Evropsko-ruska marsijanska misija “Egzo-Mars 2016” (ExoMars 2016) koja je započela 14. marta 2016. sa Bajkonura se približava svom konačnom cilju – Crvenoj planeti.
 |
Marsijanski eksperimentalni lender “Skjapareli” (Schiaparelli) uspešno je odvojen 16. oktobra 2016. U 15:42č po vremenu u Beogradu (14:42 UTC) od orbitalnog modula TGO (Trace Gas Orbiter). Lender nastavlja autonomni let. Spuštanje je planirano 19. oktobra. Za to vreme, danas, 17. oktobra, dvanaest časova posle odvajanja “Skjaparelija”, orbitalni modul TGO će obaviti manevar prelaska za medjuplanetarne trajektorije na u odnosu na Mars hiperboličnu orbitu. Sa ove orbite će 19. oktobra, modul TGO obaviti kočenje radi prelaska na orbitu oko Marsa.
Lender “Skjapareli” će ući u atmosferu Marsa 19. oktobra na visini od 122,5km, brzinom od oko 21000 km/č u 15:42č po vremenu u Beogradu. Spuštanje treba da traje šest minuta. Padobran će se rasklopiti na visini od 11km, kada brzina spuštanja bude iznosila 1650 km/č.
Na sedam kilometra od površine biće odbačen toplotno-zaštitni ekran, a na visini od 1,1km stupaju u dejstvo kočeći motori. Njihov zadatak je da brzinu spuštanja smanje sa 250 km/č na 4 km/č. Oni će biti isključeni na dva metra iznad tla, tako da će lender sleteti slobodnim padom sa te visne na površinu Crvene planete. Amortizaciona struktura aparata treba da zaštiti lender u trenutku kontakta sa površinom. Mesto spuštanja se nalazi u oblasti Meridiani Planum, nedaleko od mesta gde se 2004. spustio američki rover “Oportjuniti” (Opportuntiy)
Osnovna misija lendera “Skjapareli”, koja će trajati nekoliko dana u zavisnosti od kapaciteta električnih baterija (lender nema sunčeve panele), je testiranje nekoliko tehnologija kontrolisanog spuštanja kroz atmosferu i mekog kontakta sa površinom Marsa. Ove tehnologije će biti korišćen u razvoju sistema budućih marsijanskih aparata. Pored toga, na lenderu se nalazi paket naučnih pribora koja će meriti brzinu i smer vetra, vlažnost, pritisak i temperaturu na mestu spuštanja. Takodje, planirana su prva merenja snage električnog polja direktno na površini. U kombinaciji sa analizom koncentracije prašine u atmosferi, ova merenja treba da omoguće bolje razumevanje povezanosti električnih sila i procesa formiranja velikih peščanih bura na Marsu.
Orijentaciono oko 15:48č očekuje se da će ledner početi da emituje signale se površine. Prijem signala je podeljen izmedju aparata koji trenutno kruže oko Marsa, u zavisnosti od njihovo medjusobnog položaja za vreme spuštanja “Skjaparelija”. Na primer, za vreme spuštanja signale će primati i memorisati aparat “Mars ekspres” (ESA), neposredno za vreme kontakta sa površinom to će raditi orbitalni modul TGO, dok nekoliko minuta posle sletanja prijemnik će biti američki orbiter MSO.
Sa ovih aparata će singali biti prosledjeni mreži prijemnih stanica koja se sastoji od sistema ESTRACK u Argentini (pripada ESA-i) i DSN NASA-e (u Australiji i Španiji). Takodje, po prvi put će u eksperimentalnom praćenju medjuplanetarnih letova biti korišćen i radio-teleskop GMRT u Bombaju (Indija) koji će primate signale sa lendera “Skjapareli” za vreme spuštanja. Konačno, signale sa orbitalnog modula TGO za vreme njegovog prelaska na orbitu oko Marsa primaće i ruske prijemne stanice na Medvedjim jezerima i u Kaljazinu.
Dok se “Skjapareli” bude spuštao, tog 19. oktobra se očekuje da orbitalni modul TGO predje na visoko-eliptičnu orbitu oko Marsa. Operacija kočenja će trajati 134 minuta, kada brzina kretanja modula treba da bude smanjena do nivoa dovljnog da aparat bude zahvaćen gravitacionim poljem planete (1550 m/s). Manevar treba da bude završen kada TGO bude bio sa druge strane Marsa, tako da će se o tome koliko je korekcija leta protekla uspešno znati tek kada TGO dospe u vidno polje pratećih stanica na Zemlji. Izlazak modula TGO iz radio-senke Marsa se očekuje u 17:30č. Parametri orbitu treba da budu 298 x 95 856 km, uz period jednog obilaska od nešto više od 4 zemaljska dana. Na ovoj orbiti aparat će ostati do kraja 2016, da bi sledeće godine prelaskom na kružnu orbitu započeo svoju naučnu misiju.
Osnovni ciljevi misije orbitalnog modula TGO su:
- sastav atmosfere
- klimu planete
- koncentraciju i rasprostrenjenost metana
- kakve su mogućnosti aktivnog vulkanizma
- prisustvo vulkanskih gasova u atmosferi
- rasprostranjenost vode ispod površine planete
- analiza unutrašnje strukture planete i njene površine
- proučavanje uslova na površini planete u cilju analize mogućnosti njihove podrške razvoju i opstanku primitivnih oblika života
- analiza nivoa radijacije tokom leta prema Marsu, i na orbiti oko planete i na njenoj površini
- provera rada sistema integrisane prateće mreže prijemnih stanica na Zemlji.
Očekuje se da će orbitalni modul TGO biti korišćen za prijem signal sa rovera koji treba da bude spušten na Mars u okviru sledeće evropsko-ruske misije “Egzo-Mars 2020”.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
