Nasa je nedavno objavila velko i značajno otkriće, otkriće koje je napunilo stranice novina i Internet sajtova i dobilo udarno mesto u TV vestima. Svi su sa uzbuđenjem prenosili da je na Marsu pronađena voda, tečna. Sliva se, pišu midiji, niz strmine planina. A gde ima vode - ima i života. Logično, tako je bar ovde na našoj planeti. To je veoma značajna vest. Znamo da voda teče po Zemlji, a ovo je prvi put da imamo dokaza o tečnoj vodi na nekom drugom nebeskom telu. Sjajno!
Ali znam da su više puta do sada objavljivana velka otkrića, recimo o tome da neutrini putuju brže od svetla, ili je pak najavljivana veoma važna vest sa Marsa, da bi se kasnije ispostavilo da je pucano ćorcima. Dakle zbog svega toga pitao sam Grujicu Ivanovića, autora gore linkovanog, odličnog teksta o otkriću tekuće vode na površini Marsa, koliko je na tu objavu uticalo to što predstoji planiranje i usvajanje budžeta za Nasu? A Grujica, kao Grujica, pitate ga koliko je sati a on vam napiše čitavu stranu zanimljivih podataka o tome što ste ga pitali. Evo njegovog odgovora:
|
Grujica Ivanović:
Takodje, koliko se može videti, zlatno doba Marsa polako prolazi – u sledećih deset godina, naravno ako se nešto ne promeni, NASA planira samo jednu misiju ka Crvenoj planeti, dok ESA sa “Roskosmosom” ima dve misije “EgzoMars” sa kojima ne ide sve kako treba (početak prve je pomeren sa januara za mart 2016.). Moguće je da Kina nešto uradi, ali sve u svemu sve je to skupa daleko od flote marsijanskih letelica koje su poslednjih godina krstarile od Zemlje do Marsa. Pored toga, NASA ima konstantan problem da dugoročno motivaše političare za finansiranje njenih programa. I ne samo NASA – vidimo da je kreiranje budžeta “Roskosmosa” do 2026. kao zidanje Skadra (Rogozin je u poslednjih 12 meseci nekoliko puta promenio “svoj stav” o Mesecu). Za motivaciju potrebne su senzacije (kao i u politici). Sigurno se sećas kada je NASA na sva zvona 1996. objavila da je otkrila da na Marsu ima života. I to kako? Tako što su pronašli mikro-organizme na meteoritu otkrivenom na Antarktiku za koga su tvrdili da je došao sa Marsa! I pokušavali da ubede narod (i druge naučnike) da to nisu zemaljski mikro-organizmi iako je meteorit milionima godina ležao u ledu Antarktika. Iako je Mars oduvek bio u žiži NASA-e, činjenica je da je od tada NASA potrošila velike pare na istraživanja Crvene planete koja, uz moje veliko poštovanje izvanrednih tehničkih rešenja koja su tada primenjena, nisu pružila ništa spektakularno. Sve u svemu, bez obzira na sve ovo, kao i u slučaju objavljivanja vesti o otkriću egzo-planeta sličnih Zemlji, NASA je uspela da zatalasa kako naučne, tako i političke i svekolike narodne mase. Po meni, fundamentalna poruka je vezana za život u kosmosu i na indirektan način – za život na Zemlji. Ma kakva bila pozadina ove konferencije za štampu, očekujem dosta zanimljivih reakcija i otvaranje nove debate o kosmičkim formama života, našem mestu u komosu i konačno budućnosti čovečanstva. Sličnu onoj iz vremena Sagana, Kardašova, Drejka, Sklovskog …
|
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
