. Prvo: pucaju bez prekida, a ništa ne ubijaju, što znači da im je osnovni cilj uvežbavanje streljačke sposobnosti, a ne lov. Drugo: održavaju kondiciju, prelazeći po petnaest - dvadeset kilometara. Treće: organizovani su po sistemu trojki, a poznato je da su trojke osnovne jedinice diverzantskih grupa. I, četvrto: cilj tolikih kretanja je izučavanje terena oko Beograda. Danas love ovde, sutra love tamo, prekosutra onamo, mic po mic, lov za lovom, uloviše oni geografski položaj uže Srbije. Vide gde se šta radi, šta je u planu, razgovaraju sa seljacima o raspoloženju u narodu... 

Spisak članaka iz knjige: Voja Antonić - Da li postoje stvari koje ne postoje   Nauka i pseudonauka V. Antonić