Iz knjige  Da li postoje stvari koje ne postoje,  Voje Antonića

Nauka i pseudonauka

“Nauci nije potreban misticizam kao što ni misticizmu nije potrebna nauka,
ali je čoveku potrebno i jedno i drugo.” 

(Fritjof Capra) 

Godine 1981, mala religiozna sekta u Arizoni pripremala se za važan događaj. Vođa sekte, Bil Mopen (Bil Maupin), objavio je da je posle 16 godina proučavanja Biblije utvrdio da će 28. juna te godine nastupiti smak sveta. Neposredno pre toga doći će Isus Hristos i sledbenike ove sekte povesti put neba. Sakupilo se oko 50 vernika, ali zakazanog dana nije se dogodilo ništa vredno pažnje. Mopen je izjavio da je načinio omašku u proračunu (“Nije Bog pogrešio, greška je moja”), ali da će jednoga dana Isus svakako doći. Treba samo biti strpljiv. 

Nekoliko godina kasnije, sveštenik Oral Roberts (Oral Roberts) rekao je da mu se javio Isus i da mu je poverio zadatak da pronađe lek protiv raka. Odmah je osnovao istraživački centar koji je prozvao “Kula vere” i zatražio da mu svi vernici pošalju po 240 dolara, kako bi mogao da obavi istraživanja i da ispuni zavet dat Isusu. 

Krajem marta 1997. godine, grupa od 38 članova sekte Nebeska kapija (Heaven’s gate) počinila je kolektivno samoubistvo. Opravdanje za ovaj ko- rak pronađeno je u uverenju da kometu Hale-Bopp, koja je upravo prolazila kroz Sunčev sistem, prati veliki vanzemaljski svemirski brod i da na njemu ima mesta za sve koji u odgovarajućem trenutku napuste ovaj svet. Posle to- ga, oni će biti odvedeni na novi nivo stvarnosti, o kome mi smrtnici i ne sanjamo da postoji. 

Šta znači verovati u nešto, a šta tražiti dokaze da bi se verovalo? Iskre- no rečeno, mi ne možemo da dokažemo da su uverenja ljudi iz ovih sekti ne- tačna. Nije nemoguće da će već sutra Isus doći i da će od smaka sveta spasi- 

ti svih 50 Mopenovih sledbenika, kao ni da će Oral Roberts uskoro pronaći lek protiv raka. Može li neko da dokaže da 38 članova Nebeske kapije u ovom trenutku ne gleda Zemlju sa vanzemaljskog svemirskog broda i ne posmatra nas sa žaljenjem, jer smo ostali da tavorimo kao smrtnici i nikada nećemo upoznati novi nivo stvarnosti? 

Možda će neko reći da su navedena verovanja toliko besmislena da to ne treba ni dokazivati. Ako bismo to prihvatili kao razlog da ih odbacimo, is- to tako bismo morali da se odreknemo i velikog broja naučnih teorija, jer većina njih zvuči još neverovatnije. Ne samo da je teško da ih neko ko se ne bavi naukom shvati, nego se snažno protive zdravom razumu i ustaljenom shvatanju sveta i prirode. 

U nauci, recimo, postoji široko prihvaćena teorija o Velikom prasku (Big Bang), kojim je stvorena cela Vasiona. Naučnici su uspeli da mnoge aspekte ove teorije predstave samo njima razumljivim matematičkim jezikom, pa i da izvedu neke eksperimente čiji rezultati iznenađujuće dobro podržavaju ovu teoriju. Ipak, nama nije baš lako da u svoje shvatanje sveta uključimo pojam singulariteta, kojim se opisuje stanje u kome su, pre Velikog praska, sva materija, prostor i vreme postojali u jednoj tački bez fizičkih dimenzija. To nije bila tačka u prostoru i vremenu, jer su se sav prostor i vreme nalazili u toj tački. Nije lako ni zamisliti eksploziju koja, čak posle petnaest milijardi godi- na, još uvek traje. Vasiona se neprekidno širi, a mi brzinom od 870 000 kilometara na sat putujemo na jednoj maloj čestici koju zovemo Zemlja. Isto tako, Vasionom putuje i nezamislivo veliki broj različitih objekata od kojih svaki ima svoju genezu: rađa se, oslobađa energiju, umire ili menja oblik. U toj zbrci najčudnije su crne rupe, gde bi trebalo da vreme i prostor iščeznu i da kraj vremena nastupi trenutno. 

I fizički zakoni ponekad se protive zdravom razumu. Teorija relativiteta, recimo, uči nas (a eksperimenti to dokazuju) da se vreme i prostor menja- ju kad se tela kreću ekstremno velikim brzinama, tako da je teoretski mogu- će da majka posle povratka sa svemirskog putovanja bude mlađa od svoje ćerke. Još čudnija je kvantna mehanika, u kojoj matematički opis energije elektrona pokazuje da on može da prolazi kroz “vremenski tunel” ili da bude na više mesta u isto vreme (setite se u kom kontekstu smo govorili o bilokaciji u poglavlju Čuda / Sai Baba). Neki od postulata kvantne mehanike na- vode na još čudniji zaključak da stvarnost ne postoji dok je naša svest “ne osvetli”, to jest dok je mi ne vidimo. 

Zašto bismo verovali ovako neshvatljivim teorijama, ako ne verujemo idejama koje nude Mopin, Roberts i članovi Nebeske kapije? U čemu je razlika između nenaučnih i naučnih teorija? 

Spisak članaka iz knjige: Voja Antonić - Da li postoje stvari koje ne postoje   Nauka i pseudonauka V. Antonić