„Ja znam nešto, ali neću da vam kažem šta“ – tako vole da se igraju i prave važne male klinje, a tako se zadnjih nedelja sa nama igra i Nasa. John P. Grotzinger, profesor na Kalifornijskom institutu za tehnologiju i Nasin saradnik u programu istraživanja Marsa, šta više, rukovodilac istraživačkog tima, dakle neko čija reč ima težinu olova, izjavio je nedavno da je od Kjuriozitija, sa Marsa pristigla vest, vrlo važna i vrlo zanimljiva, ali da neće da nam kaže koja. Samo je dodao da će to biti istorijaska vest – čime je još više dao na značaju svojoj izjavi i još više zagolicao sve koji prate vesti sa Marsa.

Što se mene tiče istorijska vest sa Marsa može biti samo jedna: otkriven život na Marsu! Ili ako ne to onda: otkriveno nešto drugo, ali veštačko i proizvedeno izvan naše planete – što bi se opet svelo na isto: pronađeni dokazi o postojanju vanzemaljskog života. Jer vodu na Marsu smo već otkrili i to, koliko ja pratim, jedno 15 puta. Svaka druga vest bi me razočarala.

E u tome i jeste problem! Jer Marsov rover nije u stanju da otkrije život i to je jasno rečeno još pre nego što je Kjurioziti lansiran. Naravno, svojim kamerama bi mogao da snimi nekog marsovskog gmizavca, ali posle toliko decenija istraživanja tako nešto na Marsu više ne očekujemo da vidimo. Sem toga u svojoj škrtoj izjavi Grotzinger kaže da se radi o podacima sa SAM-a (Sample Analysis at Mars), a SAM je mala hemijska laboratorija sposobna da kaže od čega je sastavljen uzorak koji stavite u nju. I to je sve. Ne može da kaže: živo je.

Izlazi prema tome da veliko iznenađenje može biti samo jedno: pronađeno je nešto organiske materije. To jeste važna vest, i to je zapravo ono što se od ovog rovera i očekivalo da pronađe. Zato je i poslat tamo gore. Vest je važna jer sve što je živo sastaoji se od organiskih jedinjena. Problem je, što ne važi obrnuto pa tako organska jedinjenja ne moraju da budu živa. Ono što je živo je organsko, ali ono što je organsko ne mora da je i živo. Tako će na kraju ispasti da je otkriveno ono što smo i do sada znali: na Marsu možda postoji život. Možda.

Ali je li to otkriće istorijsko? Pa sigurno da jeste, kako i sam prof. Grotzinger kaže, ali danas se pišu vrlo detaljne istorije pa se beleže i efemerni događaji i ako je profesor mislio na takvu istorijsku vest, onda će nas ona sve ipak malo razočarati. Sigurno da će se biolozi širom sveta veseliti, a astrobiolouzi će s velikim ponosom uvrstiti ovaj podatak u svoje studije, stručne i naučne članke, samo, mi ostali ćemo ipak biti malo razočarani, jer posle ovako zagonetne najave očekujemo da se to što je otkriveno bar malo mrda. Ako već nije zeleno.

Možemo da razumemo opreznost i izbegavanje preuranjenih izjava Nasinih predstavnika. Dešavalo se da u nestrpljenju neki naučnik malo više požuri sa svojom izjavom pa se posle kaje. Tako nešto dešavalo se i Nasi. Godine 1996. Nasa je objavila ekskluzivnu vest da su na metoeoritu sa Marsa, čuvaenom ALH 84001, otkriveni fosilni ostaci života, ali se zatim suočila sa velikim osporavanjem (naime taj kamen je na našoj planeti proveo 13 000 godina te je sasvim moguće da je život, ako se i razvijao na njemu, ipak ovozemaljski). A zatim tu je i nedavna velika vest o metanu koji je Kjurioziti detektovao, pa je, kako pišu Grujica i Marino, ispalo da je to zaista bila preuranjena vest. A da i ne pominjemo onu slavnu, famoznu vest evropskih naučnika o neutrinima koji jure brže od svetlosti zbog čega isti naučnici i dan dansa imaju rumene obraze.

Dakle, opreza nikad nije dosta, ali nameće se pitanje što je onda cenjeni profesor Grotzinger uopšte saopštavao ovu nedorečenu vest? Što nije sačekao 3. decembar za kada je zakazano zvanično sopštenje? U nedostatku boljeg odgovora ostaje da zaključimo da se radi samo o manje ili više dobrom marketing, a Nasa je u toj igri vešt igrač. Eto, naterala je pola sveta da razmišlja o tome šta ona tamo gore radi.

Da li je "Kjurioziti" pronašao život na Marsu

Curiosity pronašao nezemaljske stvari na Marsu