Telemetrijski podaci primljeni sa lendera “Skjapareli” (Schiaparelli) za vreme spuštanja na Mars ukazuju da je prevremeno odbacivanje padobrana dovelo do gubitka aparata. Takodje, retroraketni motori koji su trebali dodatno da uspore spuštanje lendera su radili mnogo kraće, tako da se najverovatnije “Skjapareli” razbio pri udaru u površinu planete.
Stručnjaci ESA-e još uvek ne mogu sa sigurnošću da tvrde da se lender razbio, ali do sada proanlizirani podaci ukazuju na ovakav završetak spuštanja lendera “Skjapareli”. Naravno, stručnjaci nastavljaju sa analizom podataka, dok i dalje uporno pokušavaju da uspostave kontakt sa lenderom, koji medjutim ne odgovara na njihove pozive. U medjuvremenu, jedan od amerčkih orbitalnih aparata će snimiti mesto spuštanja, tako da će, ako snimci budu uspešni, stručnjaci imati dodatne informacije.
Trenutno, u ESA-i analiziraju ogromnu količinu inženjerskih podataka koje je “Skjapareli” uspeo da pošalje do svog matičnog broda, orbitalnog modula TGO koji je pre dva dana ušao u orbitu oko Marsa. Podaci govore da je sve išlo bez problema posle odvajanja lendera i za vreme ulaska i leta kroz gornje slojeve atmosfere. Toplotno-zaštitni ekran na donjem delu aparata uspešno je odradio svoj deo posla. Sa jedne strane, zaštitio je lender od ogromnih termodinamičkih naprezanja, a sa druge smanjio brzinu spuštanja do one koja je dovoljna da se rasklopi padobran. Koliko se na osnovu primljenih podataka može videti, rasklapanje padobrana je takodje proteklo bez problema, tako da je lender nastavio spust ispod dvaneastometarske kupole koja je dodatno smanjila brzinu leta.
Medjutim, na kraju “padobranske” faze spuštanja, došlo je do nečeg što odudara od planirane šeme leta. Padobran je odbačen ranije nego što je trebalo! Andrea Akomazo (Andrea Accomazzo), koja u ESA-i rukovodi operativnim delom planetarnih misija, kaze da stručnjaci još uvek ne mogu da ustanove kakvim se logikama rukovodila, kako je navela “mašina”, da odbaci padobran pre vremena. “Medjutim, to se definitivno desilo mnogo ranije nego što je trebalo”, rekla je ona.
Da stvar bude gora, nije se samo padobran odvojio prerano, nego se ispostavilo da su retroraketni motori, koji se pale automatski posle odbacivanja padobrana, radili samo tri-četiri sekunde! Njihovo optimalno vreme rada je trebalo da iznosi dobrih 30 sekundi.
Drama nad Marsom – trenutak odvajanja padobrana i početak rada kočećih motora lendera “Skjapareli”
Kada su se prevremeno retrororaketni motori ugasili, sonda je idalje, tokom sledećih 19 sekundi, emitovala signale. Prijem signala je prestao 50 sekundi pre nego što je “Skjapareli” trebao da, ako je sveišlo poplanu, sleti.
Sa ova dva ključna podataka – prevremeno odbacivanje padobrana i deset puta kraći rad retroraketnih motora – nije teško doneti sledeće zaključke:
- Da je padobran odbačen na visini većoj od planirane (>1200m)
- Da je padobran odbačen pri brzini većoj od planirane (>240 km/č)
- Da su retroraketni motori stupili u dejstvo na većoj visini od planirane (>1100m) i pri brzini većoj od one pri kojoj se oni uključuju (>250 km/č). Znaiči, motori su uključeni na većoj visini i pri većoj brzini
- Motori su radili samo 3-4 sekunde, umesto planiranih 30sekundi
- Da je lender, praktično bez kočenja, padao sa visine koja je iznosila izmedju dva i jednog kilometra i
- Da se zario u tle Marsa sa, po aparat katastrofalnom brzinom od nekoliko stotina kilometara na čas, umesto planiranih 10 km/č.
Sada kada je “Skjapareli” izgubljen, ne treba isključiti posledice po sledeću evropsko-rusku marsijansku misiju “Egzo Mars 2020”. Istina, za ovu misiju Rusija razvija nezavisno lender koji će koristiti samo manji deo tehnologija primenjenih kod “Skjaparelija”, ali će iskustva ovog neuspeha sigurno biti korišćena. Veći problem je, medjutim evropski rover “Paster” koji treba na ruskom lenderu da bude spušten na Mars. A budžet za rover još uvek nije osiguran, fali nekih 300 miliona evra da bude finansijski potpuno pokriven.
Gubitak “Skjaparelija” će sigurno otežati zadatak generalnom direktoru ESA-e JohanuVerneru, koji još uvek tvrdi da je misija “Egzo Mars 2016” i pak uspela, da od činovnika zemalja EvropskeUnije, izdejstvuje dodatan novac za kompeltiranje evropskog dela sledećeg marsijanskog projekta.
Svi marsijanski lenderi i roveri – mesta spuštanja aparata na površini Marsa
Uspeh i neuspeh "Egzo Marsa 2016"
Marsijanski lender “Skjapareli” uspešno odvojen
Danas kreće ExoMars-2016
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
