5. novembra 2013. Indija je lansirala raketu sa orbiterom za istraživanje Marsa. Nakon mesec dana provedenih u Zemljinoj orbiti, MOM je krenuo na 298-dnevno putovanje do Crvene planete, i u eliptičnu orbitu ušao 24. septembra 2014. Iako su (neki) američki mediji o čitavom projektu pisali posprdno, sonda teška 1.337 kg i dalje radi i šalje podatke kosmičkom centru u Bangaloru.
Nakon nekoliko meseci bez skoro ikakvih vesti, “Mars Orbiter Mission” (MOM), poznat i pod nazivom “Mangalyaan”, Indijska kosmička organizacija (ISRO) je objavila na Fejsu prve podatke svog senzora za metanm MSM. Ali ne treba se previše radovati tom metanu: podaci senzora još uvek ne označavaju prisustvo ili odsustvo metana u atmosferi. Za nas je izuzetna vest da senzor MSM radi i da sistematski šalje podatke. Podsećam da je prisustvo metana na Zemlji praktično uvek vezano za pojavu života. Na Marsu, prvi metan je registrovan 2009, kada je NASA otkrila da ima 1 molekul na milijardu u Marsovoj atmosferi, što je 4.000 puta manje nego na Zemlji.
Senzor MSM (Methane Sensor for Mars) meri količinu metana u atmosferi u milionitim delovima i pravi mape. Merenja su vezana sa sposobnošću reflektovanja solarnog zračenja. Senzor je jedan od 5 instrumenata na MOM-u.
Mapa pokazuje reflektivnost Marsove površine u referentnom kanalu metanskog senzora, u kome je talasna dužina atmosferskog metana transparentna za infracrveno zračenje. Podaci predstavljeni na toj mapi biće upoređeni sa metanom registrovanim na ostalim kanalima senzora, kod rade na talasnim dužinama kod kojih metan apsorbuje svetlo.
Prvi rezultati metanskog senzora MSM. Senzor ima dva kanala, jedan osetljiv na metan a drugi za merenje pozadinske reflektivnosti Marsa na talasnoj dužini od 1,65 mikrona (dužina na kojoj je metan transparentan) radi kalibracionih potreba. Grafik sadrži podatke od 15. decembra 2014.
U isto vreme misija je na svom sajtu postavila nekoliko novih fotografija načinjenih Marsovom kamerom u boji, uključujući ovu fantastičnu Valles Marineris:
Indijski aparat je do sada napravio par stotina fotografije, uhvativši Marsov satelit Fobos u trenutku kada prelazi preko Marsovog diska. Ovo su retke slike Fobosa u boji, gde se satelit vidi kao tamno braon telo naspram narandžastog Marsa:
 |
 |
Levo: Ovako je “Mars Orbiter Mission” video Fobos iznad Marsa 14. oktobra 2014. Dole desno se vidi Stickney krater. Rezolucija slike je 550 m/pix. Fobos ima oko 25 km u prečniku. Desno: ista situacija nešto kasnije.
 |
 |
Levo: Kao većina meseci u Sunčevom sistemu, i Dejmos je uvek okrenuta istom hemisferom ka Marsu. Retko je da jedna sonda snimi onu stranu koja je okrenuta od Marsa, ali MOM-ova jako izdužena elipsasta orbita dozvoljava tako nešto. Slika je nastala spajanjem 4 različite ekspozicije, spojene i uvećane 400%. Možda nekom ova slika ne izgleda ništa naročito, ali ovo je strana Dejmosa koju skoro nikad ne vidimo: to je anti-Marsova strana, iz perspektive nešto malo ispod ekvatora. Desno: Mesec Dejmos iznad Pasterovog kratera na Marsu.
Većina Marsovih misija operiša sa orbita koje su mnogo niže od Dejmosove[1]. Budući da Dejmos ima uvek istu stranu okrenutu ka Marsu, svali aparat čija je orbita na visini manjoj od Dejmosa može da vidi samo ono lice okrenuto ka Marsu; nikad ne vidi onu drugu stranu. “Mars Global Surveyor”, “Mars Odyssey”, “Mars Eypress”, “Mars Reconnaissance Orbiter” – svi oni vide samo jedno lice meseca. Jedino su i “Vikingovi” orbiteri, čiji su periapsisi dosezali van Dejmosove orbite, mogli da vide i jednu i drugu stranu. “Mars Orbiter Mission” ima jedinstvenu eliptičnu orbitu koja ga nosi na čak 77.000 km iznad Marsa, što mu omogućava da vidi i dalju stranu Dejmosa. A slika je još i u boji! Svi se nadaju da će Undusi uspeti da snime Dejmos sa još veće blizine, i dobiju još bolji portret u boji dalje strane Dejmosa.
Ova slika ima mnogo bolju rezoluciju od prethodnih. Veoma je interesantan pogled na tanku atmosferu Marsa.
Na donjoj slici se vidi iskošena planina Arsia Mons. Očigledno je da je slika renderovana uz pomoć digitalnog visinskog modela.
MISIJA
MOM je lansiran raketom PSLV C-25, koja predstavlja XLverziju rakete PSLV, jedne od najpouzdanijih raketa na svetu[2]. Verzija XL je već ranije korišćena za lansiranje prve indijske lunarne sonde “Chandrayaan-1” (2008), komunikacioni satelit GSat-12(2011) i radarski satelit RISAT-1 (2012).
Ovo je bilo 25 lansiranje ove rakete i izvedeno je sa Prve rampe Kosmičkog centra Satish Dhawan SHAR, u Sriharikota.
Sam kosmički brod je baziran na luminijumskoj i kommpozitnoj ISRO satelitskoj platformi (“busu”) I-1-K, proverenoj na letilici “Chandrayaan-1” i na serijama satelita “IRS” i “INSAT”. MOM je nosio 850 kg goriva i 5 naučnih instrumenata.
 |
 |
Prva indijska međuplanetna sonda ima 1.337 kg. Na lansiranju je nosila 852 kg goriva (MMH+N2O4). sonda ima 3 solarna panela dimenzija 1,8×1,4 m, koji na Marsu daju 840 W struje i pune Li-jonski akumulator od 36Ah.
Za praćenje orbitera koristi se Indijska deep-space mreža IDSN, locirana pored Bangalora. njihove dve antene prečnika 32 m i 18 m kompatibilne su sa Nasinim sličnim antenama. Da bi se osiguralo neprestano praćenje, uključene su i indijske stanice na Mauricijusu, Bruneju, Brazilu, kao i dva broda SBT sa elektronikom u Južnom Pacifiku
 |
 |
Sonda je lansirana u eliptičnu parkirnu orbitu. Uz pomoć 6 paljenja motora sonda je postepeno ulazila u hiperboličnu putanju, sa koje je mogla da postigne brzinu bega od Zemlje – tada se nalazila na 918.347 km od površine naše planete. Da bi što više uštedeli gorivo, sonda je prebačena na Hohmanovu orbitu, koja garantuje najmanju potrošnju.
[1] Dejmos se nalazi na oko 23.000 km iznad Marsa.
[2] Do sada raketa je uspešno lansirala 31 indijski satelit i 40 inostranih.
Novo doba za Indijski svemirski program
- (Misije)
- ... Mk III sa potpunom konfiguracijom i operativnim geostacionarnim satelitom mase preko 3t planiran je za početak 2017. Indija
- Kreirano 25 decembar 2014
- Indija obavila testiranje kapsule za let ljudi u kosmos
- (Misije)
- ... leta novog američkog kosmičkog broda pojedini analitičari nazivaju "mini-Orion", direktor ISRO Kopilil Radhakrišnan je naglasio da Indija radi na njenom razvoju od 2006. Ako sve bude išlo prema planu 202 ...
- Kreirano 24 decembar 2014
- Indija će lansirati eksperimentalni kosmički brod u decembru
- (Misije)
- Indijski stručnjaci planiraju da u decembru 2014. lansiraju u kosmos eskperimentalni kosmički brod na vrhu nove rakete-nosača GSLV-Mark III. Cilj eksperimenta je da se provere sistemi kosmičkog broda ...
- Kreirano 10 novembar 2014
- Indija – zemlja čuda i razvoja
- (Događaji)
- Svi znaju da je Indija druga zemlja po broju stanovnika i svetski lider u kriketu i hokeju na travi. Malo njih zna da imaju desetu ekonomiju na svetu i treću armiju po veličini, za koju svake godine izdvaja ...
- Kreirano 07 novembar 2014
- Vesti azijskog kosmosa
- (Događaji)
- Indija i Kina nameravaju da zajedno istražuju kosmos Japan planira misiju transporta uzoraka tla sa asteorida Iran planira da pošalje čoveka u kosmos Kina će lansirati satelite za analizu gasova ...
- Kreirano 07 oktobar 2014
- "Mangaljan", prvi indijski kosmički aparat kruži oko Marsa
- (Misije)
- ... . Kada se bude pisala istorija kosmonautike, onda će 2014. sigurno biti upisana kao godina kada se Indija uvrstila u malobrojni klub marsijanskih država. Kako je EU unija velikog broja evropskih držav ...
- Kreirano 28 septembar 2014
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
