Astronautika: misije

NASA ima malu ali ubitačnu porodicu srednje skupih kosmičkih letilica, od kojih svaka košta kao pola vojnog mlaznjaka. O 'New Horizonsu' smo čitali svašta, o 'Junoni' sam pisao pre par dana, pa da kažem šta ima novo sa 'OSIRIS-RExom', sondom koja je već godinu dana u orbiti oko asteroida Benu i čeka priliku da uzme makar 60 grama prašine i onda – bež' kući.

b1
Slika prikazuje mesto budućeg spuštanja 'RExa' i uzimanja uzoraka. Dimenzije kratera su korigovanje 12. decembra, i sada se procenjuje da iznosi 140 metara.

'REx' je lansiran sa Kanaverala u septembru 2016. Posle jednog proletanja pored Zemlje u septembru 2017, stigao je do malog asteroida Bennu 31. decembra 2018. godine. Provevši čitavu 2019. proučavajući i premeravajući asteroidnu površinu, čudesno prekrivenu kamenjem i bez regolita, Nasin tim stručnjaka je zvanično odabralo lokaciju za njihovo prvo uzimanje uzoraka sa jednog asteroida.

Posle puno borbe stručnog mišljenja i suprotstavljenih stavova, tim misije 'OSIRIS-REx' (Origins, Spectral Interpretation, Resource Identification, Security, Regolith Explorer) odlučio se za lokaciju nazvanu 'Nightingale' ('Slavuj') – smeštenu u krateru visoko na severnoj hemisferi Benua.

Naučnici su poslednjih nekoliko meseci proveli u procenjivanju četiri moguća kandidata ne bi li odredili koja je najbolja opcija za uzimanje uzoraka. Lokacije-kandidati koje su ušle u finale – nazvane 'Sandpiper''Osprey''Kingfisher' i 'Nightingale' – odabrane su zato što su među svim potencijalnim regionima za uzimanje uzoraka na Benuu, ove bile procenjena kao mesta koja nose najmanji rizik po sigurnost letilice, a istovremeno pružaju priliku za prikupljanje sjajnih uzoraka.

'Nakon što smo temeljno procenili sva četiri kandidata za sletanje, doneli smo konačnu odluku na osnovu toga koje mesto ima najveću količinu sitnozrnog materijala i koliko lako sonda može da pristupi tom materijalu, čuvajući letilicu', rekao je Dante Lauretta, vođa naučnika 'OSIRIS-RExa' sa univerziteta Arizona u Tusonu. 'Od četiri kandidata, lokacija Nightingale najbolje ispunjava ove kriterijume i, konačno, najbolje osigurava uspeh misije.'

Lokacija 'Nightingale' se nalazi u severnom krateru širokom 140 metara. Njegov regolit – odn. kameniti površinski materijal – taman je, a slike pokazuju da je krater relativno ravan. Budući da se nalazi toliko na severu, temperature u okolini su niže nego na drugim mestima na asteroidu, a površinski materijal je dobro očuvan. Smatra se i da je krater relativno mlad, a regolit sveže izbačen. To znači da će lokacija verovatno omogućiti iskonske uzorke asteroida, što će timu pružiti uvid u Benuovu istoriju.

Iako je 'Nightingale' najviše rangirana lokacija na Benuu, to mesto i dalje krije velike izazove za prikupljanje uzoraka. Izvorni plan misije predviđao je lokaciju za uzimanje uzoraka prečnika od 50 metara. Iako je krater u kojem se nalazi 'Nightingale' veći od toga, područje koje je dovoljno sigurno da sonda dodirne površinu mnogo je manje – prečnika otprilike oko 15,5 metara, što je otprilike samo desetina prvobitno zamišljene veličine. To znači da svemirska sonda mora vrlo precizno da cilja Benuovu površinu. 'Nightingale'takođe ima gromadu veličine zgrade koja se nalazi na istočnom obodu kratera, što može da predstavlja opasnost za sondu kada se bude povlačila nakon kontakta s lokacijom.

Misija je takođe odredila lokaciju 'Osprey' kao rezervu za prikupljanje uzoraka. Softverski, sonda ima mogućnost izvođenja višestrukih pokušaja uzimanja uzoraka, ali svaki značajniji poremećaj površine 'Nightingalea' bi kasnije otežavao prikupljanje uzorka s tog područja, čineći 'backup site' neophodnim. Sonda je dizajnirana tako da autonomno 'odlebdi' s lokacije ako je predviđeni položaj preblizu procenjenom opasnom području. Tokom ovog manevra, izduvni gasovi iz brodskih motora potencijalno mogu da poremete površinu lokacije, zbog mikrogravitacije asteroida. U bilo kojoj situaciji ako se proceni da nastavak operacije na 'Nightingaleu' nije moguć, tim će umesto njega pokušati da prikupiti uzorak s lokacije 'Osprey'.

b2
Lokacija prvog izbora za uzimanje uzoraka sa asteroida Benu.

b3
Levu sliku (3200x3200) napravila je brodska kamera PolyCam 12. aprila da visine od 2,8 km. Širina slike je 40 m, a vidljivi deo kratera ima prečnik od 15,3 m. Slika je obrnuta, pa je Benuos sever okrenut na dole. Desna slika (3200x3200) prikazuje jedan od 4 kratera na asteroidu koja su pogodna za uzimanje uzoraka, u kome se nalazi lokacija 'Nightingale'. Sliku je napravila kamera MapCamsa visine od 1,8 km. Vidno polje iznosi 130 m. I ovde je sever okrenut na dole.

b4
Ovo je najbolja slika lokacije za uzimanje utoraka koju imamo. Centar kratera se nalazi iznad sredine slike, sde se vidi grupa malih stena. Vidno polje iznosi 14,4 m. Svetla kamenčina (gore levo) ima veličinu bicikla (1024x1024)

b5
Mapa kamenja na lokaciji 'Nightingsale' prikazuje broj i položaj kamenja u regionu. Mapa je pravljena ručno, kamen po kamen. Svaki štapić predstavlja najdužu osu pojedine steme. Kamenje veličine 10-21 cn označeno je žutim. Sve veće od 21 cm je obeleženo crvenim. Kamenje i krhotine koje su interesantne za glavu brodskog mehanizma TAGSAM za prikupljanje ne sme biti veće od 2,5 cm.
 (2085x1492)

b6
Pošto 'Nightingale' ima u sebi nekoliko mogućih sampling regiona, tim je napravio više mapa za svako od ovih lokacija. U zamamnom projektu brojanja i merenja stena i kamenja učestvovali su i obični građani koji su se prijavili za kampanju CosmoQuest Bennu Mappers(2085x1492)

b7
'OSIRIS-REx'
 je velik otprilika kao mini-bus za 15 putnika. 'Nightingale', koji može da stane u belu kružnicu, pokriva otprilike 6 parking mesta (svako je široko 2,7 m) (Veća slika)

b8
Nažalost, nemam 3D naočare a baš me interesuje kako izgleda mesto sletanja. (Bolja slika) Desno je otprintan 3D model koji pokazuje strnine severnog zida kratzera i velikog stenja po obodu.

'Benu predstavlja izazov za OSIRIS-REx s obzirom na svoj izrazito neravan teren', smatra je Rich Burns, rukovodilac projekta 'OSIRIS-REx' u Nasinom centru za kosmičke letove Goddard. 'Tim se tome prilagodio tako što koristi precizniju, mada složeniju, optičku navigacionu tehniku. Takođe smo opremiti OSIRIS-REx sposobnošću da sam prepozna ako se tokom spuštanja nađe u situaciji koja može da ugrozi misiju i odlebdi dalje pre nego što se išta dogodi.'

Odabirom konačne primarne i rezervnih lokacija, tim misije će moći da se posveti daljnjim izviđačkim letovima iznad 'Nightingalea' i 'Ospreya', što će početi u januaru i trajati tokom čitavog proleća. Nakon ove akcije, sonda će započeti s prvim probama 'touch-and-go' prikupljanja uzoraka, zakazanim za avgust.

Letilica će napustiti Benu 2021. godine, a na Zemlju se planira povratak u septembru 2023. godine.

b9

Nasin Goddardov centar u Greenbeltu, u Merilendu, pruža celokupno rukovođenje misijom, inženjering sistema, i sigurnost i osiguranje misije za 'OSIRIS-REx'. Dante Lauretta sa univerziteta u Arizoni, Tuson, rukovodilac je naučnih istraživanja, a univerzitet u Arizoni takođe predvodi naučni tim i planiranje naučnih posmatranja i obradu podataka misije. 'Lockheed Martin Space' iz Denvera sagradio je sondu i upravlja operacijama leta. Goddard i 'KinetX Aerospace' odgovorni su za navigaciju 'OSIRIS-RExa'. 'OSIRIS-REx' je treća misija u Nasinom programu 'New Frontiers', kojim upravlja Nasin Marshallov centar u Huntsvilleu, Alabama, za Direkciju agencije za naučne misije u Vašingtonu.

OSIRIS REx u orbiti oko asteroida Bennu ...

OSIRIS-REx dospeo na orbitu oko asteroida Benu ...

OSIRIS-REx ušao u orbitu oko Bennua

'OSIRIS-REx' i 'New Horizons' prvi put ugledali svoj ciljeve

OSIRIS-REx proleteo pored Zemlje i naštelovao kamere

OSIRIS-REx poleteo prema asteroidu Benu

OSIRIS-REX sonda krenula ka asteroidu Bennu

„OSIRIS-REx“: pripreme za lansiranje

’OSIRIS-REx’ spreman da donese uzorke sa asteroida Bennu

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Serbian said More
    Vrlo bitno pitanje u svakom smislu, jer... 18 sati ranije
  • Miki said More
    U ovakvim tekstovima bi ipak trebalo... 3 dana ranije
  • Kizza said More
    Zamislimo da mi LJUDI, otkrijemo na... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar prilog. “H0pe je jedna od... 5 dana ranije
  • Siniša said More
    Ima istine, u izloženom. Čak i... Pre 1 nedelje

Foto...