Magnetar je neutronska zvezda sa izuzetno jakim magnetnim poljem koji često sijaju spektakularno jako i bez upozorenja. Magnetari mogu biti hiljade puta svetliji od našeg sunca ali njihove erupcije su kratke i nepredvidive pa su izazov za astrofizičare da ih pronađu i prouče.

Istraživači su nedavno uspeli da uhvate jednu od ovih erupcija i izračunaju oscilacije u sjaju magnetara za vreme erupcije. Otkrili su da je magnetar oslobodio onoliko energije koliko naše sunce proizvede za 100.000 godina, i to za samo deseti deo sekunde!

1
Umetnička vizija erupcija magnetara, neutronske zvezde.

Neutronska zvezda nastaje urušavanjem masivna zvezda na kraju njenog života. Kako zvezda umire u eksploziji supernove, atomi, protoni i elektroni u njenom jezgru bivaju smrvljeni u komprimovanu masu koja kombinuje intenzivnu gravitaciju sa velikom brzinom rotacije i moćne magnetne sile. Rezultat, neutronska zvezda, ima masu od 1,3 do 2,5 solarne mase - jedna solarna masa je masa našeg Sunca - koncentrisanu u sferu prečnika samo 20 kilometara.

Materija u neutronskim zvezdama je tako gusto zbijena da bi masa veličine kocke šećera bila teška 900 miliona tona, a gravitaciona sila neutronske zvezde je toliko jaka da bi mekana bombona koja bi udarila o površinu zvezde, oslobodila snagu do 1.000 hidrogenskih bombi.

Magnetari su najmoćniji magnetni objekti u univerzumu. Naše sunce je bledi izvor svetlosti u poređenju sa ovim sjajnim, gustim zvezdama čak i kada nisu u erupciji. „Čak i u neaktivnom stanju, magnetari mogu biti 100.000 puta sjajniji od našeg sunca“, rekao je Kastro-Tirado profesor istraživanja na Institutu za astrofiziku Andaluzije pri Španskom istraživačkom savetu. "Ali u slučaju erupcije koji smo proučavali, GRB2001415 je oslobodio energija koje naše Sunce emituje za 100.000 godina."

Ovaj magnetar nalazi se u galaksiji Skulptor, spiralnoj galaksiji udaljenoj oko 13 miliona svetlosnih godina od Zemlje, i "pravo je kosmičko čudovište", rekao je koautor studije Viktor Reglero, direktor UV laboratorije za obradu slika. Džinovska erupcija je otkrivena  15. aprila  2020. instrumentom za praćenje interakcije atmosfere i svemira (ASIM) na Međunarodnoj svemirskoj stanici, objavili su istraživači nakon detaljnog proučavanja podataka, 22. decembra u časopisu Nature.

Do sada je otkriveno oko 30 magnetara od otprilike 3.000 poznatih neutronskih zvezda, a ovo je najudaljenija erupcija magnatara do sada otkrivena.

Izvor:

https://ruvid.org/captan-oscilaciones-de-alta-frecuencia-en-la-gigantesca-erupcion-de-una-estrella-de-neutrones/ 

Časopis Nature

https://www.nasa.gov/mission_pages/GLAST/science/neutron_stars.html 

https://www.nasa.gov/missions/deepspace/f_magnetars.html


Komentari  
dragant
+3 #2 dragant 10-01-2022 08:15
Nisam to našao ali ako nekoliko grama koji padnuj na površinu magnata, mislim na erupcije, izazove izliv energije od 1000 hidrogenskih bombi, šta bi tek izazvao udar meteora od hiljada ili miliona tona, ili nečega još većeg.
Slavko
+3 #1 Slavko 09-01-2022 21:33
Da li je poznat proces nastanka tako silne energije u magnetaru, ako znamo da je rač o ostacima zvezde koja je potrošila svoje vodonični gorivo?
Dodaj komentar