Ponekad neku zvezdu slabog sjaja ne vidite ako gledate direktno u nju, već pored nje. To iz iskustva zna svaki osmatrač. Ako gledate direktno u zvezdu ona nestane, ako pogledate malo sa strane ona se pojavi. Zašto?
Juče je u Kulturnoj stanici „Svilara“ u Novom Sadu, održano predavanje na najvažnije teme moderne fizike, a to su: Tamna materija i tamna energija. Govorio je prof. dr Dušan Mrđa sa novosadskog Prirodno matematičkog fakulteta.
Taman naučnici pomisle kako su došli do kraja, da sve znaju, da su popisali sve važne činjenice o svetu i uopšte o celom univerzumu, da su otkrili sve formule koje opisuju sve o prirodi što čoveku padne na pamet – kad onda otkriju da zapravo ne znaju skoro ništa jer postoji toliko ogromno prostranstvo neznanja da je to prosto sramota.
Ako ikada budete u prilici da upadnete u neku crnu rupu gledajte da to bude što veća, što masivnija. U oba slučaja, i da upadnete u veliku ili u malu rupu, čeka vas isti kraj, ali suprotno vašem očekivanju upad u malu rupu je bolniji. Evo zašto.
Ko je već stigao da pogleda film „Interstelar“ sigurno se pita „šta smo to sad videli?“ Pa da krenemo od početka: šta se to dogodilo na prvoj egzo-planeti koju su posetili astronauti sa Zemlje?
Slike sa Vebove NIRCam (kamere za bliske infracrvene zrake) i MIRI (instrument za srednje infracrvene zrake) prikazuju NGC 604, region formiranja zvezda u galaksiji Triangl (M33), udaljenoj 2,73 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Sličan je regionima rađanja zvezda u Mlečnom putu, kao što je Orionova maglina, ali je mnogo većeg obima sa mnogo mladih zvezda. Takvi regioni su male verzije udaljenijih galaksija, „zvezdanih eksplozija“, sa izuzetno visokom stopom formiranja zvezda.