Zašto se opredelio za fiziku, a ne recimo za glumu ili medicinu, zašto za astrofiziku, šta mu se dopada na Letenki, kako to da se astrobiologijom bave više fizičari nego biolozi, kuda ide naša civilizacija i naslućuje li se njen kraj, otkud tolike teorije zavara – o svemu tome govori profesor doktor Dragan Gajić sa niškog PMF.

Dragan Gajić, redovan profesor na Departmanu za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu u penziji, astrofizičar, astrobiolog, predsednik AD "Alfa"...

Otkud ja u fizici? 

To je malo duža priča. Sve do polaska na fakultet bio sam okrenut poeziji, glumi i u tome  sam bio dečko koji obećava.  Pošto sam bio, kako se to kaže, štreber, svoje škole završio sam kao vukovac, što je u to vreme značilo izuzetan đak. Od preko 200 učenika u mojoj  generaciji u niškoj Gimnaziji „Svetozar Marković“, svega nas troje-četvoro bili smo vukovci (danas ih je u toj školi oko 20%). To je značilo da sam mogao da upišem bilo koji fakultet, osim umetničkih, bez polaganja prijemnog ispita. Studije onoga o čemu sam maštao, u to vreme nije bilo u Nišu; tehniku, prava, ekonomiju nisam voleo, tako da sam bio u dilemi šta da studiram. Nisam hteo da studiram  u Beogradu. U to vreme je studiranje u inostranstvu bila misaona imenica, tako da mi je, od onoga što mi je bilo dostupno za studiranje u Nišu, fizika bila možda najpovoljnija varijanta, ali ne i ispunjenje mojih snova. 

Moji su zapeli da studiram medicinu, a meni se baš nije htelo. Znate ono čuveno „Neko treba da nas leči kad ostarimo!“. Poslednjeg dana prijavljivanja za polaganje prijemnog ispita na medicini, dođe moj otac oko 10 sati prepodne s posla (bio je profesor geografije u drugoj, ne mojoj gimnaziji) i kaže „E, moj sinko! Jutros je jedan naš đak polagao popravni ispit i tražio je da mu odmah izdamo svedočanstvo, da bi se prijavio za polaganje ispita na Medicinskom fakultetu. Ti možeš da se upišeš bez polaganja, a nećeš!.“  Šta ću, pokupim dokumentaciju koju su mi oni već pripremili, čak su sredili da mi se izda lekarsko uverenje, iako nisam ni išao na pregled. Odem na Medicinski fakultet, dođem do šaltera i - pukne mi film. “Ja ovo neću da studiram!“. Izađem napolje, odem do moje devojke, koja mi je danas supruga, telefoniram mojima i kažem da su  zatvorili šaltere za prijavljivanje. Majci je sve bilo jasno. „Dobro, studiraj šta hoćeš“. 

I tako ja završim na fizici na ondašnjem Filozofskom fakultetu u Nišu. Na prvoj godini sam sve ispite položio u junu, ali sa prosečnom ocenom koja nije  baš odgovarala mom ranijem uspehu. Međutim, tog leta sam ekplodirao. Počeo sam da kupujem sve moguće knjige sa „fizičkim sadržajem“. Ulovio sam sebe da čitam pred spavanje fizičarsku literaturu, a da to nisam morao. I tako – zavoleo sam fiziku i to me drži do dana današnjeg.

Astrofizika 

Inače oduvek sam bio fasciniran kosmosom. Do moje pete godine, moji roditelji su radili kao prosvetni radnici  u jednom selu podno Jastrepca. Možete misliti: nema uličnog svetla, noću mrkli mrak, a nebo posuto zvezdama. Mlečni put izgledao je  kao na slikama iz udžbenika astronomije. Kažu da su me leti, pre spavanja iznosili u dvorište da gledam zvezde i Mesec. „Eno Mecec ide da spava, idemo i mi“. 

Kad smo se vratili u moj voljeni Niš, ambijent se promenio, ali ne i moja opčinjenost noćnim nebom. Otac mi je davao svoj atlas noćnog neba i ja sam samostalno prebirao po sazvežđima, stičući prva znanja iz astrognozije. Komšije su pričale: „Onaj mali Gajićev  je dobar dečko, ali nije baš „čitav“. Po celu noć gleda u nebo.“ I tako. Poznavanje astronomije upotpunio sam kasnije fizikom. Ko se jednom zaljubi u Kosmos, voli ga celog života. To kad te uhvati, ne pušta tako lako. Tako sam počeo da se bavim astrofizikom.

Astronomski kamp „Letenka“

Mislim da sam na Letenku prvi put došao 2009, ali nisam siguran. Kad su putovanja u pitanju, ja sam prilično inertan. Sa novosadskom ekipom sam se znao i ranije, ali sam se nekako opirao pozivima da dođem. Ljudi iz „Alfe“ su dolazili, ali ja nikako. A onda nakon mog prvog dolaska postao sam redovni učesnik, takoreći inventar Letenke. Bila je to ljubav na prvi pogled.

Uslovi za boravak na Letenki nisu mnogo bitni. Ljudi, ambijent, atmosfera  su bitni. Kada, prilikom dolaska, vidim livadu sa desetinama teleskopa ja ustreptim. Sve nas vezuje ljubav prema vasioni. Svi uče od tebe, ali i ti učiš od svih. Opuštena atmosfera, nema napetosti. Ćaskaš sa znanim ljudima na razne teme, nemaš pojma ko se čime bavi u životu, ali si sa svima prijatelj. I kada se pojavi neko novi, kao da se znate ko zna otkad. Dobra predavanja, dobre teme iz astronomije, dobre kolege.  Ima šta da se čuje. Divno. 

Profesor na Letenki posmatra kroz solarni teleskop	Objašnjava i crta na betonu učesniku  kampa nakon predavanja	Sa jednog od brojnih predavanja prof. Gajića na Letenki

U drugom delu razgovora prof. Gajić govori o astrobiologiji, teorijama zavere, razvoju nauke, kraju civilizacije...

Šta čitaju prijatelji iz kampa: prof. Gajić