Bi li vaša piška mogla da pokaže vašu mladost? Ili možda vaše poodmaklo doba? Kineski naučnici misle tako. U studiji objavljenoj pre par meseci u časopisu 'Frontiers in Aging Neuroscience', istraživači kažu da su identifikovali prirodnu hemikaliju u mokraći koja se kako starimo pojavljuje u sve većim koncentracijama.

sl1

Istraživači kažu da hemikalija može da posluži kao marker vašeg 'biološkog doba' ili brzine starenja, za razliku od vašeg hronološkog doba koje se bazira na datumu vašeg rođenja. To je lako otkriti i u mokraći, dodaju.

Ime hemikalije je komplikovano – 8-okso-7,8-dihidrogvanozin ili skraćeno 8-oksoGsn. To je nusprodukt sporog, celoživotnog oštećenja RNA, važan molekul koji u interakciji s DNK omogućava ekspresiju gena i stvara proteine u jedrima većine ćelijs. [7 Ways the Mind and Body Change with Age]

Ako se starenje definiše kao produženo akumuliranje oštećenja na ćelijama i tkivima, tada bi nešto što meri oštećenja RNK, molekula neophodnih za održavanje zdrave funkcije ćelija, bilo podloga za merenje starenja, istakao je vodeći autor studije dr Jian-Ping Cai, iz MOH laboratorije za gerijatriju u pekinškoj bolnici i Nacionalnog centra za gerontologiju.

Ljudi stare vrlo različito, na osnovu kombinacije genetike i faktora okoline. Dakle, pronalaženje tačnog biomarkera za merenje brzine starenja slično je potrazi za Svetim gralom za mnoge u području gerijatrijske medicine.

Takav biomarker bi mogao da se koristi za određivanje starosti osobe na ćelijskom nivou i na taj način identifikuju rizici za razvoj bolesti povezanih sa starenjem, poput artritisa, bolesti srca i Alzheimerove bolesti.

Telesne karakteristike poput bora i sede kose mogu da budu vezane za unutrašnju mladost više nego što to godine mnogih starijih ljudi govore. Naprimer, neko u 50-ima bez sede kose možda brže stari i pod većim je rizikom od starosnih bolesti nego seda baka u 70-im godinama.

Cai i njegovi kolege iz Zapadnokineske bolnice na Univerziretu Sichuan u Chengduu u Kini tražili su biomarker koji bi se bazirao na vodećoj teoriji starenja, zvanoj teorija starenja slobodnih radikala. Slobodni radikal je visoko reaktivni atom ili molekul koji se stvara u prisutnosti kiseonika, u procesu koji se naziva oksidacija. Ako ga ne neutrališu antioksidansi, slobodni radikal može da stupi u interakciju i oštetiti druge molekule na subcelularnom nivou.

U prethodnim istraživanjima na miševima, pacovima i majmunima, Cai i njegovi kolege su otkrili da se nivo 8-oksoGsn povećavao u mokraći tih životinja kako su starele. U svom najnovijem radu istraživači su se okrenuli ljudima - više od 1200 kineskih muškaraca i žena između 2 i 90 godina. Slično tome, otkrili su porast 8-oksoGsn u mokraći kod osoba od 20 godina i starijih. Drugim rečima, nivo biomarkera bio je viši kod ljudi u dobu od 20 godina i više.

Nivoi 8-oksoGsn bili su približno jednaki između muškaraca i žena, sem kod žena u postmenopauzi, koje su pokazale viši nivo. To je možda rezultat smanjenja nivoa estrogena koje se događa tokom menopauze, jer je poznato da estrogen djeluje antioksidativno, rekli su istraživači.

Cai je rekao da se njegov tim nada da će svoja otkrića potvrditi u mnogo većoj studiji, što je izvedivo jer se mernom tehnikom koju su razvili može da analizira 10 uzoraka urina na sat.

Ako se 8-oxoGsn pokaže kao tačan biomarker za brzinu starenja, mogao bi da se koristi kod glodara, majmuna i ljudi za testiranje intervencija za usporavanje starenja, poput ograničenja kalorija, jer bi se mogle pratiti promene u nivou 8-oxoGsn u kratkom vremenskom rasponu, umesto u čitavom životnom veku ispitanika, kao što je to slučaj u takvim studijama danas.

sl2

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    Verujem da ste svi neko poodavno neko... 4 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Poslao sam pet primedbi – odgovora na... 4 dana ranije
  • Miki said More
    A ja b' rek'o da će ipak 'Merikanci...... 5 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Neobjavljeni tekst je pisao čovek koji... 5 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Počeo sam da čitam tekst pa naiđoh... 5 dana ranije

Foto...