Astronautika: istorija

Istorija

Kako su pronađene međuplanetne sonde

sonda-2-crop
pdf  U periodu između 1957. i 1965, sovjetski svemirski program je bio vodeći u svetu po kapacitetu raketnih nosača i svemirskoj tehnologiji. Nakon nekoliko godina dobro organizovanog planiranja koje je prethodilo lansiranju prvog „Sputnjika“, sovjetski naučnici su iznenadili svet serijom sve sofistikovanijih međuplanetnih misija.

Istorijski razvoj nuklearnih energetskih uređaja i nuklearnih raketnih motora

Sećam se, kad sam bio mali, jedino gde se redovno pričalo o kosmosu bilo je u stripu „Flash Gordon“, koji je izlazio u famoznom „Politikinom Zabavniku“. Tamo su kosmičke rakete redovno bile na atomski pogon, tako da sam bio prilično zatečen kada sam čuo da prvi Sovjeti lete i orbitu na nekim, kako su ih tada zvali, „himijskim“ raketama. Znao sam da atomska bomba već postoji, kao i atomski ledolomci i podmornice, i nije mi bilo jasno zašto niko ne koristi takvu energiju za pogon raketa u svemir kada su Flaš i dr Zarkov već pokazali kako se to radi ... Kasnije sam (kao) nešto povezao, ali nikad nisam uspeo da dokučim šta je bilo to što je razvoj raketnih motora skrenuo u drugom pravcu.

BELA KUĆA I POČETAK KOSMIČKE ERE (i)

lansiranjesmTokom pedesetih godina prošlog veka politički lideri SAD-a  gledali su na razvoj raketne tehnike i ideju leta u kosmos u skladu sa ondašnjom strategijom unutrašnje i međunarodne politike i nacionalnom vojnom doktrinom. Dok je za Staljina i Hruščova raketno-nuklearni štit bio od životnog značaja za odbranu Sovjeta zemlje (ali i za zaštitu i ekspanziju komunizma u svetu), predsednici Truman i Ajzenhauer su forsirali jačanje strateške avijacije i nuklearnog potencijala. Na let u kosmos, prvi ljudi Bele kuće su gledali bez posebnog entuzijazma, što je zanimljiv paradoks budući da su svojim odlukama, a da toga nisu bili svesni, trasirali početak kosmičke ere i zauvek promenili svet.

DELTA IVH-SIROVA SNAGA

NEIZVESNA SUDBINA NAJSNAŽNIJE RAKETE NA SVETU

Kada je budućnost Spejs šatl programa već izvesno vodila skorom kraju obe američke velike fi rme (Boing i Lokid) su krenule sa fi nalizovanjem rezervnih programa za budućnost. Većina projekata kosmičkih lansera je ‘’umrla’’ kao kolateralna šteta Šatla. Novog razvoja dugo nije bilo. Posebnu težinu je predstavljalo biranje koncepcije i uloge, neke takve buduće konstrukcije. Sve to je u okviru američke EELV koncepcije koja se i dalje razvija sa svim mogućim problemima. Jer jako je teško kad preko 20 godina zapostavite svoj razvoj.