Astronautika: misije

U martu prošle godine ruska agencija ’Роскосмос' i evropska agencija ESA potpisali su definitivni dogovor za izvođenje dve zajedničke ’ExoMars’ misije na Mars 2016. (orbiter) i 2018. godine (rover). U ovom trenutku ’ExoMars Trace Gas Orbiter’ se već gradi, ali i dalje postoje neslaganja o konačnom izgledu misije ’ExoMars 2018. Kakav je trenutni status te sonde?

 

Exo-1

Rover ExoMars 2018 sa svojim instrumentima (ESA). Kažu da će se zvati „Paster“.

Sonda ExoMars 2018(na ruskom „ЭкзоMарс“) biće lansirana teškim ruskim četvorostepenim nosačem Протон-М“/„Бриз-Мi imaće ukupnu težinu od oko 2.600 kg. Letilicu će činiti tri dela: krstareći modul („Carrier Module“) težine 400 kg koji će obezbeđivati napajanje i pogon tokom putovanja do Marsa, lender („Descent Modul“) težak 2.100 kg sa termičkim štitom, i sletna platforma sa roverom („marsohodom“). Termički štit i lender će biti napravljen od strane kompanije NPO Lavočkin, dok će rover biti doprinos Ese.

exo-2

Komponente misije „ExoMars 2018“ (ESA).

exo-3

Sistem za sletanje će npraviti iskusni stručnjaci iz Lavočkina (ESA).

Sletna platforma će nositi 40–50 kg naučnih instrumenata i biće tradicionalnog tipa. To znači da će koristiti padobrane i retro–motore smeštene ispod platforme sa nogarima za sletanje na Mars, kao u slučaju sondi „Viking“ ili „Phoenix“. U principu, biće opremljena sa četiri stajna trapa i četiri rampe za spuštanje rovera na povrčinu. Međutim, Lavočkin razmatra i opciju sa tri nogara i tri rampe.

exo-4

Detalji jedne od verzija Lavočkinovoe sletne platforme (ESA).

exo-5

Neka od rešenja za sletanje i istovar rovera koje su trenutno pod lupom u Lavočkinu (ESA).

Sâm rover „ExoMars 2018“ će imati težinu od 310 kg[1], znatno ispod „Curiosityjevih“ 900 kg, ali i znatno više od 180 kg MER „Spirita“ i „Opportunityja“. Glavni uređaj čitave misije biće bušilica, koja će istraživati tamo gde niko do sada nije pokučao: u dubinu tla koje nije zagađeno zračenjem.

exo-6

Verzija rovera za Marsovu misiju 2018. godine (ESA).

exo-7

 

exo-8

Gore je dat prikaz rovera u fazi sletanja na Mars, a dole faza rasklopanja solarnih panela (ESA).

Ne treba zaboraviti da je cilj misije potraje najmanje 218 sola (marsovskih dana). Tokom rada moraće da realizuje najmanje dva bušenja do dubine od 2 metra sa vršenjem analiza na svakih 50 santimetara, kao i pravljenje najmanje šest ciklusa detaljnog proučavanja određenog dela površine (uključujući bušenje na dubinu od 1,5 metara). Površina na koju će se sonda spustiti još nije odabrana, ali se zna da će rover operisati između 5° južne širine i 25° severne širine. Jedno od mesta koje se razmatra je Meridiani Planum, jer je skoro potpuno ravno, bez previše kamenja, te idealno za sletanje i vožnju.

ExoMars 2018“ će biti najsloženija planetna misija koju su ikada preduzeli ESA i Роскосмос. Planeta istraživanja mnogo očekuju od ove misije. Svi se nadamo da će biti uspešno.

exo-9

Model roverovog pokretačkog sistema (Locomotion Performance Model) (ESA).

exo-10

Prema dogovoru dve kosmičke agensije, Rusi su dužni da u zajedničku misiju na Mars ulože dve rakete–nosača „Протон-М“.Raketa je ranije služila za lansiranje stanica Салют 6,Салют 7“ „Мир“, kao i nekih komponenti za ISS. Pored toga, Rusi će napraviti sletni modul (80% oni a 20% ESA) i deo naučnih uređaja za rover.

exo11

Jedna od ranijih predlog za zajedničku misiju na Mars predviđao je manji rover, težak oko 200 kg.

exo12

Do 2009. ESA je planirala da putuje u dve faze na Mars ali sa Nasom (misija Mars Exploration Joint Initiative, MEJI). Rusi su trebali samo da daju raketu, a Kanađani rover. Od toga se odustalo.

exo13

exo-14

Veća ilustracija



Da, to je težina na Zemlji, ali na Marsu će iznositi nepunih 117 kg. Na ovom sajtu možeš brzo da izračunaš koliko bi bio težak bilo gde u solarnom sistemu.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandra said More
    Da li će biti nastavka? Tj filma po... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Možda nekoga ova Vebova slika galaksije... 2 dana ranije
  • Baki said More
    Pročitao sam. Tokom 1990-ih, tim na... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Drejkova formula mora imati vrednost,... 3 dana ranije
  • Trovach said More
    Trebalo bi potragu za nastanjivim... 4 dana ranije

Foto...