- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 01 maj 2014 22:03
-
Autor Draško Dragović
Već više od pola veka Mars bije glas planete na koju je najteže spustiti kosmičku sondu. Zbog prisustva vrlo ’tanke’ atmosfere neophodna je upotreba termičkog štita, jer nije moguće dostići bezbednu brzinu korišćenjem samo padobrana pri sletanju. Zato marsovske sonde moraju da imaju snažne kočione motore ili ’erbegove’ za spuštanje u jednom komadu. Ali svi ti sistemi omogućavaju nam da spustimo na Mars samo oko tone tereta. Za slanje misija sa ljudskom posadom ili većih sondi moraćemo da ovladamo novim metodama, ali kojim?
Opširnije: Novi naduvavajući termoštit za letove na Mars
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 09 april 2014 17:31
-
Autor Draško Dragović
Nakon nedavne aneksije Krima od strane Ruske federacija, NASA je odlučila da suspenduje bilo kakvu vrstu saradnje sa ruskom kosmičkom agencijom „Роскосмос“. Naravno, odluka se ne odnosi na Međunarodni orbitnu stanicu (ISS) i sve programe direktno ili indirektno uključene u nju, jer bez učešća Rusa američki astronauti ne bi mogli da putuju na ISS. Šta više, bez Rusije ISS bi izgorela u atmosferi za samo par meseci.
Opširnije: Neodgovorna odluka: NASA prekida odnose sa Rusijom
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: petak, 04 april 2014 20:06
-
Autor Grujica Ivanović
Dok kriza oko Ukrajine potresa svetsku političku scenu, nameće se pitanje o tome dali postoji opasnost da se ona prenese na saradnju Rusije i Zapada u oblasti kosmičkih istraživanja. Iako je pod pritiskom Bele kuće NASA juče nevoljno objavila da se ukida neki minorni oblici saradnje sa agencijom “Roskosmos”, ne očekujem da će se išta značajnije promeniti. Medjutim, izvesno je da će ukrajinska kriza biti upotrebljena kao dodatan motiv za ubrzanje američkih napora da zavisnost od ruskih kosmičkih tehnologija svede na minimum.
Opširnije: Kriza oko Ukrajine i saradnja Rusije i SAD u kosmosu
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: subota, 29 mart 2014 00:00
-
Autor Grujica Ivanović
Dvadeset šestog marta 2014. u 01.17.23č (po moskovskom vremenu) sa lansirne rampe broj 1 kosmodroma Bajkonur raketom-nosačem (RN) “Sajuz FG” u orbitu je poleteo kosmički brod (KB) “Sajuz TMA-12M”. Posle 528 sekundi, KB je odvojen od trećeg stepena RN i ušao u orbitu parametara...
Opširnije: Kosmički brod "Sajuz TMA-12M" spojen sa MKS
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 26 mart 2014 21:39
-
Autor Grujica Ivanović
Skvarcov, Artemjev, Svonson
Opširnije: Biografija članova posade kosmičkog broda “Sajuz TMA-12M”
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 26 mart 2014 21:18
-
Autor Grujica Ivanović
Dvadeset šestog marta 2014. u 01.17.23č (po moskovskom vremenu) sa lansirne rampe broj 1 kosmodroma Bajkonur raketom-nosačem (RN) “Sajuz FG” u orbitu je poleteo kosmički brod (KB) “Sajuz TMA-12M”. Posle 528 sekundi, KB je odvojen od trećeg stepena RN i ušao u orbitu parametara...
Opširnije: Spajanje kosmičkog broda “Sajuz TMA-12M” sa MKS odloženo za dva dana
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: petak, 28 februar 2014 19:30
-
Autor Draško Dragović
Pre samo godinu dana čovečanstvo je primilo ozbiljno upozorenje. 15. februara 2013. mali asteroid prečnika 17 metara i težine 12.000 tona pojavio se niotkuda i ušavši u Zemljinu atmosferu brzinom od 18,6 km/s raspao se u blizini ruskog grada Čeljabinska. Eksplozija je bila žestoka, snage 450 kilotona, što je bilo 30 puta jače od bombe bačene '45. na Hirošimu. Na sreću stanovništva, asteroid je eksplodirao na 23,5 km iznad grada. I pored toga, udarni talas je povredio preko 1500 građana. A šta bi se dogodilo da je čeljabinski asteroid umesto od običnog hondrita bio sačinjen od gvožđa i nikla? Ili jednostavno, da je bio veći? U tom slučaju, u to sam siguran, danas bi svi pričali o nastaloj tragediji a ne o neobičnom nebeskom fenomenu koji je zadesio daleku ruski grad.
Opširnije: Atomski presretač kao prevencija protiv sledećeg Čeljabinska
Već više od pola veka Mars bije glas planete na koju je najteže spustiti kosmičku sondu. Zbog prisustva vrlo ’tanke’ atmosfere neophodna je upotreba termičkog štita, jer nije moguće dostići bezbednu brzinu korišćenjem samo padobrana pri sletanju. Zato marsovske sonde moraju da imaju snažne kočione motore ili ’erbegove’ za spuštanje u jednom komadu. Ali svi ti sistemi omogućavaju nam da spustimo na Mars samo oko tone tereta. Za slanje misija sa ljudskom posadom ili većih sondi moraćemo da ovladamo novim metodama, ali kojim?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
