Astronautika: misije

Tri dana posle američkog MAVEN-a, 24. septembra 2014. na orbitu oko Marsa je postavljen prvi indijski kosmički aparat "Mangaljan" (Mangalyaan). Pre Indije, to je pošlo za rukom samo SAD-u, SSSR-u i EU.


Kada se bude pisala istorija kosmonautike, onda će 2014. sigurno biti upisana kao godina kada se Indija uvrstila u malobrojni klub marsijanskih država. Kako je EU unija velikog broja evropskih država, Indija je u stvari tek treća smostalna država kojoj je uspelo da na orbitu oko Crvene planete postavi svoj kosmički aparat. I ne samo to. "Mangaljan" je prva medjuplanetarna letelica koju je lansirala Indijska kosmičko-istraživačka organizacija (ISRO), prva koja je iz prvog pokušaja uspela da udje na orbitu oko Marsa i konačno, prva azijska letelica koja kruži oko Crvene planete. Još jedan kuriozitet. Sa cenom od samo 4,5 milijardi rupija (oko 74 miliona dolara), "Mangaljan" je najjeftiniji kosmički aparat koji je ikada dospeo na orbitu oko Marsa. Poredjenja radi, MAVEN koji je malo pre "Mangaljana" dospeo na orbitu oko Crvene planete, koštao je 671 milion dolara, a ruski, fatalni "Fobos-Grunt" oko 160 miliona dolara.      

 Mars-ISRO

Mangalyaan pred lansiranje

Iako je oficijelno ime projekta "Orbitalna misija Marsa" (MOM), sam kosmički aparat je vro brzo dobio prikladnije, indijsko ime "Mangaljan", što na sanskritu i hindu znači jednostavno "marsijanska letelica" ili "marsijanska sonda". Na sanskritu reč "Mangala" znači "Mars", dok se reč "jana" može prevesti kao "letelica".

Automatska medjuplanetarna stanica (AMS) "Mangaljan" je lansirana 5. novembra 2013. iz kosmičkog centra SDSC koji nosi ime Satiša Dhavana. Njen prelazak sa orbite oko Zemlje na transplanetarnu putanju leta prema Marsu bio je jedan od najzanimljivijih verzija postizanja druge kosmičke brzine ("brzine bežanja"). Da bi krenuo prema Marsu "Mangaljan" je obavio sedam korekcija orbite; prvih pet je trebalo za podizanje apogeja orbite do visine od 192874km, a poslednja dva za dodatno ubrzanje od 648m/s i napuštanje sfere uticaja zemljinog gravitacionog polja. Trećeg decembra 2013. "Mangaljan" je napustio gravitacionu sferu Zemlje i praktično postao prvi indijski satelit Sunca.

Medjuplanetarni let "Mangaljan" je obavio po elipsi bliskoj Homanovoj, poznatoj po minimalnoj karakterističnoj brzini kretanja. Kontrola misije se obavlja iz kosmičkog centra u Bangaloru (ISTRAC), uz pomoć indijske mreže za praćenje kosmičkih aparata u dubokom kosmosu (IDSN) u Bjalalu koja obuhvata antene prečnika 32 i 18 metara. Posle putovanja koje je trajalo 298 dana, AMS "Mangaljan" je 24. septembra 2014. stigla u blizinu Marsa. Motor LAM potisne sile 440 Njutna, je radio 24 minuta, smanjivši brzinu leta AMS do vrednosti koja je dovoljna da aparat bude zahvaćen gravitacionim poljem Marsa. Medjutim, kada je motor ugašen, AMS je zašla iza Marsa, tako da je Kontrolni centar izgubio sa njom kontakt. Tokom tih dvadeset minuta koliko je trebalo "Mangaljanu" da preleti suptornu stranu Marsa i pojavi se iznad njegovo horizonta i javi Zemlji da je uspešno prešao na orbitu oko Crvene planete, bilo je vidno koliko su kontrolori misije u Bangaloru, medju kojima je bilo puno mladih žena odevenih u tradiocionalnu indijsku odeću, bili napeti. Nervozu nije krio ni indijski premijer Narendra Modi koji je došao u Kontrolni centar da ohrabri indijske naučnike u jednom od najvećih nacionalnih poduhvata Indije. A kada se "Mangaljan" javio, usledila je erupcija radosti medju kontrolorima, dok je oduševljeni premijer Modi izjavio da je Indija postigla "gotovo nemoguće". Modi je bio veliki pobornik ovog projekta od njegovog početka 2010, koga je često morao da brani od napada mnogobrojnih političara u parlamentu koji su smatrali da država treba da troši pare na rešavanje nagomilanih ovozemaljskih a ne kosmičkih problema.

india-mars-orbiter-mission-art

"Mangaljan" na orbiti oko Marsa

140924104528-modi-space-clap-story-body

Kontrola misije u Bangaloru i premijer Indije Modi

"Mangaljan" je prešao na eliptičnu orbitu sledećih parametara:

  • Pericentar (minimalno rastojanje od površine planete) - 421km
  • Apocentar (maksimalno rastojanje) - 76993km
  • Period kruženja - 73 časa
  • Nagib orbitre prema ekvatoru - 150 stepeni.

Misija "Mangaljana" je iznad svega eksperimentalni projekat radi razvoja tehnologija koja će u budućnosti biti korišćene za medjuplanetarne letove. U osnovi misije su dva zadatka - testiranje tehnologija i naučno-istraživački program. U okviru testiranja tehnologija, nalaze se planiranje, projektovanje, gradnja, ispitivanje i lansiranje kosmičkog aparata sa okolozemaljske orbite na putanju leta prema Marsu, transplanetarni let, prelazak na orbitu oko Crvene planete i funkcionisanje na orbiti ne manje od 160 dana. Takodje, u ovom domenu su testiranja tehnologija telekomunikacija sa AMS, navigacija kroz medjuplanetarni prostor i kontinuirana aktivna kontrola misije, kao i sistema automatske samokontrole sistema aparata uz mogućnost korekcija problema primenom brodskog kompjutera, maltene bez asistencije sa Zemlje. Što se naučnog programa tiče onda je u fokusu misije koja nosi pet naučnih instrumenata mase svega 15kg nalazi atmosfera Marsa, mada posmatranje površine planete, posebno njene morfologije i mineralogije, neće izostati. U sastav naučne opreme nalaze se kolor-kamera, dva spektrometra, radiometar i fotometar. Detektor metana je posebno interesantan uredjaj, jer treba da posluži u odgonetanju jedne od najvećih tajni Crvene planete - pronalaženje izvora metana (CH4) u atmosferi Marsa.  

Kao što smo naveli, planirani vek misije AMS "Mangaljan" na orbiti oko Marsa je najmanje 160 dana, dok se stručnjaci ISRO nadaju da će aparat funkcionisati znatno duže. Pridruživši se floti od četiri marsijanska orbitera (MAVEN, Mars Odissey, MRO i Mars Express), "Mangaljan" počinje još jedna uzbudljiva misija otkrivanja tajni Crvene planete.  


MAVEN kruži oko Marsa

 

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 17 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 19 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 20 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 21 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 1 dan ranije

Foto...