Proučavanje neuronskih snimaka otkriva region mozga uključen u obradu muzike.

Odlomak „Another Brick in the Wall " sa albuma „The Vall“, Pink Flojda iz 1979. je ponovo kreiran od snimaka mozga ljudi koji su ga slušali (na linku dole). Rekonstruisana melodija pruža nove uvide u to gde se u mozgu obrađuje muzika i kako mozak razume muziku.

Za ogromnu većinu ljudi, strukture odgovorne za razumevanje govornog jezika nalaze se u levoj hemisferi mozga. Ali više studija sugeriše da se percepcija muzike oslanja na mnogo širu, složeniju mrežu regiona mozga, koja može uključivati obe hemisfere.

Pre više od 10 godina, neuronaučnici iz Medicinskog centra u Albaniju su u mozak 29 pacijenata koji boluju od epilepsije stavili 2668 elektroda kako bi zabeležili moždanu aktivnost tokom napada. Međutim, postupak je pružio istraživačima retku priliku da istraže kako mozak reaguje na muziku.

Ludovic Bellier, neuronaučnik i računarski istraživač sa Univerziteta u Kaliforniji (UC), Berkli, je sa svojim timom koristio ove snimke da obuči računarski model da prepozna koji obrasci moždane aktivnosti odgovaraju kojim muzičkim karakteristikama. 

„Ako ste zaista uspešan svirač klavira i gledate nekoga kako svira klavir, lako možete da rekonstruišete šta svira“, kaže koautor studije Robert Knight, psiholog i neuronaučnik sa UC Berkli. Tim se nadao da će njegov model na sličan način moći da rekonstruiše prepoznatljivu verziju originalne pesme. Neke elektrode su funkcionisale kao pojedinačni tasteri klavira koji predstavljaju pojedinačne note, kaže Knight, ali algoritam je takođe trebao da tumači složenije akustične elemente, uključujući jačinu zvuka i ritam.

Identifikovana je nova regija mozga koja je uključena u percepciju muzičkog ritma. Rad takođe potvrđuje da percepcija muzike, za razliku od redovne obrade govora, uključuje obe polovine mozga.

Za sada, tehnologija poput one koja se koristi u novoj studiji zahteva invazivnu hirurgiju, jer tako detaljni snimci moraju doći sa površine mozga. Ali kako se tehnike poboljšavaju, jednog dana će možda biti moguće napraviti takve snimke bez otvaranja lobanje.

Studija nije uzela u obzir da li se pacijentima dopala pesma i da li su je slušali ranije. Ti faktori su mogli uticati na njihovu moždanu aktivnost, a samim tim i na performanse modela dekodiranja.

Napomena:

Originalna verzija pesme „Još jedna cigla u zidu" i rekonstruisana iz moždanih talasa se mogu čuti na linku.

SCIENCE.ORG

Hear a classic Pink Floyd song reconstructed from listeners’ brain waves

Study of neural recordings reveals a brain region involved in processing musical rhythm

SVE JE FIZIKA Miša Bracić