- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 12 april 2011 11:47
-
Autor Draško Dragović
Juče je na aerodromu u Beogradu, zapravo u velelepnoj zgradi Muzeja vazduhoplovstva, ambasador Ruske federacije Aleksandar Vasiljevič Konuzin otvorio skromnu ali dirljivu izložbu povodom prvog leta čoveka u kosmos. Na slici je Gagarinov portret, ali prikazan ne u Beogradu već i Moskvi, na sličnoj izložbi organizovanoj u povodu 12. aprila 1961. godine.
Opširnije: Srećan praznik Gagarinu (i svima nama)
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 12 april 2011 11:44
-
Autor Astronomski magazin
Svi važniji svetski mediji prenose danas vest o 50-toj godišnjici prvog leta čoveka u svemir. Google je, kao što je i očekivano, postavio za ovu priliku svoj nov logo posvećen velikom datumu i Juriju Gagarinu prvom čoveku koji je, makar na kratko, napustio planetu i zašao u svemir:
Opširnije: 50 godina kosmonautike
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: sreda, 06 april 2011 15:13
-
Autor Marino Tumpić
Svemirski brod Sojuz TMA-21 lansiran je jučer, u utorak 05. travnja, 19 minuta nakon ponoći k Međunarodnoj svemirskoj postaji s kojom će se spojiti u petak kasno navečer.
Opširnije: Gagarin ponovo u svemiru
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 29 mart 2011 23:20
-
Autor Aleksandar Zorkić
Pre 50 godina, 12. aprila, u svemir je poleteo prvi čovek. Bio je to sovjetski oficir Jurij Gagarin. Taj let od svega 108 minuta ušao je u istaoriju kao jedan od najvažnijih događaja u čitavoj povesti ljudske civlilizacije. To je bio jedan od onih događaja kojim počinje nova epoha u razvoju čovečanstva.
Opširnije: Film: Prva orbita
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 21 mart 2011 22:03
-
Autor Draško Dragović
U želji da odgovore na američki motor J-2 koji je pokretao raketu za Mesec „Saturn V“, Sovjeti su napravili najveći motor ikad napravlje. Nažalost, nikad se nije iskušao u svemiru.
Opširnije: Džin koji nikad nije poleteo
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 10 januar 2011 15:29
-
Autor Draško Dragović
Iako je dizajniranje i konstruisanje američkih spejs-šatlova započelo još početkom sedamdesetih, to je neosporno do danas ostala neprevaziđena mašina. Ali da bi stvarno razumeli koliko šatlovi već dugo traju, i koliko je generacija astronauta ponešeno sa njima u orbitu, pogledajmo to ovako: od šestorice ljudi koji su određeni za 134-ti i ujedno poslednji šatlov let (gore na slici), četvorica nisu bila ni rođena kada je zapovednik prvog šatla, John Young, pristupio Nasi 1962. godine.
Opširnije: Šatlnauti
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 20 decembar 2010 19:54
-
Autor Aleksandar Zorkić
Trebalo je da se na Mesec baci ili spusti 178 000 kilograma raznog materijala, gvožđurije, plastike i tako to, da bi se sa Meseca na Zemlju donelo 382 kilograma kamenja i prašine. Za kilo meseca odnešeno je skoro 450 kila brižljivo dizajniranih, konstruisanih i napravljenih letelica, sondi, pa i vozila sa pripadajućom skalamerijom.
Opširnije: Stvari sa Zemlje na Mesecu
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: subota, 13 novembar 2010 13:16
-
Autor Draško Dragović
Samo najveći metuzalemi se sećaju vremena kada su Rusi bili velesila u kosmosu. Među njima sam i ja – sećam se, recimo, kad su Rusi na beogradskom Sajmu prikazivali svoje originalne svemirske brodove „Sojuze“ i „Vashode“, a mi deca blenuli i pitali se kako li im to polazi za rukom, jer su skalamerije bile velike kao autobusi ... Bio sam ubeđen da će Rusi vrlo brzo („samo što nisu“) sleteti na neku obližnju planetu. Mesec, koliko se sećam, nikome tada nije izgledao interesantan. Sića, buranija ...
Opširnije: Sećanja na budućnost