NH je konačno poslala kući sve preostale podatke koje je prikupila tokom istorijskog proletanja pored Plutona u julu 2015. godine
Jesenas nisam bio u mogućnosti ni da čitam ni da pišem pa nisam siguran, ali mislim da ova vest nije posebno obrađivana na sajtu. Elem, rano ujutro 25. oktobra sada već prošle godine, u kontrolnom centru misije u Laboratoriji za primenjenu fiziku Johns Hopkins u Merilendu, stigli su poslednji bajtovi dragocenih podataka. Poslednje sekvence koje je snimila kamera Ralph/LEISE putovale su do nas 5 sati i 8 minuta sa udaljenosti od 5 milijardi kilometara.
Daunlink se obavljao posredstvom antena u Kamberi (Australija) Nasine kosmičke mreže DSN. Bili su to poslednji bajtovi od preko 50 gigabajta podataka o Plutonovom sistemu koje je „New Horizons“ slao na Zemlju u poslednjih 15 meseci.
Trenutni položaj “New Horizonsa”. Od Plutona je udaljen 4,30 AJ, a od Zemlje 38,35 AJ. Leti heliocentričnom brzinom od 14,32 km/s. Trenutno, radio-signal od Zemlje do sonde i nazad putuje 10:59:59.
Položaj sonde iz druge perspektive.
„Podaci koje je NH prikupio o Plutonovom sistemu iznenađuju nas opet i opet lepotom i složenošću planete i sistema satelita,“ kaže dr Alan Stern, vođa naučnog tima iz Southwest Research Instituta iz Bouldera u Koloradu.
„Biće veliki izazov za nas da pravilno shvatimo više od 400 naučnih opservacija koja su konačno poslata na Zemlju. Uostalom, ko zna kada će nam neka sledeća sonda poslati išta što je vezano za Plutonov sistem.“
Pošto je imao samo jednu šansu da slika svoju metu, NH je konstruisan da sakupi što je moguće više podataka za jako kratko vreme – prikupio je preko 100 puta više podataka tokom preleta iznad Plutona nego što je to bilo moguće tada poslati kući.
Letilica je softverski bila tako programirana da šalje kući odabrane fotografije i merenja visokog prioriteta vrlo kratko pre i nakon najbližeg prolaska kraj Plutona, da bi ostatak velikog broja storniranih podataka počela da se šalje tek tokom septembra 2015. godine. Toliko vremena za čitav kontigent je trebalo zato što čak i dok je sonda bila kraj Pluton brzina slanja podataka na X frekvenci nije prelazila 1 kbit/sec. (125 bajtova u sekundi[1]).
Kako je često govorila Alice Bowman (APL), rukovodilac operativnog timamisije, „Sada konačno imamo svoj ćup sa blagom!“
Bowmanova je izjavila da će prvo izvršiti proveru prispelih podataka a onda će narediti brisanje dve brodske memorije (solid-state recorders) radi pravljenja mesta za nove podatke koje će NH prikupljati tokom nastavka misije, Kuiper Belt Extended Mission (KEM), koja će obuhvatati i seriju snimanja udaljenih objekata Kajperovog pojasa i bliskog susreta sa malim objektom 2014 MU69 1. januara 2019. kada bude 43,4 AJ od Sunca.
Prikaz umetnika slanja podataka na Zemlju.
Antenski sistem sonde. Prečnik tanjira glavne antene je 2,1 m, a poluusmerene 30 cm. Ispod njega se nalaze dva pojačivača signala TWTA snage svega 12 vati!
Antena u Kamberi preko koje je održavan prenos podataka sa NH.
[1] U to vreme za slanje samo jedne slike kamere LORRI trebalo je 42 minuta! što znači samo 11 slika u jednoj komunikacionoj sesiiji.
Aparat "Novi horizonti" snimio patuljastu planetu Kvavor
Nove tajne u Plutonovoj „Zoni sumraka“
Spremaju se nova iznenađenja sa „New Horizonsom“?
„New Horizons“ sminio Kajperca!
Koliko košta „New Horizons“ u poređenju sa drugim misijama?
’New Horizons’ kompletirao manevre ka novom cilju
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
