Astronautika: misije

Na Medjunarodnu kosmičku stanicu (MKS) je brodom "Sajuz TMA-13M" 29. maja 2014. u 05:44h (m.v.) stigla nova posada, ekspedicija MKS-40/41. Posada je u sastavu komandant broda Masim Surajev ("Roskosmos") i brodski inžnjeri Rid Vajzman (NASA) i Aleksander Gerst (ESA/ Nemačka).

mks-1
Posada MKS-40/41 (l-d) - Gerst, Surajev i Vajzman

Spajanje je obavljeno primenom "brze" šeme, u automatskom režimu, uz modul "Rasvet" (MIM-1). Kosmički brod (KB) "Sajuz TMA-13M" je lansiran raketom-nosačem (RN) "Sajuz-FG" sa kosmodroma Bajkonur 28. maja 2014. u 23:57:40h (m.v.), sa lansirne rampe broj 1 (poznata takodje kao "Gagarinova rampa"). Odvajanje KB mase 7222kg od trećeg stepena RN obavljeno je 528 sekundi posle poletanja. Brod je ušao u orbitu sledećih parametara:

  • Nagib orbite - 51.65 stepeni
  • Period jednog obilaska - 88.6 minuta
  • Minimalno rastojanje (perigej) – 200,68km
  • Maksimalno rastojanje od Zemlje (apogej) – 243,37km
  • Fazni ugao izmedju KB i MKS - 25 stepeni.  

Tada se MKS nalazila na orbiti visine 412 x 434 km.

mks-2 mks-3

Deset dana pre lansiranja u brodski računar su ubačeni nominalni parametri planirane orbite na osnovu kojih je KB obavio prvu korekciju 43 minuta posle poletanja. Motor je radio 87 sekundi i brodu je saopšten impuls ubrazanja od 35 m/s. Kao rezultat prve korekcije, orbita je povećana na 227 x 320km. Odmah posle toga, u Centru upravljanja letom (CUP) obradjeni su primljeni podaci o novim parametrima orbite i 43 minuta kasnije, za vreme druge orbite usledila je druga korekcija. Sada je motor radio 73 sekundi i uz impuls ubrzanja od gotovo 30 m/s KB je dospeo na novu orbitu visine 319 x 342km. Kako je orbita povećana, trajanje orbite je produženo za gotovo dva minuta u odnosu na početni period jednog obilaska. Medjutim, kako je orbita KB još uvek bila unutar orbite MKS, on se kretao brže od stanice, polako je sustižući.  

mks-4
Surajev i Vajzman u kabini broda za vreme lansiranja

Dve poslednje korekcije (3. i 4.) su obavljene 27, odnosno 58 minuta kasnije, za vreme druge orbite, uz kratkotrajnije impulse (od po 18 sekundi) i dodatnog ubrzanja od po 7 m/s. Posle zadnje četrvrte korekcije KB je prebačen na orbitu parametara 342 x 360km. Oko jedan čas kasnije, počela je etapa autonomnog približavanja. Kada je KB dospeo na oko 450m od MKS, obavljeno je obletanje stanice, prilaz i automtasko spajanje uz modul "Rasvet".

Spajanje je obavljeno za vreme 4. orbite KB, manje od šest časova posle poletanja. Tada je MKS iza sebe imala 88,835 orbita.

Na MKS je novu posadu dočekala ekipa MKS-39/40 - Aleksandar Skvarcov, Oleg Artemjev (obojica kosmonauti "Roskosmosa") i Stiven Svenson (NASA).

Nova misija će trajati 167 dana. Za to vreme će na američkom segmentu MKS biti obavljeno više od 150 eksperimenata, a na ruskom delu oko 80. Planirane su takodje po tri kosmičke šetnje u okviru oba programe ("Roskosmosa" i NASA-e).

mks-5

“Sajuz TMA-13M pred spajanje sa MKS

mks-6

Nova ekspedicija MKS – Gerst, Surajev i Vajzman

posada-1 posada-2 posada-3
Posada nakon prelaska u MKS   Posada MKS-39/40 u punom sastavu: Vajzman, Skvarcov, Svenson, Surajev, Gerst, Artemjev
Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Okavango said More
    Helikopter, ili "rotary wing aircraft" -... 21 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ne slažem se.

    “Mahanje krilima... 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    Ajde da pitanjem odgovorim na pitanje... 1 dan ranije
  • yagodinac said More
    Nema veze jedrenje, letenje, pletanje,... 1 dan ranije
  • Miki said More
    @Okavango,
    Pa i ptica koja maše krilima... 1 dan ranije

Foto...