Mesec dana posle fijaska drugog lansiranja sa Vastočnog, ruska raketno-kosmička industrija je doživela još jedan veliki udarac. Izgubjen je kontakt sa prvim angolskim satelitom “Angosat-1” (AngoSat) lansiranog sa Bajkonura 26. decembra.
Taman sam pomislio da do isteka ove 2017. neću više pisati tekstove o ruskim kosmičkim neuspesima, kada je stigla vest iz “Roskosmosa” da je veza sa angolskim satelitom, lansiranim pre dva dana sa Bajkonura, izgubljena.
U planirano vreme, kaže se u izveštaju “Roskosmosa” objavljenom 27. decembra u 17:00 č, kosmički aparat “Angosat” je postavljen na predviđenu orbitu i počeo sa prenosom informacija. Međutim, posle izvesnog vremena, sa satelita su prestali da stižu telemetrijske informacije. Stručnjaci RKK “Energija”, gde je satelit proizveden, analiziraju primljene informacije radi odstranjenja problema, i u toku su radovi na obnavljanju komunikacija sa satelitom.
Satelit “Angosat-1” je lansiran 26. decembra 2017. u 22:00 č (po moskovskom vremenu) sa rampe broj 45 kosmodroma Bajkonur, pomoću rakete-nosača “Zenit-2SB”. Lansiranje je obavljeno bez problema, posle čega se od drugog stepena RN odvojio raketni blok “Fregata—SB” sa korisnim teretom – satelitom “Angosat”. Zatim je, shodno planiranom ciklogramu operacija, obavljeno nekoliko uključenja raketnog motora bloka “Fregata”. U 6:54 č, satelit je uspešno odvojen od raketnog bloka, što je objavljeno 27. decembra u 06:58 č.
Lansiranje prvog angolskog satelita – start RN “Zenit” sa Bajkonura
Prvi angolski satelit “Angosat” je proizveden u vodećoj ruskoj kosmičkoj organizaciji - RKK “Energija” – na osnovu ugovora potisanog sa Ministarstvom telekomunikacija i informacionih tehnologija Angole 2009. Projekat je ukupne vrednosti od oko 328 miliona dolara. Satelit (skupa sa nosačem) košta 252 miliona, 21 milion je koštala rezervacija pozicije na geostacionarnoj orbiti, dok su kontrolni centar i prateća infrastruktura u Luandi uz obuku 50 inženjera koštali 54 miliona dolara. Angola je od tri ruske državne banke za ovaj projekat dobila kredit od 278,5 miliona dolara, dok je lansiranje satelita bilo osigurano na 121 milion.
U projektu satelita primenjena su inovaciona rešenja koja su omogućila da se, za aparat mase 1647 kg, konstruiše dovoljno, kako se kaže u vesti “moćan” satelit. Elektroraketni motori satelita omogućavaju da se tokom dužeg vremena obavi formiranje konačne operativne orbite satelita posle njegovog odvajanja od raketnog bloka “Fregata” i da se vrše neophodne korekcije položaja satelita.
Prvobitno, zbog tenzija sa Ukrajinom, gde se proizvode rakete-nosači “Zenit” (iako se 80% njenih delova u stvari proizvodi u Rusiji), bilo je planirano korišćenje RN “Angara”, ali je zbog kašnjenja sa njenim ispitivanjima, odlučeno da se upotrebi jedna od dve poslednje rakete-nosača tipa “Zenit” koje se nalaze u Rusiji. Lansiranje je bilo planirano za vreme leta 2017, ali je zbog raznih okolnosti, odloženo za kraj ove godine.
Operativni vek satelita je 15 godina i trebao je da posluži poboljšanju interneta i radio i TV prenosa u Angoli i drugim afričkim državama. Međutim, iako se na satelitu nalazi toliko telekomunikacionih uređaja, veza sa njim je izgubljena!
Satelit “Angosat” na raketnom bloku “Fregata”
ta se desilo? Još uvek nije jasno, ali hajde da proanaliziramo operacije posle odvajanja gornjeg raketnog bloka “Fregata” od drugog stepena rakete-nosača “Zenit”. Odvajanje se odigralo 8 min i 37 sek posle poletanja sa Bajkonuram. Tada je “Fregata” sa satelitom dospela na početnu, privremnu orbitu visine 167 x 566 km, pod nagibom od 51,35o u odnosu na ekvator. Posle odvajanja, “Fregata” je naravila jedan i po krug oko Zemlje i u 23.13.57 č, kada je raketni blok bio u apogeju, uključen je njegov raketni motor. Prva korekcija je trajala gotovo osam minuta. Gotovo ispražnjeni rezervoar, smešten na dnu svežnja rezervoara raketnog bloka, je 37 sekundi kansije odbačen. Kao rezultat prvog manevra, “Fregata” je dospela na višu orbitu (282 x 4087 km), nešto smanjenog nagiba (50,45o). Zanimljivo, odvajanje rezervoara je registrovano i vizuelno, pomoću pratećih osmatračkih i kontrolnih sistema centra NIP-15 kod Usurijska na Dalekom istoku i ruske Akademije nauka smeštenim u Mongoliji.
Dva časa kasnije usledio je drugi orbitani manevar koji je trajao više od 11 minuta. Raketni blok “Fregata” sa “Angosatom” je dospeo na novu orbitu visine 341 x 36061 km, sa apogejom bliskim visini finalne geostacionarne orbite. Nagib orbite je dodatno smanjen, sada na 48,62o. Poslednji, treći manevar koji je trajao manje od devet minuta, bio je uglavnom namenjen poravnjanju perigeja sa apogejom i podešavanju nagiba orbite u odnosu na ekvator. Kada je ova operacija završena, dva minuta kasnije, u 06.54.43 č usledilo je odvajanje “Angosata” od raketnog bloka “Fregata”. Tada je od lansiranja proteklo gotovo devet časova!
Tipično, posle odvajanja korisnog tereta, “Fregata” ponovo pali svoj glavni motor i prelazi na takozvanu “orbitu sahrane” – gde u sledećim decenijama neće predstavljati opasnost za geostacionarne satelite.
Trajektorija kretanja satelita posle odvojanja od “Fregate” je takva da se on, po inerciji, kreće ka svojoj oprativnoj poziciji iznad ekvatora. Kada dospe do nje, onda primenom svojih raketnih mikro-motora, satelit obavlja fina podešavanja svojih orbitalnih parametara radi zauzimanja radnog položaja u prostoru odakle će moći da obavlja svoju funkciju – pružanje telekomunikacionih usluga iznad afričkog kontinenta.
Kao što smo naveli, manje od tri minuta posle odvajanja “Angosata”, na sajtu “Roskosmosa” je objavljeno da je satelit uspešno odvojen od raketnog bloka “Fregata”. Međutim, ubrzo posle toga pojavile su se informacije od anonimnih izvora da je, uprkos uspostavljanju veze sa kontrolnim centrom, kontakt sa satelitom izgubljen brzo posle njegovog odvajanja. “Iterfaks” je javio da je posle odvajanja sve izgledalo dobro i da je satelit je uključio sistem kontrole leta. Međutim, telemetrijski podaci su prestali da stižu za vreme otvaranja sunčevih panela. Kontrolori pokušavaju da obnove kontakt sa aparatom, navodi se u izveštaju “Interfaksa”, uz napomenu da je do problema moglo doći zbog kvara na komputeru satelita, ili problema u snabdevanju električnom energijom.
Prema podacima američkog sistema kontrole kosmičkog prostora NORAD, svi orbitalni parametri satelita “Angosat” izgledaju normalno. On se nalazi na orbiti visine 42314 x 42404 km, pod nagibom od 56,6o (istočne dužine) u odnosu na ekvator. Konačna orbita je 157 km iznad geostacionarne orbite, što znači da se satelit kreće zapadno u odnosu na površinu Zemlje za oko 2,5 stepeni na dan. Kao rezultat ovakve trajektorije kretanja, “Angosat” treba da stigne u svoju konačnu operativnu tačku za 17 dana.
Prema pisanju “Izvestije”, prvi i, za sada jedini radio-kontakt sa satelitom je trajao 42 minuta. To je bilo dovoljno da se potvrdi da je da “Angosat” uspešno kontroliše položaj u prostoru i da su se sunčevi paneli i antene rasklopile. U slučaju da se sunčevi paneli nisu raklopili, baterije mogu da napajaju sisteme satelita električnom energijom od 10 do 16 časova. Međutim, ukoliko su se sunčevi paneli uspešno rasklopili i ako sve u električnom sistemu funkcioniše, baterije će se “puniti” električnom energijom od sunčevih panela, tako da njihov kratk operativni život ne treba da bude problem. Po ponoći, 28. decembra “Izvestija” je javila da je kontakt sa satelitom po svemu sudeći izgubljen zbog kratkog spoja upravo u sistemu električnog napajanja.
Gornji deo sa raketnim blokom “Fregata” (vidi se njegov donji deo) i “Angosatom” (ne vidi se), pripaja se drugom steoenu RN “Zenit”
Ovo nije prvi put da u projektima RKK “Energija” ima problema. Na primer, 2015. je manje od godinu dana posle lansiranja izgubljen kontakt sa egipatskim sondažnim satelitom “Egipast-2” (EgypSat). Pored ovog, te 2015. pre vremena su prestala da rade još dva satelita izraeđnih u Rusiji – izraelski AMOS-5 i Južnoafrički “Kondor-E”. Ova dva satelita su proizvedena u vodećoj ruskoj kompaniji za projektovanje veštačkih satelita ISS “Rešetnjev”.
Istovremeno sa vestima o novom neuspehu ruske raketno-kosmičke tehnike, objavljena je i vest o ukoru krivaca gubitka satelita “Meteor” i još 18 propratnih malih kosmičkih aparata, posle drugog lansiranja sa novog kosmodroma Vastočnij krajem novembra. Na spisku je nekoliko visokopozicioniranih ljudi organizacija koje su učestvovale u projektovanju i razvoju sistema koji su doveli do neuspeha lansiranja sa Vastočnog. Spominju se i prvi ljudi “Lavočkina” i “Progresa” Sergej Lemeševski i Aleksandar Kirilin.
Sada, posle bojim se već izvesnog gubitka “Angosata”, biće formirana još jedna komisija koja će istražiti šta se desilo sa prvim angolskim sputnjikom. Uslediće novi ukori, sada ljudi u centralnoj ruskoj raketno-kosmičkog kompaniji RKK “Energija”.
Mnogo ukora i smena, ali veoma malo pozitivnih efekata. Agonija ruske kosmonautike se nastavlja.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
