Više od trideset godina evropski konzorcijum Arianespace se nalazi na vodećoj poziciji tržišta pružanja usluga lansiranja kosmičkih aparata. Sa pojavom novih raketa-nosača i novih provajdera ova slika počinje lagano da se menja, tako da Evropa mora podhitno da se prilagodi novoj situaciji.
Evropsko prilagodjavanje novim uslovima na kosmičkom tržištu počelo je u stvari pre više od deset godina kada je Arianespace odlučila da iz upotrebe povuče nerentabilnu raketu-nosač (RN) Ariane IV i zameni je ruskom raketom srednje klase “Sajuz-ST” (nosivosti od deset tona za nisku orbitu), i istovremeno započne sa razvojem lake RN Vega kapaciteta 1,5t. One skupa sa teškom raketom Ariane V koja može na nisku orbitu da izbaci koristan teret mase 21t, zatvaraju evropski krug lansera sposobnih da praktično pokriju sve zahteve kosmičkog tržišta.
Prošle godine, Arianespace je obavila osam lansiranja, sedam iz centra u Kuruu, na obalama Južne Amerike i jedno sa Bajkonura. Polovina lansiranja obavljeno je pomoću RN Ariane V. Ukupan prihod od prošlogodišnje, kako to vole da kažu “kampanje lansiranja”, iznosio je 975 miliona eura. Prema rečima direktora korporacije Stefana Izraela (Stephane Israel) to je za 25% manje u odnosu na 2012. najviše zbog manjeg broja lansiranja od planiranog grafika. Iako je ove godine planirano da Arianaspace obavi rekordnih 14 lansiranja, jasno je da je to nerealno zbog istih razloga kao i 2013. Dva lansiranja Ariane V i tri rakete “Sajuz-ST” nisu obavljena zbog problema kod naručioca jer nisu uspeli na vreme da završe gradnju koristnoh tereta (tj. satelita). Gospodin Izreal smatra da je realno očekivati 12 lansiranja, i to šest Ariane V, četiri “Sajuza-ST” i dve RN Vega. Time bi još uvek rekord iz 2012. od deset lansiranja i zaradjenih 1,3 milijarde eura bio oboren.
Ariane V (Arianespace)
Da bi to bilo postignuto, Arianespace, Francuski nacionalni centar kosmičkih istraživanja (CNES) i kompanije u lancu proizvodnje delova raketa-nosača će morati poprilično da se potrude, iznad svega da se što je moguće više smanji vreme izmedju dva lansiranja sva tri nosača ove korporacije. Kako je pre nekoliko dana prema MKS lansiran poslednji automatski teretni brod ATV, njegov montažni hangar S5 će moći ubuduće da se koristi za pripremu satelita. Pored toga, nedaleko od lansirne rampe RN “Sajuz-ST” gradi se novi montažni korpus NBR (treba da bude završen 2015.), dok se proširuju kapaciteti hangara S3B, koji se do sada koristio isključivo sa operacije sa potisnim blokom “Fregata” ruske rakete “Sajuz-ST”.
Arianespace namerava da svakog meseca obavi po jedno lansiranje i time parira američkoj kompaniji SpaceX koja opasno preti da prigrabi veliki deo ovog kosmičkog “kolača”. Naime, njena RN Falcon 9 v1.1 je imala dva lansiranja geostacionarnih satelita u razmaku od samo 34 dana. Kompanija Ilona Maska (Elon Musk) je već bacila rukavicu Arianespace najavom da ove godine planira najmanje deset lansiranja.
Donedavno, glavni konkurent Arianespce je bila kompanija ILS koja je sa ruskom teškom raketom “Proton-M” pokrivala uglavnom deo američkog tržišta. Medjutim, posle serije katastrofalnih neuspeha tokom lansiranja ove RN, ILS je praktično ispao iz igre. O tome rečito govori informacija saopštena pre nekoliko dana da ILS raspušta 25% zaposlenih i smanjuje broj lansiranja sa standardnih 7-8 na samo 3-4 godišnje. Pored neuspešnih lansiranja “Protona”, prelazak sa teških satelita, za koje je “Proton” bio najekonomičniji lanser, na “lake” telekomunikacione satelite za koje ovaj nosač nije rentabilan takodje utiču na pogoršanje pozicija kompanije ILS. Konačno, na američkom tržištu su se pojavili novi igrači, posebno SpaceX, koji u svetlu zategnutih odnosa izmedju SAD i Rusije zbog krize u Ukrajini, lobiraju da se ruske rakete i raketni motori što je moguće više potisnu sa američkog tržišta. Da povrati dobro poljuljane pozicije jednog od vodećih provajdera usluga lansiranja, ILS, ili bolje reženo “Proton-M” će morati da nakupi popriličan broj uspešnih lansiranja. Kako će za to trebati godine, teško je očekivati da će ILS uskoro moći da ugrozi Arianespace.
"Proton-M" (ISL)
Dok ILS posrće, samo prošle godine Arianespace je potpisala 18 kontrakta (15 lansiranja pomoću RN Ariane V i tri lakom RN Vega) ukupne sume 1,4 mlrd eura. Sa kontraktima potpisanim prethodnih godina, ukupan obrt korporacije dostigao je 4,3 mlrd eura. Kao i ranije, najveći broj kontrakta (11) se odnosi na lansiranje telekomunikacionih satelita mase od 4 do 5 tona. Zbog problema “sparivanja” teških i satelita srednje mase na RN Ariane V, korporacija je moralo da propusti tri kontrakta lansiranja “srednjih” satelita, što je vrlo zanimljiv pokazatelj promena na drugom velikom kosmičkom tržištu – laganom prelasku sa “teških” na “srednje” i “lake” geostacionarne satelite. O tome govori podatak da se od devet kontrakta potpisanih ove 2014. godine, čak šest odnosi na “lake” satelite.
Spomenuli smo da na američkom tržištu komercijalnih lansiranja, posle dugogodišnjeg zatišja duvaju neki novi vetrovi. U SAD je neprikosnoveni provajder usluga lansiranja kompanija ULA (United Launch Alliance – “Ujedinjeni savez za lansiranje”) koju su formirala dva kolosa američke vazduhplovno-kosmičke tehnike Boieng i Lockheed Martin. Nedavno su u Lockheed Martinu ponudili kupcima usluga lansiranja specijalan paket nazvan “Vraćamo pare ili ponovo lansiramo” (Refund or Reflight) za slučaj neuspešnog lansiranje. Takodje, ukoliko je lansiranje delimično uspešno, kompanija je spremna da korisniku usluga plati nadoknadu za pretrpljenu štetu. Čist račun, duga ljubav. Takodje, videvši učestanost lansiranja raketa-nosača kompanije SpaceX, ULA je u razmaku od samo četiri dana obavila dva uspešna lansiranja. Prvo su 28. jula raketom Delta-4M za potrebe Pentagona na geostacionarnu orbitu lansirana dva špijunska satelita, da bi 2. avgusta ULA lansirala jedan takodje vojni navigacioni satelit raketom Atlas-V/401. I tu nije kraj, jer 13. avgusta ULA planira još jedno lansiranje RN Atlas V. U ULA ponosno kažu da je ova kompanija za nešto više od deset godina postojanja lansirala preko 80 satelita za potrebe Pentagona koji su od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD i njenih vojnika širom sveta. Naravno, ove reči nisu bile upućene Arianespace, gde naravno itekako žele da prodru na američko tržište, već SpaceX jer kompanija Ilona Maska pokušava da se domogne Pentagona.
Atlas V (ULA)
SpaceX nije samo noćna mora za ULA, već i za Arianespace. Kompanija SpaceX od pojave na kosmičkom tržištu beleži uspeh za uspehom i u velikom je zaletu. Njihovi “Falkoni” rade kao švajcarski satovi. Petog avgusta, odmah za raketom Atlas V kompanije ULA, poleteo je još jedan Falcon-9 (v1.1), sada sa kineskim telekomunikacionim satelitom AsiaSat-8. Još jedan satelit ove serije biće lansiran krajem meseca. Pored toga, Mask uveliko radi na transformaciji svojih raketa od jednokratnih u lansere delimično višekratne upotrebe. Kažemo “delimično” jer je trenutno fokus na razvoj sistema za povratak prvog stepena sa zlata vrednim raketnim motorima na Zemlju i njegovo ponovno korišćenje. Za vreme poslednjeg lansiranja rakete Falcon 9 v1.1 imali smo priliku da vidimo kako je uspešno na talase okeana vraćen njen prvi stepen. I ne samo to. U SpaceX najozbiljnije razmišljaju da ukoliko eksperimenti sa prvim stepenom budu uspešni, pokušaju da i drugi stepen vrate na Zemlju i time Falcon 9 transformišu u maltene kompletnu raketu višekratne upotrebe. A to može samo da znači da će SpaceX spuštati cene usluga lansiranja i time preotme klijente Arianespace. U SpaceX kažu da su čak i kao rakete jednokratne upotrebe, njihovi nosači Falcon-9 najjeftiniji lanseri na tržištu. Po informacijama iz SpaceX, lansiranja Falcona-9 košta od 55 do 60 miliona dolara (lansiranje satelita SES-8 krajem prošle godine na primer koštalo je oko 55 miliona dolara). Iako ni u Evropi, ni u Americi ne veruju da je to tačno i da svako lansiranje košta SpaceX duplo više, od 111 do 144 miliona dolara, evidentno je da rakete Maska unose dosta zabrinutosti medju menadžere Arianespace.
Falcon-9 v1.1 (Space X)
Uspesi i niske cene lansiranja SpaceX nisu jedino što brine menadžere Arianespace. Naime, Evropa je suočena sa ozbiljnim problemom slabe efikasnosti, jer je proizvodni lanac delova raketa-nosača razvučen maltene po celoj Evropi. Dovoljno je da samo jedna karika u tom lancu ne funkcioniše kako treba, dolazi do kašnjenja i gubljenja vremena i naravno novca. Grupa emisara iz Arianespace je prilikom nedavne posete pogonima SpaceX u Kaliforniji imala priliku da vidi kako Mask pravi rakete. Na jednom kraju su bili delovi, u sredini je bio pogon sklapanja, a na suprotnom kraju izlazi gotova raketa. U SpaceX naime proizvode 75% delova rakete Falcon 9, tako da je zavisnost od drugih firmi i organizacija svedena na minimum. Ilon Mask je praktično ostvario zatvoreni ciklus proizvodnje svojih raketa i time pojednostavio i pojeftinio njihovu izradu. Zbog toga je prošlog februara na konferenciji o kosmičkim perspektivima u Parizu direktor kosmičkog dela kompanije Airbus D&S Fransoa Oke (Francois Auque) predložio da se Evropa obrati pažnju na ono šta radi SpaceX. Gospodin Oke je posebno naglasio saradnju SpaceX sa NASA-om, kao primer kako država preko nacionalnog programa Medjunarodne kosmičke stanice može da stimuliše komercijalnu kosmičku sferu privatnog sektora. Iako to nije bio cilj NASA-e, Bela kuća je finansiranjem komercijalnih usluga kosmičkih brodova Dragon kompanije SpaceX stimulisala Ilona Maska da krene mnogo dalje i svojim raketama Falcon zatalasa kosmičko tržište.
Što se tiče budućih trendova, u Arianespace (i ILS) smatraju da će nivo komercijlanih lansiranja koji se kreće u proseku od 20 do 25 satelita godišnje ostati stabilan, čak i ako dodje do smanjena cena lansiranja. U godinama koje dolaze bićemo svedoci žestoke borbe najvećih provajdera lansiranja iznad svega za kontrolom marketa lansiranja telekomunikacionih satelita. O kakvom je bizniču reč govore analize konsultantske kompanije Euroconsult da će do 2023. biti lansirano oko 1155 telekomunikacionih satelita, uz ukupno investiranje na njihovu prizvodnju i lansiranje od oko 248 milijardi dolara. U analizama ove kompanije se takodje kaže da će 75% dohotka od lansiranja ovih satelita otići u državne kase, pri čemu će čak 90% ovog tržišta biti u rukama deset država sa razvijenom kosmičkom industrijom. Prema procenama Eroconsalta, 350 satelita iz ovog broja će nositi komercijalni karakter, dobrim delom u cilju zamene starih ili satelita koji su prestali da rade. Čak 83% tržišta komercijalnih lansiranja biće vezano za satelite koji će kružiti oko Zemlje na geostacionarnoj orbiti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
