Velika Britanija planira da lansira 2000 satelita do kraja 2030, izjavio je britanski ministar energetike Greg Klark. On je obišao gradilište prvog nacionalnog kosmodroma na poluostrvu Amhojn u škotskoj grofoviji Saderlend. Kosmodrom treba da uđe u upotrebu 2020. i biće korišćen za lansiranje satelita na polarnu orbitu. Planirani dobitak korišćenja kosmodroma tokom deset godina je oko pet milijardi dolara. •
Kao odgovor na novi paket američkih sankcija, Rusija može da ograniči isporuku raketnih motora RD-180 kompaniji ULA koja ih koristi za lansiranje američkih vojnih satelita. NPO “Energomaš“ je inače pre samo nekoliko dana sa kompanijom ULA potpisao novi ugovor o isporuci šest motor RD-180 do kraja 2020. •
Posada MKS-a traga za rupom kroz koju u japanski modul “Kibo” dnevno ulazi 20 mililitara tečnosti. Za svaki slučaj, astronauti su pojedine naučne pribore zaštitile od uticaja vlage. Pretpostavlja se da je isticanje tečnosti vezano sa neispravnošću sistema termoregulacije modula. •
U postojećem obliku, ruska teška raketa-nosač “Angara” može da računa na jedno komercijlanio lansiranje, najviše dva. Ukoliko bi pojeftinila za 20%, njen udeo na svetskom komercijalnom tržištu lansiranja bi na godišnjem nivou porastao na 5-6 lansiranja, kaže se u testu objavljenom u časopisu CNIImaša “Kosmonautika i gradnja raketa”. •
U istom časopisu se navodi da cena raketa-nosača “Proton” može da poraste za dva do dva i po puta i da se izjednači sa cenom “Angare” ukoliko se godišnja proizvodnja ovih nosača smanji sa sadašnjih sedam na jednu do dve rakete. Poslednje lansiranje “Protona” planirano je 2026. •
Turska planira da osnuje kosmičku agenciju do kraja ove godine, izjavio je minister tehnologije Mustafa Varank. •
Kompanija SpaceX je 7. avgusta raketom “Falkon-9” sa Kejp Kanaverala lansirala indonežanski telekomunikacioni satelit “Telkom-4” (mase 5800 kg). Kao prvi stepen korišćen je blok B1046 korišćen prilikom lansiranja obavljenog maja ove godine. Stepen je uspešno ponovo vraćen na ploveću platformu postavljenu u Atlantskom okeanu. •
Dmitrij Rogozin je izjavio da Rusija ne namerava da nikome ustupi mesto liderstva u kosmosu. On je od nedavno imenovanja na rukovodeće mesto “Roskosmosa” smenio maltene sve vodeće ličnosti najvećih ruskih raketno-kosmičkih kompanija. Tako je na mesto Vladimira Solnceva, kao VD generalnog direktora RKK “Energija” postavljen Sergej Romanov. •
Japan planira da 2021. spusti kosmički aparat SLIM na površinu Meseca, u oblasti More nektara. Cilj misije aparata mase 200 kg je manji krater koji može da sadrži fragmente materijala starog oko 4,5 milijarde godine koji datira iz najranije mesečeve epohe. Naučnici očekuju da će analizom tog materijala ustanoviti dali je Mesec nastao usled sudara naše planete sa nekim nebeskim telom. •
Kina poziva druge države na saradnju u pripremi naučnih eksperimenata na njenoj budućoj kosmičkoj stanici. Istovremeno, pri Kineskom institute istraživanja kosmičkih tehnologija (CAST) formiran je komitet koji se bavi pripremom programa naučnih eksperimenata na kosmičkoj stanici čija gradnje kreće 2020. •
Indija je odložila lansiranje mesečevog aparata “Čandrajan-2” na 2019. Lansiranje je bilo planirano oktobra ove godine. Za vreme ove misije, na površini Meseca će biti spušten mali lunohod. •
Kapsula kosmičkog broda “Dragon” kompanije SpaceX uspešno je sletela 5. avgusta na talase Tihog okeana. Na Zemlju je sa Međunarodne kosmičke stanice dostavljeno više od jedne tone rezultata naučnih istraživanja. •
Dva su osnovna razloga zbog koga Ruskinje ne vole da lete u kosmos, izjavio je Mark Belakovski iz Instituta biomedicinskih problema (IMBP). To su nacionalni mentalitet i subjektivna procena. Iako sa fiziološkog aspekta nema nikakvih prepreka za let žena u kosmos, do sada su samo četiri Ruskinje (od ukupno pedeset žena) boravile na orbiti. U novoj grupi od deset kandidata za buduće kosmonaute Rusije nema žena, dok se za kosmičke letove priprema samo jedna žena – Ana Kikina. Kanada i ESA takođe imaju po jednu astronautkniju, u Kini se dve žene pripremaju za letove u kosmos. Za to vreme, u NASA-i od 39 aktivnih američkih astronauta ima 13 žena. •
Generalni direktor kosmičke agencije Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) dr Mohamed Al Ahbabi je potpisao sa novim administratorom NASA-e Džejmsom Brajdenstajnom ugovor o saradnji u sferi čovekovih letova u kosmos. Sličan ugovor je potpisan i sa “Roskosmosom”. U Rusiji grupa od devetoro kandidata za prve kosmičkie let kosmonauta UAE prolazi kroz završna medicinska ispitivanja. •
U RKK “Energija” kažu da je do kraja 2016. ukupna cena projekta MKS-a iznosila 121,6 milijarde dolara. Udeo SAD-a je 81,8 milijarde, Rusije – 9,3, Evrope – 12,0, Japan – 14,8 a Kanade – 2,8 milijarde dolara. •
Američke kompanije nemaju dovoljno sredstava za korišćenje MKS-a, tako da su postojeći planovi NASA-e vezani za ovo pitanje nerealni, navodi se na sajtu NASA-e. Takođe, kaže se da će NASA-i biti veoma teško da nađe zainteresovane kompanije koje bi bile spremne da održavaju i servisiraju MKS na orbiti, jer su troškovi izuzetno veliki (preko milijardu dolara). NASA inače godišnje izdvaja između tri i četiri milijarde dolare za stalno prisustvo svojih astronauta na MKS-u. •
Kontrolisani spust MKS-a sa trenutne orbite visine oko 400km u guste slojeve atmosphere iznad pustih oblasti istočnog Tihog okeana koštao bi 950 miliona dolara, kažu u NASA-i. Po oceni stručnjaka NASA-e, oko 16% mase stanice, koja sada iznosi 417t, ne bi sagorelo i palo bi na Zemlju. Iako je budućnost MKS-a posle 2024, maglovita, između partnera u ovom projektu nema za sada nikakvog dogovora o tome šta uraditi sa stanicom ukoliko NASA, kako najavljeno, zaustavi finansiranje projekta. •
Osim planiranog spuštanja sa orbite, stručnjaci NASA-e takođe analiziraju mogućnosti hitnog napuštanja stanice i njenog nekontrolisanog gubitka. Tako je razhermetizacija MKS-a usled sudara sa meteoritom ili kosmičkom otapa procenjena na samo 1:120, dok je mogućnost velikog požara zbog koga bi posada moralo hitno da napusti stanicu procenjena na 1:46000. Treća varijanta je da dođe do isticanja otrovnog amonijaka termoregulacionog sistema američkog segmenta, ali je šansa za ovaj scenario 1:5,6 miliona. •
Kosmički aparat “Parker” koji će istraživati Sunce je postavljen na vrh rakete-nosača “Delta IV” i spreman je za lansiranje. Prozor za lansiranje je otvoren između 11. i 19. avgusta. •
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
