Postoji jedan manevar u kosmosu bez koga ne može da se zamisli nijedna planetna misija danas. Njega je još pre sto godina predložio jedan Rus, a razradio jedan Srbin (doduše na radu u SAD). O čemu se ovde radi?
Opširnije: Gravitaciona praćka
Write comment (2 Comments) 
Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se ponovo pripremaju za put na Mesec.
Opširnije: Ruski povratak na Lunu
Write comment (1 Comment) 
Od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih izvedeno je 65 sletanja na Mesec (10 samo u 1971.), ali nakon „Lune 24“ 1976. godine – sve je iznenada zamrlo. Sovjeti su se okrenuli Veneri i svojim svemirskim stanicama, a Amerikanci Marsu, „Skylabu“ i šatlovima. Tek u martu 1990. Mesec su posetili Japanci – prvi put posle skoro 15 godina. Kako je sve to počelo?
Opširnije: Prvi koraci ka Mesecu
Write comment (3 Comments) 
Niko mlađi od 45 godina ne seća se vremena kada su svake godine put Marsa, Venere i Meseca lansirane na desetine kosmičkih letilica. Tada je to bilo čudo nauke i tehnike i svi mi smo bili ubeđeni da će ljudi, ako nastave tim tempom, vrlo brzo naseliti ne samo obližnje planete već i Sunčev sistem. Ni sanjali nismo da će nam pola veka kasnije sve te misije izgledati kao čista naučna fantastika, a najbliže planete dalje nego ikad.
Opširnije: Automatske međuplanetne stanice za istraživanje Marsa, Venere i Meseca
Write comment (0 Comments) 
2000. godine mali svemirski šatl se spustio na Zemlju sa trojicom astronauta nakon što je nekoliko dana proveo u svemiru i spojio se sa orbitnom stanicom „Freedom“. Izdržavši veliku temperaturu prilikom ulaska u atmosferu, šatl pod imenom „Hermes“, krenuo je prema planu ka aerodromu Almeria, gde je uskoro i sleteo. Kasnije, letilica se na leđima prepravljenog „Airbusa A300“ uputila ka Francuskoj Gijani, gde su odmah započete pripreme za sledeći let.
Opširnije: Spejs šatl iz Almerije
Write comment (0 Comments) 
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
Čuo sam da ono što upadne u crnu rupu zauvek nestaje. Ali ono što upadne u okean, dâ se spasiti – dokaz su „Titanic“, „Bismark“ i sl. Ali da se kosmički brodovi vade iz okeana i za mene je novost. Sa malim zakašnjenjem (jer tada nije ni postojao AM) donosim priču o tome.
Opširnije: Spašavanje Zvona slobode
Write comment (0 Comments) 
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
Opširnije: Šta bi bilo da se Sovjetski Savez nije raspao?
Write comment (0 Comments) 
Stara godina je otišla, ali rezultati ostvareni u njoj su ostali. Već nekoliko ljudi na ovom sajtu bavilo se prošlogodišnjim kosmičkim dostignućima, ali uglavnom parcijalno. Pogledajmo ovog puta jednu globalnu sliku kosmosa, ali sa aspekta rezultata postignutih na Zemlji protekle godine.
U istoriji kosmonautike malo ima tako kontroverznih tema kao što je sovjetski program sa ljudskom posadom za osvajanje Meseca. Do njegove realizacije nije došlo ali i danas predstavlja ogledalo tehnološkog razvoja i misli XX veka.13. oktobar. 2011.
Opširnije: „ЛК-700“ – put na Mesec
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
