Velika većina astronomskih početnika će puno radije kupiti 60mm teleskop na čijoj kutiji je velikim slovima napisano 625X povećanje nego 80mm teleskop na čijoj kutiji piše 50X-100X. Ne mogu vam uopće opisati koliko bi to bio pogrešan izbor. Iskusniji astronomi se valjaju po podu od smijeha kada na 60mm teleskopu vide naljepnicu 500X jer dobro, iz iskustva znaju koliko je to besmisleno i neupotrebljivo. Onim još iskusnijim je to već prestalo biti smješno i samo teška srca gledaju kako entuzijastični astronomi početnici kupuju takve teleskope da bi ubrzo zatim, razočarani totalno odustali od astronomije. Nadam se da oni koji ovo pročitaju neće napraviti istu pogrešku.
Ova slika predstavlja snimak jednog zvezdanog jata sastavljenog od bar tri manja jata. Unutar naše matične galaksije, Mlečnog puta, u sazvežđu Škorpiji, udaljeno oko 5500 svetlosnih godina od nas, nalazi se zvezdano jato sa kataloškom oznakom NGC 6357
Mada sve četiri gigantske planete Sunčevog sistema imaju prstenove, Saturn se ipak izdvaja u odnosu na preostala tri planetarna džina, zbog svojih veličanstvenih prstenova.
Ukratko: kapsula Dragon koja je juče lansirana raketom Falkon 9 iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi uspešno se usidrila na Međunarodnu svemirsku stanicu.
Noćas u 2 sata i 49 minuta po istočnoamerkčkom vremenu (8 sati i 49 minuta po našem) sa Nasinog lansirnog centra Kenedi na Floridi poletela je raketa nosač Falkon 9 noseći sa sobom kapsulu Dragon. Cilj ovog leta je Međunarodna svemirska stanica, a sama misija treba da pokaže da li će Amerika konačno moći da svoje astronaute u svemir šalje sopstvenim vasionskim brodovima. Treba naglasiti da je ovo još uvek samo test let. Dragon u sebi ne nosi živu posadu, već velik broj senzora koji prate svaki segment leta.
Nasina vasionska letelica New Horizons je na Zemlju poslala velik broj fotografija Plutona i njegovog pratioca Harona i naučnici su se zdušno bacili u izučavanje ova dva daleka sveta. Između ostalog oni su primetili da oba tela obiluju udarnim kraterima, ali gotovo isključivo kraterima velikih dimenzija.
Približava se vreme lansiranja rovera Mars 2020, pa je sve više vesti o njegovim budućim istraživanjima. Kako smo već pisalimisija treba da krene put Marsa 17. jula ove godine i da se spusti u krater Jezero na Marsu 18. februara 2021. godine, naravno, ako sve prođe po planu.
U poslednje vreme svedoci smo renesanse kompaknih AltAz montaža, pogotovu za vizuelnu upotrebu. Teško je reći šta je stvarni razlog ogromne popularnosti ovih na izgled arhaičnih naprava, mada je razlog očigledan kad su veliki reflektori Njutn tipa u pitanju – Dobson nam je svojom invencijom omogućio da pravimo i koristimo teleskope neslućenih dimenzija (moj sopstveni 40cm reflektor sada spada u osrednju klasu, ako ne i onu omanju). Naime, ovde govorim o spravama koje se uparuju sa vrlo prestižnim refraktorima (Apohromatima najviše klase), nekim egzotičnijim teleskopima tipa Dall-Kirkham ili Maksutov Kasegren pa i SCT (Šmit-Kasegren).
Na slici vidimo senku kosmičke sonde na površini obližnjeg asteroida. Ako se zagledamo, odmah ispod sonde videćemo tamnu zonu: to je otisak koji je sonda ostavila prilikom sletanja na asteroid kako bi uzela uzorak. Japanci su to još jednom uspeli. 21. februara 2019. u 23:30 po našem sonda je ušla u istoriju vrlo precizno sletevši na asteroid (162173) Ryugu i pokupivši malo prašine koja će, uz malo sreće, biti krajem 2020. analizirana na Zemlji. 'Hayabusa 2' je druga sonda u istoriji kosmičkog istraživanja koja je ostvarila ovakav zadatak nakon što je njen prethodnik 'Hayabusa' uradio isto na asteroidu Itokawa prošle decenije.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
