Stručnjaci NASA-e su objavili da su pomoću kosmičkog teleskopa "Kepler" pronašli planetu do sada najsličniju našoj Zemlji. Nazvana Kepler 452b, ova planeta kruži oko zvezde koja je takodje slična Suncu.
Njena orbita je slična zemljinoj, nalazi se u takozvanoj "zoni života", samo je 5% dalja od svoje zvezde nego što je Zemlja udaljena od Sunca, tako da njena godina traje tek malo više - 385 zemaljskih dana. Matična zvezda je tipa G2, 20% je sjajnija od Sunca, ima približno istu temperaturu i 10% je veća od našeg Sunca. Na površini planete Kepler 452b intenzitet zračenja sa matične zvezde je za oko 10% veći nego što je to slučaj sa našom planetom. Astronomi inače ovakve planete slične našoj planeti zovu eta-Zemlje.
Planeta Kepler 452b je za oko 1,6 puta veća od Zemlje, dok je njena starost procenjena na 6 milijardi godina (Zemlja ima oko 4,5 milijardi). Rastojanje od matične zvezde, kao i njena tvrda površina pružaju mogućnost da na planeti postoje uslovi za stvaranje života. Pored rastojanja i tipa površine, masa planete je jedan od ključnih faktora u odredjivanju uslova postojanja života. Masa planete Kepler 452b još uvek nije precizno odredjena, ali bi mogla da iznosi izmedju jedne i šest masa Zemlje.
Zemljina "bliznakinja" se nalazi u sazveždju Labuda, na rastojanju od 1400 svetlosnih godina, tako da bi putovanje do nje primenom postojećih tehnologija trajalo oko 550 miliona godina.
Kepler 452b vidjen okom umetnika
Da li postoji život na eta-Zemlji Kepler 452b?
Sa aspekta fizičkih uslova (rastojanje od matične zvezde, položaj u "zoni života", količina energija koju prima, najverovatnije kamenita površina i veličina) može se reći da ova planeta ima osnovne faktore formiranja života. Takodje, činjenica da se nalazi u "zoni života" znatno duže od Zemlje, već 6 milijardi godina, daje dodatne mogućnosti da se život formira. Medjutim, dok se ne istraži sastav i gustina atmosfere i otkrije prisustvo, struktura i sastav eventualnih vodenih površina, teško je govoriti o životu na njoj. Ako ga ima, kako je planeta za gotovo milijardu i po godina starija od Zemlje, i kako dobija 10% više zračenja sa matične zvezde od naše planete, onda se život na njoj najverovatnije nalazi u završnoj evolutivnoj fazi. Ovde vrlo značajnu ulogu igra masa planete. Da na primer, ova eta-Zemlja ima masu naše planete, na njoj bi usled porasta temperatura efekat staklene bašte bio itekako prisutan. Medjutim, kako je najverovatnije njena masa pet puta veća od Zemljine, jaka gravitaciona sila održava njene vodene mase i uslove za raznovrsnu biosferu. Planeta najverovatnije ima gustu atmosferu sa puno vode (mora da se nalazi u ranijoj fazi "staklene bašte"), koje takodja mora da ima i na površini, u okeanima. Kada se uzme u obzir njena veličina, logično je da se jezgro planete hladi znatno duže od našeg, tako da je moguće da na Kepleru 452b postoje, i pored starosti planete, još uvek aktivni vulkani. Egzoplanetolozi smatraju da kada sve ove činjenice uzmu u obzir, moguće je da će još narednih 500 miliona godina bogata biosfera uspevati da opstane sa minimalnim promenama, posle čega će planeta, usled sve većeg zračenja sa svog "ostarelog" sunca početi da gubi okeane, koji će isparavati i nestajati u okolni kosmos. Tako, na neki način, posmatrajući eta-Zemlju Kepler 452b imamo priliku da vidimo kako će izgledati naša planeta, ukoliko je ne uništimo, za narednih 1,5 milijardi godina, kada lagano bude dospela u završnu fazu svoga postojanja.
Na površini eta-Zemlje Kepler 452b
Od lansiranja u kosmos 2009, teleskop "Kepler" je otkrio više od 4500 planeta izvan sunčevog sistema. U ovu cifru ulaze kako potvrdjene egzoplanete (ukupno 1030), tako i kandidati čiji pravi status astronomi tek trebaju da potvrde. Zanimljivo, u istom saopštenju NASA-e kada je objavljeno otkriće planete Kepler 452b, rečeno je o 500 novih kandidata za planete. Medju njima se nalazi jedanaest kandidata za eta-Zemlje. To su relativno male planete, sa pretpostavlje se čvrstom kamenitom površinom i uslovima koji potencijalno mogu biti povoljni za nastanak života. Jedna od ovih egzoplaneta, privremeni označena kao KOI-7235.01 izgleda da je samo 15% veća od Zemlje i kruži oko matične zvezde u sredini njene "zone života", tako da prima gotovo istu količinu energije kao i naša planeta. Ako to bude potvrdjeno, eta-Zemlja KOI-7235.01 će nadmašiti planetu Kepler 452b i sve ostale poznate planete izvan sunčevog sistema po sličnosti sa Zemljom.
Kosmički teleskop "Kepler"
Otkriće planeta tipa eta-Zemlje je od fundamentalnog značaja za čovečanstvo. Koliko pre 40-tak godina o postojanju planeta izvan sunčevog sistema se samo nagadjalo. Takodje, i o postojanju života izvan naše planete. Sada, kada znamo za nekoliko hiljada egzoplaneta, a medju njima već ima popriličan broj onih koje kruže u "zonama života" matičnih zvezda, onda je otkriće života na njima samo pitanje novih tehnologija koja će doći posle teleskopa "Kepler" i - vremena. Upravo, kako je to bilo i sa otkrićem eta-Zemalja.
Produžen vek misije Kepler- (Misije)
- NASAin svemirski teleskop Kepler namijenjen istraživanju i otkriću planeta oko drugih zvijezda završio je svoju primarnu misiju koja je trajala tri i pol godine Teleskop Kepler ...
- Kreirano 17 novembar 2012
- Kako se traže vansolarne planete
- (Vansolarne planete)
- ... Gliese 876, dok su prve super-Zemlje u nastanjivoj zoni otkrivene oko zvezde Gliese 581 (Gliese 581 c i d ). Teleskop Kepler je pronašao čak 288 kandidata za super-Zemlje na čiju potvrdu se ...
- Kreirano 02 maj 2012
- Periodni sistem vansolarnih planeta
- (Vansolarne planete)
- Slika prikazuje „Periodni sistem“ dosada otkrivenih vansolarnih planeta kao i Keplerovih kandidata (to su još nepotvrđene vansolarne planete koje je detektovao Svemirski teleskop Kepler). Planete su ...
- Kreirano 13 februar 2012
- Otkrivene dve planete veličine Zemlje!
- (Vansolarne planete)
- Moćni svemirski teleskop Kepler detektovao je dve do sada njamanje vansolarne planete. To su Kepler-20e i 20f. Prva, 20e, ima prečnik od 11000 kilometara i neznatno je manja od naše planete. Druga, 20f ...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
