Još jedan veliki uspeh Indije u oblasti kosmonautike. Osamneastog decembra 2014. novom raketom-nosačem (RN) GSLV Mk III u kosmos je lansiran komandni modul budućeg kosmičkog broda. On je obavio sub-orbitalni let do maksimalne visine od 126km posle čega se vratio na Zemlju.
Lansiranje je obavljeno u 04:00 UTC iz Kosmičkog centra Satiša Dhavana (Satish Dhawan) u Šriharikoti (država Andra Pradeš) pod kontrolom stručnjaka Indijske organizacije kosmičkih istraživanja (ISRO). Na vrhu RN se nalazio komandni modul CMARE (Crew Module Atmospheric Reentry Experiment) koji je obavio prvu eksperimentalnu misiju testiranja sistema tokom lansiranja i povratka kroz atmosferu. Takodje, ovo je bio prvi start najsnažnije indijske RN.
Komandni modul CMARE indijskog kosmičkog broda |
Tokom pete minute leta, na visini od 126km, pri brzini od 5,3 km/s, modul CMARE je odvojen od gornjeg stepena RN, posle čega je započeta faza spuštanja aparata. U tom periodu, sve do visine od 80km, brzina modula i ugao spuštanja su kontrolisani pomoću malih retroraketnih motora koji su uključeni tri puta. Zatim su motori ugašeni, a modul je nastavio spuštanje po balističkoj putanji. Maksimalna tamperatura zagrevanja donjeg toplotno-zaštitnog štita kapsule tokom leta kroz najgušće slojeve atmosfere iznosila je 1600oC. Najveće zabeleženo opterećenje za vreme spuštanja je iznosilo 13g.
Na visini od oko 15km, kada je usled kočenja kroz atmosferu brzina smanjena na 233m/s, započeta je faza otvaranja padobrana. Na modulu se nalaze tri paketa od po dva padobrana. Prvo se izbacuju dva pilot-padobrana prečnika 2,3m, koji povlače za sobom dva kočeća padobrana prečnika 6,2m. Pomoću njih, brzina spouštanja je smanjena na 50m/s, što je dovoljno za otvaranje na visini od 5km dva glavna padobrana prečnika 31m. To su ujedno najveći padobrani ikada projektovani u Indiji.
Modul CMARE je posle prevaljenih 1600km, sleteo na talase Bengalskog zaliva, 600km od ostrva Andaman i Nikobar. Prvi let indijskog kosmičkog broda je trajao 20 minuta i 43 sekundi.
Masa aparata napravljenog od aluminijuma iznosi 3735kg. Moduli ma visinu od 2.7m i maksimalni prečnik 3.1m. Ablativna termička zaštita na donjem delu modula je izradjena od ugljeničnih pločica, dok se sistemi aparata napajaju električnom energijom od akumulatorskih baterija. Modul koristi šest malih RM na tečno gorivo potiska po 100 Njutna (N).
Nova raketa GSLV Mk III (Geostationary Launch Vehicle Mark III – "Raketa treće verzije za lansiranje geostacionarnih satelita") pripada klasi lansera srednje nosivosti. Sa masom od 630t, u stanju je da na nisku orbitu visine do 600km izbaci koristan teret mase do 8t, a na geostacioarnu orbitu do 4t. Inžnjeri ISRO du radili na razvoju nove rakete tokom poslednjih deset godina. Njena dva bočna bustera S-200 koriste raketne motore (RM) na čvrsto gorivo koji sa potiskom od preko 5000kN i specifčnim impulsom od 274 sekunde spadaju medju najjače u svojoj kategoriji. Centralni stepen L-110 ima dva RM tipa Vikas na tečno gorivo (kombinacija UDMH+N2O4) potiska 1600kN I specifičnog impulse u vakuumu od 293s. Za vreme prvog lansiranja, GSLV Mk III je leteo sa pasivnim gornjim stepenom C-25 koji će u budućnosti koristiti RM CE-20 na kriogenu gorivo (tečni kiseonik+tečni vodonik) potiska oko 200kN (20 t/s) i impresivnog specifičnog impulse od 450s. Planirano je da testiranje motora CE-20 krene 2015, a prvio korišćenje tokom lansiranja treba da usledi dve godine kasnije.
Lansiranje rakete-nosača GSLV Mk III sa modulom CMARE
Direktor ISRO Kopilil Radhakrišnan |
Posle januarskog lansiranja RN GSLV-D5 koja je prvi put koristila indijski kriogeni raketni motor i septembarskog trijumfa kada je u prvom pokušaju medjuplanetarna letelica Mangaylaan postavljena na orbitu oko Marsa, testiranje kapsule indijskog kosmičkog broda namenjenog za let kosmonauta je još jedan ogroman uspeh ISRO.
Komentarišući uspeh misije koju u svetlu eksperimentalnog leta novog američkog kosmičkog broda pojedini analitičari nazivaju "mini-Orion", direktor ISRO Kopilil Radhakrišnan je naglasio da Indija radi na njenom razvoju od 2006. Ako sve bude išlo prema planu 2021. ISRO će lansirati posadu sastavljenu od dva indijska kosmonautakoji će provesti nedelju dana na orbiti. Zanimljiva koincidencija je da se uspeh eksperimenta CMARE odigrao 30 godina posle leta prvog, i do sada jedinog indijskog kosmonauta Rakeša Šarme na sovjetskoj orbitalnoj stanici "Saljut-7". A još zanimljivije je da se eksperimenti za buduće letove indijskih kosmonauta trenutno odvjijaju bez podrške Indijske vlade. Medjutim, na fonu ovog velikog uspeha treba očekivati da će program pilotiranih misija, koji je od strateškog značaja za Indiju, uskoro i zvanično dobiti zeleno svetlo.