Džinovska sunčeva pega AR3615 više nije vidljiva sa Zemlje. Tokom vikenda usled rotacije Sunca našla se na njegovoj suprotnoj strani i vidi se sa Marsa. Rover Perseverance šalje ovu sliku snimljenu danas iz kratera Jezero.
„Osećala sam se veoma usamljeno“, rekla je gospođa Smit kojoj je kao detetu dijagnostifikovano degenerativno stanje a 2011. je potpuno izgubila vid. Lokalna buka oko pomračenja i pažnja medija, neočekivano su je dirnuli. Pomračenje je „bilo istorijski doživljaj u zajednici, a ja nisam bila deo toga“, rekla je ona.
Institut za fiziku u Beogradu nalazi se u Zemunu. To je najveća naučno-istraživačka institucija u Srbiji u oblasti fizičkih nauka, sa preko 120 doktora nauka i blizu sto postdiplomaca. To je i prva proglašena institucija od nacionalnog značaja u Srbiji. Pokriva sve oblasti prirodinih nauka i dok idete po njenim laboratorijama i istraživačkim grupama prolazite kroz celu modernu nauku. Institut ima tesnu saradnju sa mnogim stranim naučnim organizacijama i posebno razvijenu sa Cernom. Osnovan je 6. maja 1961. godine.
Prvu sliku supermasivne crne rupe Sagitarius A* (Sgr A*), u centru naše galaksije je snimio 2022. godine Event Horizon Telescope (EHT). Nova slika Sgr A* sa EHT, u polarizovanom svetlu otkriva strukturu jakog i organizovanog magnetnog polja koje spiralno izvire sa njene ivice slično onom oko supermasivne crne rupe u centru galaksije M87. Ovo ukazuje na mogućnost da magnetna polja postoje oko svih crnih rupa.
Vedre aprilske noći ispunjene su zvezdanim stvorenjima. U blizini Velikog medveda, naći ćete nekoliko zanimljivih binarnih zvezda. Takođe možete uočiti galaksije kao što su galaksija Pinvheel, M82 i M96 - od kojih je poslednja asimetrična galaksija koja je možda bila gravitaciono poremećena susretima sa svojim susedima. Nastavite da pratite svemirske poglede na ove nebeske objekte.
Kao i skoro sve druge druge velike ideje tako i manipulisanje sa računanjem vremena u pojedinim periodima godne izmišljeno je još u antičko doba. Tako su tokom leta neke države produžavale trajanje časa. Rimljani su imali poseban vodeni časovnik sa različitim skalama za različite mesece tokom godina.
U moderno doba prvi koji je sugerisao da se leti ustaje ranije bio je Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin, 1706 – 1790, američki naučnik, političar, pronalazač i jedan od tvoraca čuvene američke Deklaracije o nezavisnosti), u vreme dok je, kao američki izaslanik, živeo u Parizu. U jednom pismu iz 1784. urednicima lista Journal of Paris, on savetuje Parižanima da štede sveće ustajući ranije kako bi što više koristili sunčevo svetlo. Članak je, međutim, imao šaljivi karakter pa nije sasvim jasno koliko je Frenklin bio ozbiljan u svojoj sugestiji.