Pre desetak nedelja kontrolori misije ’New Horizons’ su poslali sondu u režim hibernacije, prvi put od kraja 2014, još pre susreta sa Plutonom. Koincidencijom, tog dana – 7. aprila – sonda se našla na kalendarskoj polovini puta između Plutona i sledećeg objekta Kajperovog pojasa!
Putanja ka MU69: Ovaj dijagram prikazuje kosmičko putovanje od 8 milijardi kilometara, tokom kojeg je posetio asteroid (132524) APL, onda Pluton, a onda će prvog dana 2019. proleteti pored MU69.
Period hibernacije trajaće sve do polovine septembra. Do tada, svakog ponedeljka, letilica će biti proveravana i slaće zdravstvene raporte u vidu nekog od sedam tonova rangiranih od onoga što bi mogli da nazovemo „zelenim“ (što znači da je sve na brodu u redu) preko različitih nijansi „crvenog“ (što znači da negde nešto ne funkcioniše). Tokom čitavog putovanja do Plutona, NH je u periodu 2007.-2014. bio u hibernaciji ukupno oko 250 nedelja i za to vreme zabeleženo je samo par crvenih alarma. Tokom ove sadašnje hibernacije „New Horizons“ je slao samo zelene signale.
Od 2008, stručni tim misije je često koristio hibernaciju. U tom režimu je isključivana većina brodskih sistema, dok su aktivni ostajali samo radio-sistemi, glavni računar i sistemi termičke kontrole i kontrole položaja (da bi glavna antena bila uvek okrenuta ka Zemlji).
Tri brodska naučna instrumenta za nadgledanje kosmičkog okruženja – SWAP, PEPSSI i SDC – takođe nastavljaju rad. Isključujući ostalu elektroniku (kao što je ona za navođenje i pogon, ili sve rezervne sisteme), inženjeri štede vreme rada, pa prema tome produžavaju radni vek i instrumenata i samog broda.
Druga velika prednost hibernacije jeste da timovi koji brinu o misiji i naučnim zadacima mogu da naprave pauzu i koncentrišu se na druge teme – u ovom slučaju, detaljno planiranje proletanja pored KBO 1. januara 2019. Dakle, dok sonda bude dremala, zemaljski timovi sigurno neće – biće zauzeti planiranjem stotina detalja vezanih za fly-by koje treba završiti ove godine, tako da će testiranje plana biti izvršeno početkom sledeće godine u vreme sledeće hibernacije. Uostalom, operacija proletanja pored asteroida započeće u julu 2018, što je samo 13 meseci od danas!
Pre odlaska na spavanje, NH je okončao slanje svih podataka prikupljenih u januaru tokom kampanje posmatranja udaljenih KBO-a. Takođe je poslao podatke koje je prikupio od januara do marta posmatrajući raspored prašine u Kajperovom pojasu i zračenje naelektrisanih čestica u okruženju skoro milijardu kilometara dalekog Plutona. Naučni tim trenutno vrši analizu tih podataka i već su otkrili puno zanimljivosti – uključujući širok raspon svojstava površina na planeti.
Za vreme hibernacije, pomenuta tri instrumenta će nastaviti da prikupljaju nove podatke o zračenju i prašini u Kajperovom pojasu, nešto što će biti daleko bolje od onoga što su „Voyageri“ uradili tokom devedesetih.
Razlog za to leži jednostavno u tome što imamo prvi detektor prašine koji leti kroz Kajperov pojas a naši instrumenti za zračenje su proizvedeni 2000-ih, te su daleko napredniji u poređenju sa njihovim rođacima na slavnim „Voyagerima“ proizvedenim tokom 70-ih.
Iako svi zamišljamo operativne centre kosmičkih misija kao na filmu, stvarnost je drugačija. Ovo je operativni centar na univerzitetu Johns Hopkins u Merilendu dok prate podatke koji stižu sa NH.
Pored pomnog planiranja komandnih sekvenci koje treba da koordinišu rad svih sedam naučnih instrumenata[1] i relevantnih operacija letilice tokom fly-bya, postoji ovog leta i nekoliko drugih važnih događaja koji su vezani za misiju:
- Počevši od 1. maja i tokom čitavog leta, Nasin teleskop „Habl“ će početi da slika budući KBO objekat naspram zvezdane pozadine. Na osnovu njih, timovi će unaprediti svoja znanja o orbiti objekta te će moći da izračinaju buduće korekcije orbite. Sledeće paljenje motora planirano je za decembar.
- Tokom juna, naučni tim misije će morati da se dogovori o najboljem ponašanju letilice tokom preletanja. Njihov cilj je da obezbede najbolje rezultate sa najvećom verovatnoćom za uspeh misije, a u to je uključeno mnogo faktora. Biranje distance je mnogo kompleksnije od jednostavnog „leti što je bliže moguće“, pošto će neke zadatke biti lakše obaviti ako je letilica dalja, odn. više poslova će moći da se obavi ako NH bude malo udaleniji od asteroida. Za sada, čini se da će proletanje biti na udaljenosti između 3000 i 20.000 km. Nešto više o tome znaćemo na leto, kada pitanje visine dođe na red.
- „Habl“ opet počinje da radi za misiju u junu i julu – tad treba izmeriti koliko se brzo okreće MU69 i koliko jako se menja njegova osvetljenost tokom rotacije oko ose. Pošto je MU69 tako slabo osvetljen, ni najveći zemaljski teleskopi ne mogu da obave ovakva merenja. Ali „Habl“ može, i to će biti iskorišćeno za osmišljavanje tajminga i drugih detalja i aktivnosti tokom 2019.
Još nešto. Svi razmišljaju kakvo ime dati 2014MU69. Poslednja inormacija o tome kaže da će ime biti odabrano na javnom konkursu, najverovatnije do jeseni.
Verovatna veličina budućeg cilja „New Horizonsa“ u poređenju sa obalom Masačusetsa i komete Čurjumov-Gerasimenko.
Animacija NH trajektorije.
[1] Treba se setiti da sonda ima 7 instrumenata ali oni nisu, niti mogu da budu usmereni u istom pravcu, tako da sonda mora da se jako precizno okreće da bi svaki senzor instrumenta mogao da bude okrenut ka objektu u pravom trenutku i dovoljno dugo. A sonda će u tim trenucima da jurca recimo 50.000 km/h! Naravno, sve će se dešavati automatski, bez uticaja ljudi, jer će oni biti predaleko. To je čudo, jer će, recimo, teleskopske kamere sa vidnim poljem od samo nekoliko stepeni trebati „napamet“ usmeriti ka objetu čiji položaj NIKO trenutno tačno ne zna!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
