Astronautika: istorija

Ovim je simbolično okončana jedna era kosmičke istorije. To je i dobra prilika da svim čitaocima poželim srećnu Novu godinu jer je ovo moj poslednji tekst u ovoj godini. Svima (sem „Discoveryju“) želim dug život i puno sreće.

Petak 16. decembra ostaće među ljubiteljima svemirskih istraživanja zapamćen kao tužan dan. Naime, tog dana je umro „Discovery“, svemirski šatl serijskog broja OV-103. Ili je bar došao najbliže stanju koje možemo da smatramo smrću jednog kosmičkog broda. Smrt je nastupila u hangaru OPF-1 (Orbital Processing Facility 1) Kenedijevog svemirskog centra na Floridi, kada su tehničari poslednji put zatvorili poklopce peretnog prostora i isključili sve sisteme letilice. Time je označen kraj života i jedne karijere duge 27 godina i 39 svemirskih misija. Još od pre probnog leta 1984. pa do pretprošlog petka, neki šatlovi sistemi su radili praktično neprekidno. Vrata kargo prtljažnika su mogla da se zatvore jedino uz pomoć sistema na samom brodu. Ta vrata, koja ujedno predstavljaju i šatlove hladnjake, ne mogu da izdrže sopstvenu težinu na Zemlji, budući da su dizajnirana da se otvaraju jedino u bestežinskom stanju na niskoj orbiti oko Zemlje.

 1
Vrata prtljažnika na „Discoveryju“ su zatvorena poslednji put.

2 3
Signal koji je pokazivao da je „Discovery“ priključen ugašen je poslednji put.

„Discovery“ je dobio ime prema jednom od brodova kapetana Kuka.

Ovaj šatl će nam ostati u uspomeni po tome što je postavio Hablov teleskop u orbitu i jedini je bio zadužen za nekoliko njegovih servisa. Takođe je lansirao u sondu „Ulysses“ kao i tri satelita TDRS, a njime je ponovo u kosmos poleteo 77-godišnji veteran John Glenn. Bio je prvi koji je poleteo posle katastrofe „Columbie“, njime je leteo prvi Rus, prva žena-pilot šatla, i bio je prvi šatl koji se spojio sa ISS. On je leteo na 100. misiji šatlova, a nosi i rekord šatla koji je ostao najduže u orbiti u jednoj misiji.

Šatl je 13 puta posetio ISS i jednom stanicu „Mir“. U kosmosu je ukupno proveo 366 dana i za to vreme prevalio 238,4 miliona kilometara. U njegovoj kabini se vozilo 252 kosmonauta.

Iako je „Discovery“ izvršio svoju poslednju misiju još u martu (STS-133), isključivanje struje označilo je pravi kraj ovog letećeg veterana. Sve do tog kobnog petka, „Discovery“ je mogao da se uz više ili manje napora vrati u operativno stanje. Međutim, sada je to samo jedan beživotni muzejski eksponat.

Da, samo eksponat. „Discovery“ će biti izložen u Smitsonijanovom muzeju vazduhoplovstva u Vašingtonu, ali zahvaljujući direktorima te institucije uspeli su da većinu sistema zadrže u operativnom stanju, što se izgleda neće dogoditi sa njegovom braćom „Atlantis“ i „Endeavour“. U svakom slučaju, suočavajući se sa novim životom, bilo je potrebno da se iz svih motora i rezervoara sistema za orbitno manevrisanje (OMS) i sistema za kontrolu položaja (RCS) uklone bilo kakvi tragovi toksičnog hipergoličkog goriva. Iako oni nisu toksični, i toalet će takođe biti temeljno očišćen i dezinfikovan. Na isti način će biti izvučena voda i freon iz sistema za kontrolisanje temperature, kao i kiseonik i vodonik iz tri gorivne ćelije. Pored toga, tri glavna šatlova motora (SSME) biće zamenjena replikama nazvanim RSME. Ne treba zaboraviti da će Nasina sledeća raketa SLS koristiti motore SSME za pogon prvog stepena, tako da nema smisla držati ih u muzeju.

4
RSME
, replika jednog od tri glavna motora SSME šatla.

 5
Discovery“ sa već montirana tri RSME u OPF-1.

 6
Tehničar ukljanja jednu od tri gorivne ćelije nakon što su kompletno ispražnjene. Njihova svrha je bila da hemijsku energiju transformiše u električnu. Uređaj je koristio vodu i kalijum-hidroksid kao elektrolit, kiseoničku elektrodu kao katodu i vodoničnu elektrodu kao anodu. Svaka ćelija ima preko 120 kg.

Mnogima će ovaj šatl ostati u uspomeni i biće im teško da shvate da je sada s njim konačno gotovo i da ga nikad više neće videti u orbitu. Od sada, svetla u kabini će zauvek ostati ugašena i više nikada neće unutra sedeti ljudi koji lete u kosmos. Nama ovde ostaje uteha da sada, kada imamo beli šengen, lako možemo da sednemo u avion i odletimo u Vašington i u muzeju se sretnemo sa jednim od tehnoloških čuda dvadesetog veka.

Zbogom „Discovery“. Bio si dobar brod.

 7
„Discovery“ u hangaru za pripremi za let (VAB) pročlog avgusta.

 8
Zbogom „Discovery“.

 

001 003
004 005
006 007
008 009
010 011

Poslednji let spejs šatla Discovery

25 нов. 2011 ... Prema količini para koje je spremna da odvoji, NASA je sve svoje planetne kosmičke misije podelila u četiri kategorije. To su programi ...
www.astronomija.co.rs/.../5034-sledea-nasina-discovery-misija.html
Ukoliko NASAini stručnjaci uspiju vratiti "Discovery" na lansirnu rampu do sredine juna postoji mogućnost da se njegovo lansiranje obavi tijekom "lasnirnog ...
static.astronomija.co.rs/astronautika/spaceshuttle/discovery.htm
16 мар 2009 ... Raketoplan Discovery uspješno je rano jutros u 00:43 sata po našem vremenu lansiran k međunarodnoj svemirskoj postaji iz Kennedyeva ...
www.astronomija.co.rs/misije/iss/357-lansiran-discovery.html
10 мар 2011 ... kliknite na slike Discovery prilazi aerodromu KSCÂ na Floridi Neposredno prije nego će kotači dodirnuti asvalt Discovery rula po pisti KSCa ...
www.astronomija.co.rs/.../4022-zavrena-nona-mora-za-discovery.html
29 јул 2005 ... Discovery je treći operativni šatl iz Nasine folte ovih letelica, ako se ne računa Enterprise koji je lužio samo za testiranje.
static.astronomija.co.rs/astronautika/NASA/.../discovery/discovery.htm
29 мар 2009 ... Â Trenutak slijetanja raketoplana Discovery NASAin raketoplan Discovery uspješno je rano jutros sletio u Kennedy svemirski centar na Floridi ...
www.astronomija.co.rs/.../iss/433-uspjeno-slijetanje-discovery-a.html
25 феб 2011 ... Američki raketoplan Discovery uspješno je jučer u 22:53 po našem vremenu lansiran s raketodroma na Floridi na svoj posljednji let u svemir. ...
www.astronomija.co.rs/.../3987-discovery-lansiran-na-posljenji-let-u-svemir. html
1 сеп 2009 ... U trećem pokušaju lansiranja američki raketoplan Discovery s sedmeročlanom posadom uspješno je u subotu u 05:59 po našem vremenu lansiran ...
www.astronomija.co.rs/misije/iss/1243-discovery-pristao-na-iss.html
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar