Više puta smo pisali da su velike galaksije, naš Mlečni put, i Velika galaksija u Andromedi (M31) na putu sudara. Gledano iz naše pozicije M31 nam juri u susret brzinom od 110 kilometara u sekundi i lupiće o nas za neke četiri milijarde godina. Ali, možda i nije tako.

Mi sa Zemlje vidimo samo deo posmatrane galaksije. Vidimo svetlost koja je prodrla kroz našu atmosferu i stigla do naših teleskopa. Ne možemo da vidimo ultraljubičastu svetlost jer nju apsorbuje atmosfera Zemlje. Ovako vidimo M31.

M31, Gagić - Vukićević

Ali ta galaksija zauzima znatno veći prostor jer je obavija omotač zvezda, gasa i tamne materije koji sa Zemlje ne vidimo. Taj omotač zove se halo, ili galaktički halo. Nedavno su naučnici utvrdili veličinu haloa M31 i došli do zanimljivog rezultata. Utvrdili su naime da je halo M31 ogroman. On se pruža na čak 1,3 miliona svetlosnih godina u prostor. Pa i više od toga. U pojedinim pravcima prostire sa na čak dva miliona svetlosnih godina. Inače od nas je M31 udaljena 2,5 miliona svetlosnih godina!

Pozicija 43 kvazara oko M31. Posmatranjem ovih kvazara astronomi su u stanju da uoče kako je svetlo sa kvazara apsorbovana i time da odrede veličinu haloa. Image credit: NASA / ESA / E. Wheatley, STScI.

Sudar događaj za 3,9 milijardi godina M31 kako bi se videla sa Zemlje da UV zraci stižu do nas (NASA)

Kako su naučnici došli do pomenutih dimenzija ove velike galaksije, kad se on ne vidi sa naše planete, pa čak ni iz svemira jer je ispunjen, po definiciji tamnom, nevidljivom materijom? Oni su posmatrali 43 kvazara, veoma dalekih brilijantnih jezgara aktivnih galaksija koje se nalaze vizualno u blizini M31. I videli su kako gas oko galaksije apsorbuje svetlost kvazara. Videli su kako se i ta apsorpcija menja zavisno od mesta pojedinih kvazara. Tako su došli i do zaključka o strukturi haloa. Ovu strukturu izazivaju grandiozne eksplozije gigantskih zvezda u galaksiji, supernove. U procesu nastanka eksplozije stvaraju se velike količine teških elemenata. Masivne zvezde na taj način mogu da stvore gvožđe, uranijum i zlato koje izbacuju daleko u prostor. Ti teški elementi nisu ranije postojali – njih stvaraju supernove i oni predstavljaju tragove prošle evolucije galaksije, ali i tragove koji govore o budućoj evoluciji. 

E sad, halo M31 se širi do polovine ili nešto više razdaljine M31 od naše galaksije, Mlečnog puta. Ali i Mlečni put ima svoj halo. Obe galaksije, i M31 i Mlečni put su velike, teške galaksije i vrlo su slične po strukturi. Obe su spiralne i logično je pretpostaviti da i naš Mlečni put ima velik halo. Pošto smo unutar Mlečnog puta mi ne možemo lako da izmerimo naš halo pa za sad ostaje samo da se oslanjamo na logičnu pretpostavku. A to znači da su haloi obe galaksije blizu jedan drugom i da se moguće je već dodiruju. Ako je to tačno, sudar ovih galaksija je već počeo. Ali taj sudar je veoma nežan jer se radi o veoma razređenom materijalu i do prvih značajnijih posledica sudara treba da pričekamo koju milijardu godina.

Prema: SCI and NEWS i Duluth News Tribune