Astronautika: misije

Pre manje od pola sata, Kina je otvoriti novu fazu u svom kosmičkom programu s posadom lansiranjem modula 'Tianhe', jezgra svoje nove stalne orbitne stanice. S novom stanicom u orbiti gledaćemo u sledećim godinama pojačane aktivnosti misija s posadom. Bez sumnje, još uvek daleko od nivoa prometa na koji nas je navikla ISS, ali ne zaboravimo da smo suočeni sa kosmičkim projektom samo jedne zemlje. Do nedavno nismo tačno znali kakav će biti redoslijed izdavanja ove stanice, ali nedavno na kineskom forumu 9ifly procurilo je ono što se čini službenim kalendarom misija. Prema ovom planu, između 2021. i 2022. pratićemo ukupno 11 misija vezanih sa stanicom koje uključuju lansiranja tri velika modula raketama 'Dugi marš CZ-5B', četiri teretna broda 'Tianzhou' lansirana 'Dugim marševima CZ-7' i četiri misije s posadom. 'Shenzhou' će poleteti raketom 'Dugi marš CZ-2F'.

1
Jutrošnje lansiranje centralnog modula 'Tianhe' ('Nebeska harmonija') raketom 'Dugi marš 5B' (Y2) iz centra Wenchang na ostrvu Hainan. Glavna zamerka SAD kineskom kosmičkom programu jeste u tome što kažu da Kinezi ništa ne rade svoje već samo ponavljaju ono što su Ameri & Rusi uradili ranije. Može i tako da se gleda, ali ne treba zanemariti da je prvi Kinez odleteo u kosmos tek 2003. i da zemlja ubrzano ide napred korak po korak. U decembru 2020. su doneli prvo kamenje s Meseca, što su Rusi i Ameru uradili još pre 50 godina. Međutim, ta se razlika munjevito smanjuje i ne treba sumnjati ko će biti lider u cislunarnom prostoru za samo koju godinu.

2
Ovako će dva putnička broda 'Shenzhou' da pristanu i spoje se sa modulom 'Tianhe', jedan preko prednjeg porta, a drugi preko nadirnog.

Pre nego što nastavim samo da kažem da je do sada Kina lansirala dve male orbitne stanice, tzv. laboratorije 'Tiangong 1' (2011.) i 'Tiangong 2' (2016.), koje su posetili šestorica odn. dvojica astronauta. Ali te stanice, teške samo po 8,6 tona, bile su najmanje u istoriiji astronautike. 'Tianhe' ima težinu od 22,5 tone, tako da je morala da bude lansirana raketom 'Dugi marš 5B', najjačom trenutno u Kini.

Zato je modul 'Tianhe' kosmička stanica uporediva sa sovjetskim 'Saljutom' (DOS) ili 'Almazom' (OPS). Ona po konstrukciji snažno podseća na osnovni modul sovjetske stanice 'Mir' (DOS-7) ili modul 'Zvezda'(DOS-8) međunarodne stanice ISS, sa dve cilindrične sekcije i prednjim čvorom sa nekoliko portova za pristajanje, ali i sa nekoliko uočljivih razlika. Najupadljivija je da će 'Tianhe' koristiti androgeni spojni sistem na svojim portovima, kao što se već koristi na brodovima 'Shenzhou''Tianzhou' i 'Tiangong'. Taj sistem se bazira na ruskom sistemu APAS-89 kakav je upotrebljen na 'Mirovim' modulima 'Kristall' i DM a kasnije i na američkom segmentu ISS.

3
Detalj frontalnog čvorišta za pristajanje na 'Tianhe'.

4
Još jedan pogled na centralni modul.

5
Stanica 'Mir' 1987. godine (desno su modul 'Kvant' i brod 'Sajuz').

'Tianhe' ima 5 priključnih tačaka ('portova'): jednu pozadi i četiri na prednjem čvoru (stanica 'Mir' je imala 6 priključaka na čvoru, a modul 'Zvezda' 3). Čini se da će se donji priključak koristiti samo za brodove s posadom 'Shenzhou', dok je na gornjem delu umesto priključnog porta postavljen otvor za vanbrodske aktivnosti. Nadalje, frontalni čvor 'Tianhea' je veći od 'Mirovog' ili 'Zvezdinog''Tianhe' ima veliku robotsku ruku smeštenu u cilindru manjeg promera, sistem koji je nedostajao ruskim modulima a koji će se koristiti za premeštanje astronauta i tereta oko spoljnje strane stanice. Modul 'Tianhe' ima dužinu 14,16 metara i prečnik 4,2 metra. Ima i dva solarna panela na otvaranje, svaki dimenzija 11×4,6 metara.

'Tianhe' će biti osnovni modul kineske orbitne stanice koju će činiti dva druga modula od po 20 tona. Prvo će modul 'Wentian' – 天 问, poznat i kao 'Eksperimentalni modul 1' (EM-1) – poleteti do kraja 2021. godine, i biti pričvršćen za prednji port, a zatim će se pomoću male robotske ruke slične sovjetskom sistemu 'Ljapa' (vidi e-knjigu '35 godina stanice Mir') premestiti na desni port. 2022. biće lansiran modul 'Mengtian' – 天, 'Eksperimentalni modul 2', koji će biti pričvršćen za levi port, završavajući time prvu fazu montaže stanice. Oba modula će biti puna naučnih eksperimenata, iako će 'Wentian' takođe imati otvor za podršku vanbrodskim aktivnostima i eksperimentima s korisnim teretima izloženim vakuumu (kao što je slučaj s japanskim ISS moduom 'Kibo'), te će i on nositi manju robotsku ruku. Takođe će imati i kabine za astronaute. Do 2022. godine poleteće svemirski teleskop 'Xuntian'[1] (巡天) koji će redovno pristajati uz kosmičku stanicu radi apdejtovanja, popravki ili pomoći astronauta.

6
Delovi buduće 66-tonskog 'kineskog Mira', kosmičke stanice 'Tiangong'.

7
Kineski 'Habl' će se takođe povremeno kačiti za orbitnu stanicu.

Ali da se vratim na naslov. Što se tiče planiranih kineskih lansiranja za ovu i narednu godinu vezana za stanicu, bespilotna lansiranja 'CZ-5' i 'CZ-7' obavljaće se iz svemirskog centra Wenchang, a putnička iz svemirskog centra Jiuquan u Unutarašnjoj Mongoliji. Važno je naglasiti da je između 2003. i 2016. Kina lansirala šest misija s posadom ('Shenzhou 5, 6, 7, 9, 10 i 11'), a sada će sada, u razmaku od dve godine, lansirati četiri. Red letenja za ove dve godine započeo je današnjim lansiranjem modula 'Tianhe', poznatijeg na Zapadu kao CM (Core Module), težine 22,5 tona. 20. maja poleće teretni brod 'Tianzhou 2', koji će pristati uz stražnji port modula 'Tianhe'. Teretnjaci 'Tianzhou' (天 舟, 'nebeski brod') imaju masu do 13,5 tona i služe za prevoz hrane i kontrolu orbite stanice, odnosno igraju istu ulogu kao i brodovi 'Progress' na stanicama 'Saljut''Mir' i ISS.

8
Modul 'Tianhe' spakovan u vrh rakete pred lansiranje.

9
Plan letova kineske orbitne stanice.

Čim teretni brod pristane, misija s posadom 'Shenzhou 12' kreće 10. juna, verojatno s trojicom astronauta, da bi se spojila sa prednjim portom 'Tianhea'. Posada će biti u orbiti do septembra, doterujući sisteme modula i, usput, oboriti kineski rekord u dužini boravka u svemiru, koji do sada iznosi samo 33 dana (onih koje je posada 'Shenzhou 11' provela u svemiru u laboratoriji 2 'Tiangong'). Istog septembra odvojiće se teretnjak 'Tianzhou 2', a pristaće 'Tianzhou 3'. Još uvijek nije jasno hoće li 'Tianzhou 2' ući u atmosferu direktno ili će pre toga biti premešten na prednji port dok 'Tianzhou 3' bude pristajao na zadnji. U svakom slučaju, 'Shenzhou 12' će u oktobru ove godine verovatno da se premesti na drugi port (nadirni). Bilo kako bilo, posada 'Shenzhoua 12' će biti u svemiru do marta 2022. godine, još jednom obarajući kineski rekord u boravku u orbiti. Na kraju misije 'Shenzhoua 12' biće lansiran 'Tianzhou 4', koji će možda izvoditi iste manevre kao 'Tianzhou 3'.

10
Cargo brod 'Tianzhou' (desno) pristaje uz stanicu.

11
Amblem kineske orbitne stanice.

U maju 2022. biće lansiran 'Shenzhou 14' i pristaće uz nadirni port 'Tianhea'. Posada 'Shenzhoua 14' će imat vrlo važnu misiju: nadziranje pristajanja velikih modula 'Wentian' i 'Mengtian', svaki težak preko dvadeset tona. Modul 'Wentian' (问 天, 'nebeski inkvizitor) biće lansiran između maja i juna 2022. godine i prvo će biti usidren na prednjem portu 'Tianhea', da bi se kasnije pomoću male ruke bio premešten na desni priključak prednjeg čvora. U avgustu ili septembru poleteće modul 'Mengtian' (梦 天, 'nebeski san'), koji će nakon pristajanja biti pričvršćen na levi port. Ovim lansiranjem biće kompletirana početna konfiguracija kineske svemirske stanice CSS (China Space Station). Do sada se verovalo da će lansiranje modula 'Wentian' i 'Mengtian' biti vremenski udaljenije, ali se vidi da menadžeri stanice ne žele da stanica ostane u asimetričnoj konfiguraciji u obliku slova 'L' (isto se dogodilo sa stanicom 'Mir' između pristajanja modula 'Kvant 2' i 'Kristall'). U oktobru 2022. biće lansiran 'Tianzhou 5', a u novembru ćemo videti poletanje svemirske letilice s posadom'Shenzhou 15'. Ova će letilica pristati na prednji port stanice i po prvi put ćemo u orbiti vidjeti dvije kineske letilice s posadom u isto vreme. To će takođe biti prvi put da je jedna posada zamenila drugu na kineskoj stanici, inaugurišući fazu trajne okupacije, prekretnicu u istoriji kineskog svemirskog programa.

12
Laboratorijski modul 'Wentian' na svojoj krajnjoj poziciji nakon spajanja. Dužina modula će biti 14,4 m.

13
Spajanje modula 'Mengtian'.

Kao što vidimo, reč je o izuzetno ambicioznom programu. Sastav posada još nije poznat, što bi moglo da znači uključivanje astronauta iz drugih zemalja (Pakistan? Rusija?). S druge strane, Rusija u svakom slučaju neće moći da lansira svoje brodove 'Sajuz' direktno na kinesku stanicu zbog nagiba na kojoj će se nalaziti (42º). Kina planira da pređe s vrlo limitiranog svemirskog iskustva s posadama na upravljanje trajno zauzetom svemirskom stanicom od 60 tona. Nešto poput skoka sa 'Saljuta 1' na 'Mir' u samo dve godine. Četiri posade će morati da izvode razne vanbrodske aktivnosti, sve vrste naučnih eksperimenata, uključujući neke s međunarodnom suradnjom i, pre svega, da nauče da žive u kosmosu.

14
Plan leta kineske kosmičke stanice.

15
Transfer rakete 'CZ-5B' sa modulom 'Tianhe'.

Kineski plan lansiranja kosmičke stanice:

  • 29. april 2021: lansiranje modula 'Tianhe'.
  • 20. maj: lansiranje teretnog broda 'Tianzhoua2'.
  • 10. juna: lansiranje broda 'Shenzhou12' s posadom (povratak u septembru).
  • Septembar: lansiranje 'Tianzhoua3'.
  • Oktobar: lansiranje 'Shenzhoua13'. Povratak u martu 2022.
  • Mart-april 2022: lansiranje 'Tianzhoua4'.
  • Maj 2022: lansiranje 'Shenzhoua14'.
  • Maj-jun: lansiranje modula 'Wentian'.
  • Avgust-septembar: lansiranje 'Mengtian'modula.
  • Oktobar: lansiranje 'Tianzhoua5'.
  • Novembar: lansiran 'Shenzhoua15' i zamena posade 'Shenzhou 14'. Oni će živeti zajedno 10 dana.

 

[1] Imaće oko 300 puta veće vidno polje od 'Habla'.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži