Konačno, sudeći prema izveštajima Nase, stigla je vest koju čekamo decenijama, ako ne i od početka naše istorije. Pronađena je planeta slična, vrlo slična Zemlji i to po njenim, za postojanje života, najvažnijim karakteristikama. Planeta se nalazi 1400 svetlosnih godina daleko od nas, u sazvežđu Labud, a pronađena je na snimcima svemirskog teleskpa Kepler.

Zemlja i Sunce, levo, Kepler 452 i Kepler 452b, desno

Vest je objavila NASA 23. jula ove godine. Planeta kruži oko zvezde Kepler 452, a zove se Kepler 452b (sve zvezde koje Kepler snima dobijaju oznaku Kepler + redni broj, a planete oko te zvezde uvode su u katalog pod oznakom koja se sastaoji od imena zvezde i malog latiničnog slova po redosledu otkrivanja, dakle, ovo je Kepler 452b)

Po čemu je ova planeta toliko slična Zemlji da je privukla pažnju šire javnosti? Pa po nekim karakteristikama koje su presudne za postojanje života. Planeta se nalazi u nastanjivoj zoni, a to je ono područje oko zvezde u kojem voda na površini planete može da postoji u tečnom stanju. Ako je planeta suvše blizu zvezdi onda je vrela te voda na njoj brzo ispari, a ako je predaleko voda može da postoji samo u zaleđenom stanju. Ni jedno ni drugo ne pogoduje životu. Matična zvezda planete Kepler 452b je slična našem Suncu, što je takođe važno za postojanje uslova za život. Svakako ne valja ako je zvezda mnogo veća od Sunca jer je život takve zvezde kratak (u pitanju su milioni godina) te ako nešto živo i nastane na obližnjoj planeti uništi se u glamuroznoj eksploziji na kraju života zvezde. Zvezde kakvo je naše Sunce žive deset i više milijardi godina. I planeta Kepler 452b i njena zvezda su stari oko 6 milijardi godina, što je, sudeći po životu na Zemlji, odlično vreme za nastanak i razvoj života. Evoluciji na našoj planeti bilo je potrebno blizu 4 milijarde godina da iznedri inteligentni život, pa ako računamo po tome... možda su stanovnici ove planete još pre više hiljada godina otkrili da postojimo mi?

Planeta je veća od Zemlje, oko 60 %, te se računa da je njena masa pet puta veća od mase Zemlje, a da je površinska gravitacija na njoj oko dva puta veća nego gravitacija na Zemlji. Ukoliko su ovi proračuni tačni to je dobra vest za život. Zamislite da je gravitacija Zemlje mnogo veća, recimo deset ili više puta. Tada bi Zemljina atmosfera bila mnog gušća a time i atmosferski pritiasak nesnosno veći za naš oblik života. Sem toga i efekat staklene bašte bi bio znatno jači pa bi i temperature bile toliko visoke (više stotina stepeni Celziusa) da mi ne bismo postojali. Atmosfera planete Keplir 452b je svakako gušća od naše, ali ipak u granicama koje život može da podnese.

Ako je ova planeta, kako se pretpostavlja, po strukturi slična Zemlji onda ona obiluje aktivnim vulkanima. To izlazi iz njene mase i gustine. Pa i to je u skaldu sa osobinama naše planete.
Matičnu zvezdu ova planeta obiđe za 385 dana (tj. malo duže nego što Zemlja napravi svoj godišnji krug oko Sunca). Ona se nalazi nešto dalje od matične zvezde nego Zemlja od Sunca, ali je i zvezda nešto veća od Sunca, pa planeta prima približno istu količinu energije kao i Zemlja.

Sve ovo su važne vesti naročito za astrobiologe koji od vajkada tragaju za vazemaljskim životom, ali moramo naglasiti da oko planete Kepler 452b postoje mnoge nedoumice. Pre svega, planetolozi još ne znaju da li je planeta po sturkturi zaista ista kao i Zemlja, tj. da li je stenovita ili se radi o maloj gasovitoj planeti. Sudeći po prečniku, istraživači veruju da se radi o čvrstoj planeti, ali verovatnoća za tako nešto je ipak jedva nešto veća od 50%. Naravno, u slučaju da je planeta sastavljena od gosova (a ne od stena) otpadaju nadanja da na njoj postoje reke i okeani, a time i život koji poznajemo.

Sve izrečeno je, to se mora naglasiti, još uvek u nesigurnom području procena i pretpostavki. Podaci su još sveži i vrlo oskudni i tek predstoje dalja istraživanja koja će uneti više svetla o planeti Kepler 452b. U svakom slučaju, sada nam Zemlja, kako kaže astronom Džon Dženkins iz istraživačkog tima teleskopa Kepler, izgleda ipak malo manje usamljena u svemiru.

P.S. Na kraju ne mogu a da ne kažem da je ovo dvanaesta vansolarna planeta za koju sam čuo da je vrlo zemljolika i da je, prema tome, pouzdan kandidat za postojanje života. Ne bih da kvarim zadovoljstvo onih koji s uživanjem čitaju vesti o ovakvim planetama i već maštaju o konačnom susretu treće vrste, ali... ima još jako mnogo posla da bi se izvukao kakav takav pouzdan zaključak o ovoj planeti. A što se kontakta tiče, evo interesantnog podatka:

U kosmičkim razmerama ova planeta je sasvim blizu. Na dohvat je ruke. Ipak, najbržoj letelici koju je Zemlja do sada poslala u svemir (New Horizons, pre desetak dana je proletela pored Plutona) da stigne do ove planete trebalo bi 25,8 miliona godina.

---

Produžen vek misije Kepler

(Misije)

NASAin svemirski teleskop Kepler namijenjen istraživanju i otkriću planeta oko drugih zvijezda završio je svoju primarnu misiju koja je trajala tri i pol godine Teleskop Kepler  ...

Kreirano 17 novembar 2012

Kako se traže vansolarne planete

(Vansolarne planete)

... Gliese 876,  dok su prve super-Zemlje u nastanjivoj zoni otkrivene oko zvezde Gliese 581 (Gliese 581 c i d ). Teleskop Kepler je pronašao čak  288 kandidata za super-Zemlje na čiju potvrdu se ...

Kreirano 02 maj 2012

Periodni sistem vansolarnih planeta

(Vansolarne planete)

Slika prikazuje „Periodni sistem“ dosada otkrivenih vansolarnih planeta kao i Keplerovih kandidata (to su još nepotvrđene vansolarne planete koje je detektovao Svemirski teleskop Kepler). Planete su ...

Kreirano 13 februar 2012

Otkrivene dve planete veličine Zemlje!

(Vansolarne planete)

Moćni svemirski teleskop Kepler detektovao je dve do sada njamanje vansolarne planete. To su Kepler-20e i 20f. Prva, 20e, ima prečnik od 11000 kilometara i neznatno je manja od naše planete. Druga, 20f ...

Kreirano 21 decembar 2011