MACS J0553.4-3342, galaktičko jato, vidimo onakvim kakvo je bilo pre 4,4 milijarde godina, pri crvenom pomaku z = 0,412.

MACS J0553.4-3342 čine dva podjata, približne mase, u spajanju. Podjata su već prošla jedno kroz drugo i sada su udaljena više od milion svetlosnih godina, ali će se ponovo približavati i sudarati sve dok se konačno ne spoje. MACS J0553.4-3342 je ispunjen izuzetno vrućim gasom koji zrači X-zrake.

Svako podjato ima u svom središtu veoma svetlu i masivnu eliptičnu galaksiju, u centru ove scene sa najvećim svetlećim oreolima oko njih. Manje eliptične galaksije su vezane za podjata gravitacijom i biće uključene u konačno jato galaksija. Slika u prvom planu prikazuje spiralne i prašnjave diskove galaksija koje nisu povezani sa MACS J0553.4-3342 i zvezde u našoj galaksiji.

 Ekstremn masa MACS J0553.4-3342 stvara gravitaciona sočiva koja krive i fokusiraju svetlost, slično optičkom sočivu. Gravitaciono sočivo zakrivljuje putanju svetlosti, izobličava i može višestruko uvećati sliku udaljenih objekata, čineći ih vidljivim iako bi bez ovog efekta bili suviše slabi. Ako se nalaze u odgovarajućem položaju iza jata, pozadinske galaksije, pa čak i pojedinačne zvezde koje bi inače bile suviše slabe i udaljene da bismo ih videli, mogu postati uočljive zahvaljujući gravitacionom sočivu. 

Mapiranjem jata, može da se rekonstruiše, gde i koliko masa iskrivljuje svetlost iz naše tačke gledišta, i da se traže udaljeni objekti za proučavanje. Lukovi u slici otkrivaju nekoliko pozadinskih galaksija koje potiču iz vremena manje od milijardu godina nakon Velikog praska.

Slika je nastala u okviru programa VENUS pomoću Vebove kamere NIRCam, kroz više filtera koji pokrivaju širok opseg bliskog infracrvenog zračenja. Cilj je kolekcija, visokokvalitetnih slika dubokih masivnih jata galaksija poput MACS J0553.4-3342 u širokom opsegu infracrvenih talasnih dužina i proširenje područja koje pokrivaju Vebovi instrumenti. 

Zatim se mogu pretraživati jata u potrazi za udaljenim i slabim objektima koji su osvetljeni gravitacionim sočivom, od mladih galaksija i crnih rupa male mase do eksplozija supernova i pojedinačnih zvezda. Gravitaciona sočiva su bila ključna za mnoga Vebova otkrića. Mnogo više primera omogućava sistematsko proučavanje daleke prošlost i evolutivne faze galaksija, zvezda i crnih rupa koje danas vidimo.

Ovo kosmičko „gradilište” ima dvostruku ulogu: samo je objekat koji proučavamo, ali istovremeno predstavlja i prirodni teleskop koji nam omogućava da zavirimo u još dublju i dalju prošlost Svemira.

Izvor: EESA

SVE JE FIZIKA Miša Bracić