Svi putevi vode prema Marsu, zaključak je izveštaja o perspektivnom razvoju programa čovekovih kosmičkih letova koji je na zahtev NASA-e pripremljen u Akademiji nauka SAD. Drugi zaključak je da putevi prema Crvenoj planeti počinju sa Medjunarodne kosmičke stanice (MKS).
U izveštaju je na 286 stranica potvrdjen konsenzus medjunarodnog naučnog mnjenja da je upravo let na Mars sledeći veliki korak čovečanstva u osvajanju kosmičkog prostora. Na tom putu su moguće različite medjuetape, ali konačan cilj - a to je Crvena planeta - ne izaziva nikakvu sumnju medju naučnicima širom sveta. Izveštaj je pripremljen pod rukovodstvom direktora Centra radiofizičkih i kosmičkih istraživanja Kornelskog univerziteta Džonatana Lunajna i predsednika Univerziteta Perdju i bivšeg guvernera dražave Indijana Mičela Danielsa.
Autori studije podvlače nezainteresovanost američke javnosti za kosmičke letove kao jedan od najvećih rizika budućih istraživanja kosmosa. Kako opravdati čovekove letove u kosmos - pitaju se autori. Opravdanja mlogu biti pragmatične prirode, kao na primer ekonomski povraćaj državnog novca potrošenog na razvoj i naučna istraživanja ili koristi za nacionalnu bezbednost. Medjutim, ova opravdanja ne daju mnogo povoda da čovek krene dalje, izvan niskih orbita oko Zemlje, konačno tamo u dubokom kosmosu u stvari nema nikakvih nacionalno kvantitatvno i kvalitativno merljivih beneficija. Zbog toga su se autori studije koju je, uzgred budi rečeno NASA naručila još 2010, okrenuli takozvanim "inspirativnim ciljevima", podsećajući kakve su efekte imalie robotske planetarne misije Curiosity i Cassini. Ali od te tačke, nemoguće je reći dali kosmička istraživanja, ovakva kakva su, mogu omogućiti ljudskoj vrsti postojano prisustvo negde u kosmosu, izvan naše planete.
"Ne postoji jedan racionalni razlog koji može da opravda cenu čovekovih letova u kosmos. Medjutim, kada se kombinuju inspirativni razlozi sa praktičnim koristima, sa praktičnim razlozima, onda je moguće odbraniti nastojanja daljih čovekovih letova u kosmos". Šta je onda potrebno definisati kao osnovni cilj, koliko daleko od Zemlje čovek može da ode i šta ljudi mogu da urade kada tamo dodju? Svaki kosmički program sa ljudskim posadama mora da odgovori na ova pitanja, u suprotnom osudjen je na propast.
Da bi odgovorili na ova pitanja, autori studije podvlače da je neophodno imati postojani program istraživanja izvan niskih orbita oko Zemlje. Da bi usmerili takvu vrstu programa, neophodan je kako oni kažu "cilj na horizontu", nešto što će nam dati, pa makar to bio i delimičan, odgovor na ova dva velika pitanja. I da, pored toga, uokviri kompletan program. Od svih potencijalnih "ciljeva na horizontu" koji su trenutno na raspologanju, spuštanje na Mars je jedini realan i racionalni cilj kome treba težiti.
Asterodi - jedna od medjuetapa čovekovog leta na Mars
"Tehničke analize obavljene u okviru ovog israživanja pokazuju da su u doglednoj budućnosti jedini realni ciljevi kosmičkih putovanja Mesec, asteoridi, Mars i sateliti Marsa", izjavio je Lunajn. "Medju povim ciljevima, spuštanje ljudi na Mars će biti najsloženije, ali upravo ono treba da postane glavni orijentir u budućim istraživanjima kosmičkog prostora. Dugotrajni kosmički programi naših potencijalnih partnera takodje se podudaraju sa ovim ciljem". Istina, za razliku od SAD, druge države (misli se pre svih na Rusiju i Kinu) nemaju planove sa letovima prema asteoridima. Gradnja baze na Mesecu je u stvari njihov osnovni cilj, tako da autori ovde podvlače da ako SAD budu odlučile da asteoridi budu jedna od etapa leta na Mars onda rizikuju da u njoj moraju da učestvuju bez partnera. "Ako želimo da imamo partnere (a sigurno nam oni trebaju), trebamo da idemo na Mesec. Ako želimo da idemo na asteroide, ostaćemo bez partnera", kažu autori. Medjutim, dodaju da je to u stvari samo prividan dualizam. Da bi se bezbedno otiŠlo na Mars, SAD je potreban stabilan program koji obuhvata relativno redovna lansiranja kosmičkih brodova izvan niskih orbita oko Zemlje. Jedino češći letovi u duboki kosmos omogućavaju čoveku da razvije i održava kompetentnost i bezbednost. Tek kada potpuno shvatimo sve aspekte letova u duboki kosmos, mane i prednosti sistema koji se koriste za letove daleko od Zemlje, moći ćemo da se pripremimo za bezbedna let na Mars. "To znači", kažu autori studije, "da nam trebaju redovni letovi izvan niskih orbita, koji će obuhvatati letove na Mesec i na jedan ili nekoliko asteorida".
Da bi spuštanje na Mars bilo moguće potrebno je rešiti seriju složenih problema naučnog, tehničkog i medicinskog karaktera, vezanih za razvoj kosmičkih brodova i snažnih raketa-nosača za let u duboki kosmos. Takodje, neophodno je obezbediti zaštitu čovekovog organizma od kosmičke radijacije na putu prema Marsu i za vreme povratka. Let na Mars treba da bude deo jednog opširnog programa koji će obuhvatiti sve neophodne etape koje će prethoditi lovom poduhvatu. Autori studije su predložili tri scenarija tog programa, sa medjuetapama u vidu letova na asteroide, stvaranja baza na Mesecu i letovima na satelite Marsa. Medjutim, prema mišljenju stručnjaka koji su radili na ovoj studiji, početna tačka svih ovih etapa treba da bude MKS na kojoj će biti isprobane nove tehnologije i gde treba da budu obavljeni naučni i medicinski eksperimenti od ogromnog značaja za njihovu realizaciju.
Let na Mars je moguć u okviru saradnje državnih i privatnih institucija, kao i u tesnoj medjunarodnoj kooperaciji koja treba da bude na daleko većem i kvalitativno višem nivou. Stim u vezi, autori studije savetuju Beloj kući da ukloni zakon koji sprečava saradnju u kosmičkim oblastima sa Kinom i povećanje budžeta NASA-e koji sada iznosi oko 17,7 milijardi godina. Autori studije podvlače da Kina ima "održivi i metodičan" kosmički program koji je sve vreme u usponu, a to je upravo potrebno SAD-u. Što se novca tiče, sa ovakvim tempom izdvajanja za letove u kosmos, SAD neće moći da pošalje ljude na Mars do kraja ovog veka. Prema njihovom mišljenju, let na Mars je moguć samo u uslovima stalnog povećanja kosmičkog budžeta. Oni smatraju da bi čak i relativno malo godišnje povećanje od 2.5% omogućilo ostvarenje ovog cilja.
Raketa za let na Mars - SLS
"Orion" spojen sa marsijanskim kompleksom (PPT)
NASA je pozdravila zaključke ovog izveštaja, uz napomenu da se oni u potpunosti uklapaju sa dogoročnim ciljevima ove agencije. U skladu sa "razvojnom mapom" koju je pripremila administracija predsednika Obame, let na Mars bi treba da bude ostvaren izmedju 2030. i 2040. godine. Očekuje se da će osnovne komponente ovog poduhvata biti kosmički brod "Orion" na čijem razvoju rade stručnjaci kompanije Lockheed Martin, i teška raketa-nosač SLS koja se razvija u pogonima drugog američkog aerokosmičkog džina Boeing-a. Pre leta na Mars, ovi sistemi će biti korišćeni za letove na asteroide sredinom 2020-ih. Što se MKS tiče, Bela kuća je već izjavila da želi da produži život Kosmičke stanice 2024.
Sve u svemu, izveštaj Američke akademije nauka, kao i mnogi pre njega, obiluje logičnim zaključcima. Medjutim, izmedju logike naučnika i realizma političara je poprilično velika razlika. U odsustvu jakog konsenzusa u javnosti o tome kojim putem trebaju da se razvijaju kosmička istraživanja, NASA će i dalje biti tretirana kao manje-više jedna od 'običnih' naužno-istraživačkih agencija, a ne kao instutiucija od strateškog značaja za SAD. To se ne može promeniti dok se ne reši problem već hronične nezainteresovanosti američke javnosti za kosmos i promeni odnos članova Kongresa koji vrlo malo vode računa o tome šta se dešava gore u kosmosu i koliki je njegov značaj za strateške ciljeve SAD.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
