Lunohod je bio prvi automobil konstruisan da se vozi izvan Zemlje, po Mesecu. Stvoren je u zlatno vreme sovjetske kosmonautike, onda kada su vesti o novim podvizima čovečanstva u osvajanju svemira pljuštale i zadivljivale ceo svet i kada su svi verovali da će uskoro čovek i na Mars otići.
Opširnije: Najbolja slika lunohoda!
Write comment (2 Comments) 
Objavljen do sada nikada emitovan video snimak eksplozije šatla "Čelindžer".
Opširnije: Novi snimak eksplozije "Čalendžera"!
Write comment (0 Comments) 
Šestog febrauara 1966. prvi put u istoriji čovečanstva aparat napravljen na Zemlji je meko sleto na površinu jednog nebeskog tela. Tada je sovjetska "Luna-9" uspešno sletela na Mesečevu površinu i sa nje poslala prve podatke sa tla vanzemaljskog sveta, ukljužujući i panoramske snimke. O tehničkim detaljima ove unikatne misije je mnogo toga dobro poznato, međutim, ima nekoliko neobičnih detalja vezanih za njenu istoriju na koje ćemo se sada osvrnuti.
Opširnije: Male tajne iz vremena "Lune-9"
Write comment (1 Comment) 
Sa američkog orbitera LRO (Lunar Reconnaissance Orbiter) koji obleće oko Meseca i svojim moćnim kamerama snima njegovu površinu, stigla je još jenda izvanredna istorijska fotografija, do sada neviđenog kvaliteta.
Opširnije: Istorijska fotografija lunarnog modula na Mesecu
Write comment (0 Comments) 
Postoji jedan manevar u kosmosu bez koga ne može da se zamisli nijedna planetna misija danas. Njega je još pre sto godina predložio jedan Rus, a razradio jedan Srbin (doduše na radu u SAD). O čemu se ovde radi?
Opširnije: Gravitaciona praćka
Write comment (2 Comments) 
Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se ponovo pripremaju za put na Mesec.
Opširnije: Ruski povratak na Lunu
Write comment (1 Comment) 
Od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih izvedeno je 65 sletanja na Mesec (10 samo u 1971.), ali nakon „Lune 24“ 1976. godine – sve je iznenada zamrlo. Sovjeti su se okrenuli Veneri i svojim svemirskim stanicama, a Amerikanci Marsu, „Skylabu“ i šatlovima. Tek u martu 1990. Mesec su posetili Japanci – prvi put posle skoro 15 godina. Kako je sve to počelo?
Opširnije: Prvi koraci ka Mesecu
Write comment (3 Comments) 
Niko mlađi od 45 godina ne seća se vremena kada su svake godine put Marsa, Venere i Meseca lansirane na desetine kosmičkih letilica. Tada je to bilo čudo nauke i tehnike i svi mi smo bili ubeđeni da će ljudi, ako nastave tim tempom, vrlo brzo naseliti ne samo obližnje planete već i Sunčev sistem. Ni sanjali nismo da će nam pola veka kasnije sve te misije izgledati kao čista naučna fantastika, a najbliže planete dalje nego ikad.
Opširnije: Automatske međuplanetne stanice za istraživanje Marsa, Venere i Meseca
Write comment (0 Comments) 
2000. godine mali svemirski šatl se spustio na Zemlju sa trojicom astronauta nakon što je nekoliko dana proveo u svemiru i spojio se sa orbitnom stanicom „Freedom“. Izdržavši veliku temperaturu prilikom ulaska u atmosferu, šatl pod imenom „Hermes“, krenuo je prema planu ka aerodromu Almeria, gde je uskoro i sleteo. Kasnije, letilica se na leđima prepravljenog „Airbusa A300“ uputila ka Francuskoj Gijani, gde su odmah započete pripreme za sledeći let.
Opširnije: Spejs šatl iz Almerije
Write comment (0 Comments) 
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
