Astronautika: istorija

pregled-dogadjaja

Stara godina je otišla, ali rezultati ostvareni u njoj su ostali. Već nekoliko ljudi na ovom sajtu bavilo se prošlogodišnjim kosmičkim dostignućima, ali uglavnom parcijalno. Pogledajmo ovog puta jednu globalnu sliku kosmosa, ali sa aspekta rezultata postignutih na Zemlji protekle godine.

U godini koja je bila slavljena kao 50-godišnjica prvog leta Jurija Gagarina bilo je značajno više lansiranja u svemir nego prethodne godine. Tokom 2011, kao što se i očekivalo, Rusija je ponovo zauzela prvo mesto po broju svemirskih misija, dok je Kina prvi put pretekla Sjedinjene Države, izvevši 19 lansiranja u kosmos.

pitica tabela

Svemirska lansiranja u 2011. godini. Ruske cifre uključuju lansiranja raketa „Zenit“ i „Sojuz“ iz Francuske Gijane.

grafikon

Presek svemirskih lansiranja tokom 2011. godine.

RUSIJA: gorko-slatka godina

Sa četiri neuspela lansiranja u 2011, Rusija takođe zauzima prvo mesto i u toj kategoriji. Ni manje ni više nego dve „Sojuz“ rakete („Sojuz-U“ i „Sojuz 2-1b“) i po jedna „Proton-M“ i „Rokot“ odbile su da iznesu svoje terete u nezavisne orbite. U dva poslednja slučaja, probleme su izazvali gornji stepeni „Briz“ proizvedeni u Hruničevljevim pogonima. Što se tiše neuspeha „Sojuza“, krivi su motori njihovih trećih stepeni („Блок И“) koje je proizveo konstruktorski biro „Himavtomatika“ (KБХА) iz Voronježa (motori РД-0110 i РД-0124, redom). Toliki broj neuspeha u ruskom svemirskom taboru nije zabeležen još od 1996. godine[1].

icono-50gagarin_250px

2011. je bila godina u kojoj je čitav svet proslavio pola veka od Gagarinovog leta u kosmos.

U 2011. videli smo prvi otkaz „Sojuza 2-1b“ i njenog motora РД-0124. Pored toga, prvi put za trideset godina rada letilica „Progres“ nije uspela da izvrši svoju misiju. Kao rezultat avgustovskog gubitka „Progesa M-12M“ (11F615A60 № 412) rodila se sumnja da je Rusija više kadra da ispunjava svoje obaveze vezane za održavanje Međunarodne stanice, sada kada su spejs-šatlovi povučeni iz upotrebe. Obzirom da rakete „Sojuz-FG[2], koje služe za lansiranje brodova sa posadom „Sojuz-TMA“ koristi u trećem stepenu isti motor РД-0110 kao i „Sojuz-U“, postojao je strah da bi moglo da dođe do generlnog otkazivanja ljudskih misija na ISS, ali na sreću Rusi su vrlo brzo reagovali, popravili sve kvarove, i uspešno izveli sledeći let.

Kvarovima treba dodati i zbilja sramni gubitak „Fobos-grunta“, koji je ostao zaglavljen u Zemljinoj orbiti jer marševski motor nije uspeo da se uključi i pošalje sondu na trajektoriju ka Marsu. Pad koji se očekuje za nekliko dana biće stvarno žestok, žestok udarac klimavom ruskom programu planetnih istraživanja.

Ali, iako svima nama zvuči paradoksalno, činjenice pokazuju da je 2011. bila jako dobra za ruski svemirski program. Za početak, prošle godine su obnovljena lansiranja rakete „Zenit[3] nakon što su međunarodni konzorcijumi „Sea launch“ i „Land launch“ preživeli bankrot 2009. godine, a što je dovelo do toga da 2010. nije izvedeno nijedno lansiranje ovom raketom. Ruska kompanija RKK „Energija preuzela je kontrolu nad obe kompanije, što je umnogome doprinelo da se „Zenit“ opet pojavi u kosmosu. U januaru prošle godine poleteo je „Elektro-1“ (1.610 kg), prvi ruski geostacionarni meteorološki satelit lansiran nakon više od 15 godina. Napravljen u fabrikama NPO „Lavočkin, „Elektro-L“ je prvi satelit nove generacije opremljen modernim elektronskim sistemima.

electro

Satelit „Elektro-L“. Pre ovoga, Rusija je imala samo jedan ispravni meteorološki satelit u orbiti: „Meteor-M 1“, lansiran još 1993. godine. Zato Rusi za vremenske prognoze koriste američke i evropske podatke.

U julu, lansiran je Spektr-R“ („Radioastron“), prva ruska savremena naučna misija i trenutno najveći svemirski teleskop u orbiti. Takođe su ga napravili stručnajci NPO „Lavočkin“, uz pomoć Lebedevljevog instituta za fiziku. „Spektr-R“ je bio osmišljen još u sovjetsko vreme, ali je kompletno redizajniran i opremljen naprednom elektronikom. I to nije sve. U decembru je bio lansiran geostacionarni satelit „Luč-5A“, prvi primerak nove generacije u mreži komunikacionih satelita. Ta mreža, ekvivalentna amerikom sistemu TDRSS, omogućava Rusima da (ponovo, posle više od decenije) komuniciraju (šalju telemetriju i žive TV-prenose) sa ISS i drugim satelitima (čak i špijunskim) ne čekajući da oni prelete rusku teritoriju.

Spektr193

Radio-teleskop „Spektr-R“ se nalazi na visini 700 puta većoj od HST. Njegova elipsasta orbita ga nosi na 350.000 km od Zemlje, što je skoro jednako udaljenosti do Meseca!

Težak je 3.295 kg, ima prečnik od 10 m i žižinu daljinu od 4,3 m. Uz pomoć komponenti sa Zemlje, može da pravi slike sa 1.000 puta većom rezolucijom od HST.

398b8742cd70 Satelit „Luč-5A“. Ukupna težina – 1.150 kg; snaga sol. panela – 2.200 W; mirnoća stanice – 0,2°; životni vek – 10 godina; dimenzije – 8,5 х 11,0 х 16,00 m; broj predajnika – 7. Lansiran je raketom „Proton-M“ / "Briz-M" zajedno sa izraelskim satelitom „Amos-5“ 

Pored toga, u 2011. je lansiran i GLONASS-K1, prvi satelit treće generacije ruskog pozicionog satelitskog sistema GLONASS, proizveden u Rešetnjovljevim satelitskim informacionim sistemima – istoj kompaniji koja je proizvela i „Luč“. A kada se govori o GLONASS-u, da kažem da je sistem u 2011. prvi put obezbedio konstantnu globalnu pokrivenost, što je velika prekretnica u vijugavoj istorii ovog projekta. Pored toga, u 2011. je prvi put lansirana jedna raketa tipa „Sojuz“ sa rampe u Francuskoj Gijani, osvedočivši uspešnu saradnju „Arianespace“ i „Roskosmosa“.

2011. godine direktor Ruske svemirske agencije Anatolij Perminov napustio je svoju fotelju a u nju je seo Vladimir Popovkin. Iako je prerano suditi o njegovom radu, izgleda da se novi šef „Roskosmosa“ zalaže za izvesno redukovanje letova sa posadama u ruskom svemirskom programu. S toga ne čudi da je u oktobru prošle godine zaustavljen program rakete „Rus-M“, koja je posle 2018. trebalo da zameni „Sojuze“ i bude glavna za ljudske letove u kosmos. Njome je sa budućeg kosmodroma Vastočni trebalo da bude lansiran i novi ruski putnički brod ПТК-НП („Pilotiruemij Transportnij Korablj Novava Pokolenija“).

SAD: kraj jedne ere

2011. će ući u istorijske anale kao godina u kojoj su spejs-šatlovi povučeni iz upotrebe. „Discovery“, „Endeavour“ i „Atlantis“ su obavili svoje poslednje misije besprekorno. Ali bez prave zamene, Nasini astronauti su primorani da sledećih nekoliko godina potpuno zavise od ruskih „Sojuza“ ako žele da posete ISS. Zato je letos predstavljen program SLS (Space Launch System), planiran da obezbedi novo prevozno sredstvo za američku svemirsku agenciju. SLS je rođen 2010. godine kao pokušaj američkog Kongresa da umanji efekte Obaminog otkazivanja „Constellation“ programa. NASA očekuje da bi nova raketa pokrenula misije ka asteroidima ili pak Mesecu, ali je činjenica da još uvek postoje mnoge sumnje u održivost ovog projekta.

iss027e036687

tumblr tumblr_lo8fkjqdkQ1qifec8o1_1280

Zbogom američkim šatlovima!

IM-2011-10-01-a-las-13_43_44 Radne verzije rakete SLS. Čak ni najoptimističkiji planovi ne predviđaju lansiraje ove rakete na kružno putovanje oko Meseca pre decembra 2017. godine.

Prošle godine, svemirska kapsula Orion uskrsnula je kroz novi Nasin program CCDev MPCV (Multi-Purpose Crew Vehicle), a puno javnih dolara je podeljeno privatnom preduzetnicima udruženim u razvoj sledećeg američkog kosmičkog broda sa ljudskom posadom. U tom smislu, kapsula „Dragon“ kompanije „SpaceX“ ostaje favorit među CCDev (Commercial Crew Development) kandidatima. Pored toga, zvaničnici „SpaceX“ su 2011. objavili da nameravaju da izgrade raketu „Falcon Heavy“ i učestvuju u projektu budućeg lansiranja raketa iz vazduha (a ne sa zemlje) „Stratolaunch“.

komparacija

Jedna od ovih letilica biće nova američka letilica za prevoz ljudi u kosmos.

Sa druge strane, 2011. će biti zapamćena i kao velika godina za Nasine programe svemirskih sondi. Sonda „Juno“, vredna $1.100 miliona, krenula je ka Jupiteru, GRAIL je lansiran ka Mesecu, a „Curiosity“ ka Marsu. Letilica „Dawn“ je ušla u orbitu oko asteroida Veste, „Stardust“ leti ka kometi Tempel 1, a MESSENGER šalje podatke sa Merkurove orbite. Što se tiče naučnih misija, JWST („James Webb Space Telescope“) je već nekoliko puta otkazivan, ali je uvek u poslednjem momentu spašavan. Pored toga, „Kepler“ je otkrio prve super-Zemlje u nastanjivoj zoni i prvu vansolarnu planetu manju od Zemlje – Kepler-20e.

013526_white Svemirski teleskop James Webb, koji je dobio ime po bivšem direktoru Nase.

Američki program lansiranja vojnih satelita bio je veoma akrivan u 2011. godini, jer su, između ostalih, lansirani špijunski satelit KH-11 „Kennan, satelit za rano upozoravanje SBIRS, kao i drugi svemirski avion VTHL „X-37B“. Tokom prošle godine skinuta je oznaka tajnosti i sa špijunskih satelita HEXAGON (KH-8) i GAMBIT (KH-9).

KINA i EVROPA

U 2011. godini Kina je pretekla Amerikance po broju svemirskih lansiranja, što je izuzetno dostignuće obzirom da su u poslednjih pet godina održavali tempo od 5 do 8 lansiranja godišnje. Prošle godine Kinez su lansirali prvu svemirsku stanicu, „Tiangong-1“ („Nebeska Palata“). Ubrzo potom, malu orbitnu stanicu posetio je svemirski brod „Shenzhou-8“ sa posadom, izvevši prvi put u kineskom svemirskom programu sa posadom potpuno automatizovano spajanje dve letilice.

Na kraju, treba istaći još jedaj značajan trenutak u 2011: smeštanje prvog operativnog satelita evropskog pozicionog sistema „Galileo“ u orbitu.

Tiangong1 „Tiangong-1“, prva kineska orbitna stanica. Veća, modularna, biće dovršena do 2020. „Tiangong-1“ će biti u orbiti do 2013.

stbww

Lansiranje prvog satelita „Galileo“ sistema ruskom raketom „Sojuz“ iz Francuske Gijane.

Ukratko, izgleda da je 2011. bila vrlo bitna prelazna godina u kojoj su donešene mnoge značajne odluke, koje će u mnogome determinisati buduće svemirske programe velikih svemirskih sila. Vreme će pokazati da li će promene nekome doneti boljitak.



[1] Danas je u našoj štampi osvanuo tekst u kome navodno direktor Ruske kosmičke agencije V. Popovkin kaže da postoji mogućnost da se iza silnih „kvarova“ na ruskim svemirskim letilicama ove godine kriju „strane sile“, jer je indikativno da su se kvarovi uvek dešavali u zonama putanje gde su letilice bile nedostupne ruskim kontrolnim stanicama.

[2] Radi se možda o maloj zabuni oko obležavanja tih stepeni. Treba biti oprezan. Naime, busteri višestepenih raketa (u ovom slučaju ima ih četir), negde se obeležavaju kao „nulti stepen“, onda sledi centralni stepen, koji se obeležava kao „prvi“, a onda je iznad njega „drugi stepen“. Dodatni stepen („Fregat“) vodi se po toj nomenklaturi kao „treći stepen“. Međutim, negde se stepeni obeležavaju redom, od „prvog“ (busteri), „drugog“, „trećeg“ i „četvrtog“. Rusi svoje stepene označavaju ćiriličnim slovima, tako da je čak i za znalce zabuna totalna ... pogotovu što svaki buster ima svoje slovo.

[3] Konačno, jer je od marta 1999. do bankrota sastavljeno i lansirano 30 raketa ovog tipa (samo 3 nisu uspešno poletele).

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar