U subotu, 21. februara 2015. u 84. godini preminuo je sovjetski kosmonaut, dvostruki heroj SSSR-a, general-major Aleksej Aleksandrovič Gubarjev, veteran dve kosmičke misije i komandant prve medjunarodne kosmičke posade. U kratkoj vesti pres službe Centra za pripremu kosmonauta koja je objavljena u utorak, nisu navedeni detalji smrti, osim da će Gubarjev biti sahranjen 25. februara na Federalnom vojnom groblju u Mitišćima, kraj Moskve. 

 Gubarjev  
Aleksej Gubarjev (1931-2015)  

Gubarjev je rodjen 29. marta 1931. u jednom selu na obali Volge, u oblasti Kubjiševa. Pre prelaska u Odred kosmonauta januara 1963. završio je prvo mornaričko avijaciono tehničko učilište, zatim vojno pomorsko minsko-topredno učilište, i na kraju Vazduhoplovnu akademiju. Godinu dana po završetku karijera kosmonauta, 1982. odbranio je stepen kandidata (magistra), a nešto kasnije i stepen doktora tehničkih nauka.

Od decembra 1952. Gubarjev leti na borbenim avionima. Leteo je u grupi sovjetskih pilota koji su služili i Kini, pripemajujći se za borena dejstva u Korejskom ratu. Kao mornarički pilot, služio je kako komandant puka Tihookeanske flote i komandant eskadrile Crnomorske flote. Osvojio je četiri tipa borbenih aviona uz ukupan nalet od 1450 časova. Vojnu karijeru je završio juna 1988. kada je zbog bolesti morao da napusti Vojno-pomorske snage SSSR-a. Od tada je do penzionisanja 1998. radio kao zamenik direktora jedne automobilske kompanije u blizini Moskve.

Gubarjev je primljen u drugi Odred sovjetskih kosmonauta 10. januara 1963. Posle dvogodišnje osnovne obuke, postaje zvanično kosmonaut drugog odreda Vojno-vazduhoplovnih snaga koji se pripremao u okviru vojnih kosmičkih programa. Bio je u timu kosmonauta koji su se godinu i po dana (do januara 1968.) pripremali za misije na vojno-istraživačkom kosmičkom brodu “Sajuz-VI” (“Zvezda”). Zatim je do februara 1971. učestvovao u pripremama za program “Kontakt”, kada je prvi put skupa sa Vladimirom Fertušnim imenovan za člana jedne kosmičke posade. Posle toga se do 30. juna 1971. (kada je poginula posada “Sajuza-11”) pripremao kao komandanta četvrte, treće i druge (rezervne) posade prve orbitalne stanice DOS-1 “Saljut”, skupa sa Vitalijem Sevastjanovim i Anatolijem Voronovim. Posle tragedije prve posade “Saljuta”, dalji letovi prema ovoj stanici su obustavljeni, a posade rasformirane.

U periodu oktobar 1971-jul 1972. skupa sa Georgijem Grečkom pripremao se za misiju na orbitalnoj stanici DOS-2 kao komandant njene treće posade. Kako stanica zbog kvara na raketi-nosaču “Proton” tokom lansiranja nije izbačena na orbitu, prvi let Gubarjeva je morao biti odložen. Oba kosmonauta su odmah prebačena na pripreme za misiju na sledećoj orbitalnoj stanici DOS-3 “Saljut”, ali je i ova misija morala biti otkazana, jer je na orbiti došlo do ispada gotovo svih sistema orbitalne stanice koja je kasnije pod nazivom “Kosmos-557” završila u guste slojeve atmosfere gde se raspala.

U jesen 1973. Gubarjev je ponovo bio na vratima kosmosa, sada kao komandant rezervne posade eksperimentlane misije “Sajuz-12”, prve posle tragedije posade “Sajuza-11”, kada su tokom dvodnevnog leta testirani sistemi modifikovanog broda. U decembru 1973. je imenovan za komandant prve posade DOS-4 “Saljut-4”.  

Kao komandant kosmičkog broda “Sajuz-17”, Gubarjev se prvi put vinuo u kosmos 11. januara 1975. u jednomesečnu misiju skupa sa brodskim inženjerom Georgijem Grečkom. U to vreme, bio je to najduži kosmički let sovjetskih kosmonauta, i praktično početak ere maratonskih kosmičkih misija sovjetskih kosmonauta na orbitalnim stanicama. Ujedno, bila to prva od dve misije na novoj orbitalnoj stanici “Saljut-4” tokom koje je obavljen obiman program astrofizičkih istraživanja. Let, tokom koga je Gubarjev postao 33. sovjetski kosmonaut i 74. Zemljanin u kosmosu, je trajao 29 dana, 13 časova i 19 minuta.

tandem Gubarjev (desno) i Grečko
 amblem Amblem stanice "Saljut"

Posle prve misije, decembra 1976. Gubarjev prelazi u grupu kosmonauta “Interkosmos” koja se pripremala za medjunarodne kosmičke letove na novoj orbitalnoj stanici “Saljut-6” snabdevenoj sa dva mehanizma za spajanje. Tada je formirana prva medjunarodna posada u kojoj se pored Gubarjeva nalazio prvi Čehoslovački kosmonaut Vladimir Remek. Ova unikatna misija je obavljena od 2. do 10. marta 1978. tokom misije kosmičkog broda “Sajuz-28” na orbitalnoj stanici “Saljut-6”, skupa sa njenom prvom dugotrajnom ekspedicijom u kojoj su bili Jurij Romanjenko i Georgij Grečko.  

 

slika2 Remek i Gubarjev na orbitalnoj stanici “Saljut-6”
amblem2 Amblem njihove misije

Misija je trajala 7 dana, 22 časa i 16 minuta i predstavljala je početak programa medjunarodnih kosmičkih letova u kojima su prvo učestvovali kosmonauti iz država sovjetskog bloka, a kasnije nastavljeni i sa astronautima iz zapadnih država.

Vladimir Remek, koji je sada ambasador Češke u Moskvi je sa velikom tugom čuo vest o smrti Alekseja Gubarjeva. Rekao je da vest bila neočekivana i da su oni dogovorili da 2. marta tradicionalno obeleže godišnjicu njihovog kosmičkog leta.

“Osećam veliku tugu. Jedna kompletna etapa mog života je bila vezana za Alekseja”, rekao je Remek.  

      

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 2 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 4 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 22 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 23 sati ranije

Foto...