Oblaci prašine binarne zvezde Wolf-Rayet 140 viđeni prvi put

Prašina je ključni sastojak u formiranju zvezda i planeta. Međutim, i dalje je nejasno koji su dominantni izvori prašine u kosmosu. Sa svojom osetljivošću bez presedana i rezolucijom u srednjem infracevenom spektu svemirski teleskop Džejms Veb (JWST) je idealan za traženje odgovora o količini, sastav i stopi proizvodnje prašine, i to iz različitih njenih izvora. 

Konkretno, binarne zvezde tipa Volf-Raiet (Wolf–Rayet, WR) su efikasni proizvođači prašine u lokalu i verovatno su postojale u najranijim galaksijama. 

Ekipa istraživača sa Nausčnog instituta svemirskog teleskopa (Space Telescope Science Institute) planirala je posmatranje binarnih sistema sudarajućeg vetra WR 140 i WR 137 da bi istražili sastav prašine, nejno obilje i mehanizme njenog formiranja u procesu sudarajućeg vetrova. Planirana su je tri ključna JWST režima posmatranja sa spektrometrom srednje rezolucije (MRS) i instrumentom srednjeg infracrvenog opsega (MIRI) i u režimu interferometrijskog maskiranja blende (AMI) sa blisko infracrvenom kamerom i spektrografom bez proreza (NIRISS). Smatraju da će istraživanje dati naučne rezultate velikog uticaja na znajanja o WR binarnim sistemi i njihovom svojstvu da stvaraju prašinu i uspostaviće merilo za posmatranja i snimanje svetlih izvora sa slabom emisijom (gasa). Ovo će biti dragoceno u različitim astrofizičkim kontekstima, uključujući gubitak mase od evoluiranih zvezda, prašnjavih delova oko aktivnih galaktičkih jezgara i protoplanetnih diskova.

Wolf Rayet 140

Slika pokazuje kako astronomi koji proučavaju prašinu misle da se prašina proizvodi i prenosi iz omotača oko zvezda u široko rasprostranjeni međuzvezdani prostor. Jezgru je ponestalo vodonika za fuziju, tako da sagoreva helijum. Zvezda se polako urušava, što povećava gustinu u ljusci što dovodi do ubrzanja nuklearnih reakcija. Ovo daje više energije, što stvara silu iz unutrašnjosti zvezde koja izaziva njeno širenje. Kako se zvezda širi, unutrašnji delovi se hlade usporavajući sagorevanje helijuma, tako da zvezda na kraju ponovo počinje da se urušava. Ovo se nastavlja ciklično, uzrokujući da zvezda udiše i izdiše u prilično pravilnim periodom dajući donekle ravnomernim razmakom između prstenova.

Fotografija u punoj rezoluciji

 


Izvori:

https://www.stsci.edu/jwst/phase2-public/1349.pdf

https://www.reddit.com/r/webbtelescope/comments/wb52ec/the_dust_clouds_of_the_wolfrayet_140_bianary_star/

https://en.wikipedia.org/wiki/WR_140

https://en.wikipedia.org/wiki/Wolf%E2%80%93Rayet_star

   


Komentari  
marino1
0 #2 marino1 12-08-2022 17:20
e sad poprilicno naivno pitanje, analogija sa mrdjinom fotkom mizar-alkor...j e li moguce da su ovi nabori detekcija prisustva, refleksije proto/planetarn ih diska/ova
luka99
0 #1 luka99 29-07-2022 20:38
hvala, interesantno,
pitanja, pitanja...
dovidjenja
Dodaj komentar