Edvard Barnard, 1857 - 1923

Od ranog detinjstva pokazao je veliko interesovanje za fotografiju i već sa devet godina je postao fotografski po­moćnik u jednom studiju. Fotografijom će se baviti do kraja života, ali svoje najveće uspehe, pa i svetsku slavu postigao je u astronomiji. Kada je napunio 19 godina (1876) dao je 400 dolara za jedan mali teleskp, refraktor od pet inča. Tih 400 dolara bili su dve trećine njegove godišnje plate u studiju. Is­postaviće se da je to za njega bio dobro uložen novac i da je sjajna astronomska karijera bila pred njim. 1881. je otrkio svoju prvu, do tada nepoznatu kometu. To otkriće je, među­tim, propustio da objavi, ali iste godine je pronašao još jednu kometu, a sledeće i treću. Tako je postao poznat u astron­omskim krugovima. Tih, osamdese­tih godina devetnaestog veka Hulbert Harrington Warner, bogati biznismen i filantrop, ponudio je po 200 dolara za svako otkriće nove komete. Barnard ih je pronašao pet i tako stekao dovoljno novaca da za sebe i svoju mladu ženu, jer, u međuvremenu se oženio, kupi kuću.

Sve to inspirisalo je grupu astronoma amatera Nešvila da skupe novac za stipendiju i pošalju Barnarda da studira na Univerzitetu Vanderbilt. Barnard nikad nije diplomirao, ali je od univerziteta dobio počasnu diplomu – jedinu koju je ovaj univerzitet ikada nekom dodelio.

Godine 1887. stupa u službu na Likovoj opesrvatoriji gde nastavlja svoju uspešnu karijeru astronoma. U njegovim bi­ografijama stoji da je 1889. posmatrao prolaz Japeta iza Saturnovh prstenova, zatim da je 1892. posmatra novu i uočio emisiju gasova iz nje i da je iste godine otrko Almatheu, peti Jupiterov satelit. Bilo je to prvo otkriće nekog Jupitrovog satleita još od Galileja (1609), a ujeno i poslednje načinjeno vizuelnim putem.

	Barnard u poznim godinama

Barnard zatim prelazi na Čikaški univerzitet gde radi kao profeosr astronomije. Tu je dobio mogućnost da koristi veliki teleskop od 40 inača opservatorije Yerkes i provodi puno vremena proučavajući i snimajući Mlečni put. Zajdno sa Max Wolfom (nemački astronom) otkrio je da su daleka tamna područja zapravo oblaci gasa i prašine koji zaklanjaju svetlost sjajnih zvezda u pozadini, a koje danas znamo kao tamne magline. Katalogizirao je velik broj tamnih maglina (danas se zovu Barnardovi objekti), dajući im oznake slično kao što je to činio Šarl Mesije u svom katalogu. Počeo je od Barnard 1 i stigao do Barnard 370.

Ipak, Barnard je danas najpoznatiji po zvezdi koja nosi njegovo ime: Barnardova zvezda (Barnard’s star). To je crveni patuljak u sazvežđu Ofiukus na šest svetlosnih godina daleko od nas što ga čini četrvrtom nama najbližom pojedinačnom zvezdom (prve tri su zvezde sistema Alfa Kentaura). Ima slab sjaj (oko 9-te magnitude) i nedostupna je golom oku, mada je prilično sjajna u infracrvenoj oblasti i tako dalje. Ono što je u ovoj priči o Barnardu važno jeste da je on 1916. izmerio prividno kretanje ove zvezde koje iznosi 10,3 lučnih sekunde za godinu dana, a što je najveće poznato prividno kretanje bilo koje zvezde u odnosu na Sunčev sistem.

Na kraju da sumiramo: Barnard je bio pionir astrofotografije, otkrio je 14 kometa od kojih su tri periodične i učestvovao je u otrkiću još dve. Pronašao je Jupiterov satelit Almatheu, otkrio prirodu temnih maglina i napravio njihov katalog... Danas jedan krater na Mesecu i jedan na Marsu nosi njegovo ime. Jedan asreroid takođe se zove po njemu (asteroid 819, Barnardiana). Jedan predeo na Ganimedu zove se Barnardova regija (Barnard Regio). Galaksija NGC 6822 takođe nosi njegovo ime. Barnardova petlja (Barnard’s Loop) je emisiona maglina, deo Orionovog oblaka. Jedna zvezda takođe se zove po njemu, a malo pre smo je pomenuli. Jedna sala na Univerzitetu Vanderbilt nosi ime Barnard Hall. Postoji astronomsko društvo Barnard Astronomical Society, a i jedna planina u Kaliforniji koja se zove po ovom astronomu.

Edvard Emerson Barjard je umro 6. februara 1923.

Tri Barnardove tamne magline