Interesting Facts About The Planets In Our Solar System
Ako ništa drugo, fotografija je odlična!
Opširnije: Interesantne činjenice o Sunčevom sistemu
Write comment (0 Comments) 
What has Hubble seen in our Solar System?
Svemirski teleskop Habl posmatra ceo svemir, pilji u najudaljenije galaksije, one s početka vremena, ali posmatra i Sunčev sistem.
Opširnije: Šta je Habl video u Sunčevom sistemu
Write comment (1 Comment) 
FELJTON
Sovjeti su bili tate-mate za Veneru, ali im Mars nije 'išao': od 20 pokušaja imali su samo 2 uspeha i par stativa! Zato su sovjetski naučnici odlučili da početkom 80-ih učine poslednji ali krupan korak da se vrate na Crvenu planetu. Razloga za adrenalin su imali na pretek, jer se ispostavilo da je njihova prethodna velika međuplanetna misija na Veneru i Halejevu kometu iz 1986, slavna 'Вега', bila više nego uspešna. Nova misija je trebalo da istraži ni manje ni više nego – tajanstveni Fobos.
4. Bilansi i zaključci
Naučni rezultati kosmičkih sondi 'Fobos' objavljeni su u svetskom naučnom časopisu 'Nature' u oktobru 1989, a predstavljeni su i na međunarodnom simpoziju održanom u Kongresnoj palati (fr. Palais des Congrès) u Parizu od 23. do 27. oktobra 1989. godine....
Opširnije: Ekspedicija SSSR-a na Fobos (3)
Write comment (0 Comments) 
Kako izgleda noćno nebo na Marsu? Pa očito isto kao i na Zemlji: sazviježđa su ista.Ono što se razlikuje su polarne ose i planete, jer se umesto na Crvenoj planeti nalazimo na 'plavoj planeti'. 'Spirit' i 'Opportunity' su snimili nekoliko noćnih snimaka, iako je PANCAM kamera daleko od teleskopa i nije pripremljena za takve potrebe. Na ovoj stranici možemo da vidimo najvažnije noćne fotografije koje je snimio tim MER-a. Najdraža mi je ova cirkumpolarna koju je napravio 'Spirit' iz kratera Gusev u potrazi za meteorima (i ako ih nađe, da ih istraži):
Svakom ko voli i sa mnom prati trenutno najinteresantniju sondu u solarnom sistemu, japansku 'Hayabusu 2', sigurno će da lakne: letilica je posle 1805 dana provedenih u kosmosu, od čega čak 503 u orbiti oko asteroida Ryugu, krenula kući. Kada za godinu dana bude sletela u Australiju, doneće dragoceni poklon – nekoliko grama (možda više?) prašine i kamenčića sa tajanstvenog asteroida. Time će se završiti ekspedicija duga 5.240.000.001 km.
Opširnije: 'Hayabusa 2': Gudbaj Rjuga!
Write comment (0 Comments) 
Obe '1Ф' sonde, nazvane 'Fobos-1' i 'Fobos-2', uspešno su lansirane sa kazahstanskog kosmodroma 'Bajkonur' 7. jula, odnosno 12. jula 1988. godine.
Opširnije: Ekspedicija SSSR-a na Fobos (2)
Write comment (0 Comments) 
3. Podela ekstremofilnih organizama
3.3. U odnosu na zasićenost vodom
Kserofili – vrsta ekstremofilnih organizama koja nastanjuje pustinje i pustinjske stene, staništa koja su izuzetno siromašna vodom. Kolonije mikroskopskih bakterija koje žive na površinama pustinjskih stena hiljadama godina formiraju vrstu patine koja se popularno naziva pustinjska glazura. To je ustvari tanak sloj mangana, gvožđa i gline na površinama stena sprženih sunčevim zracima. Ovi minijaturni stanovnici pustinjskih stena preživeli su nebrojena stoleća na nekim od najnegostoljubivijih mesta na Zemlji i možda predstavljaju najstarije žive kolonijalne oblike života.
Predstavnici:
Metallogenium
Pedomicrobium.
Opširnije: Ekstremofili: Podela - U odnosu na zasićenost vodom
Write comment (0 Comments) 
Kao da misterija sa metanom nije dovoljna, sada znamo da na Marsu takođe postoje i drugi gas koja se pojavljuje i nestaje: kiseonik. Osetljivi instrument SAM na roveru 'Curiosity' proveo je više od 5 naših godina – oko 3 Marsove godine – detaljno mereći sastav atmosfere u krateru Gejl. Kako period analize obuhvata nekoliko krugova Crvene planete oko Sunca, to nam je omogućeno da jasno uočimo sezonski obrazac. Prva od tih varijacija, koju su prethodno nejasno detektovale druge sonde, bio je metan. Zapravo, 'Curiosity' je otkrio metan i, sem toga, otkrio da on sezonski varira. Problem je u tome što je metan sa sigurnošći utvrdio jedino 'Curiosity', dok ga evropska sonda 'ExoMars TGO' nije uspela da 'namiriše' iz orbite. Zašto? Pa, još uvek nismo sigurni, iako postoje brojne hipoteze.
Opširnije: Posle misterije Marsovog metana sledi misterija Marsovog kiseonika
Write comment (3 Comments) 
Pre 2015. mnogi su očekivali da će Pluton biti 'dosadan', mali zaleđeni svet bez ikakvih spomena vrednih geoloških aktivnosti. Ali kada je 14. jula te godine Nasin robot 'New Horizons' nadleo planetu patuljka, iznenađenje je bilo golemo: ogromni azotni glečeri, planine vodenog leda, kriovulkani, planinski lanci sa vrhovima pokrivenim metanskim snegom, organska jedinjenja na površini, nekoliko slojeva magle koja pluta atmosferom, pa čak mogući globalni podzemni okean. Ukratko, složen i fascinantan svet. Ali sve što smo saznali o Plutonu bilo je zahvaljujući kratkom preletu od nekoliko sati, za koje smo uspeli da pregledamo svega 40% površine u relativno visokoj rezoluciji. Sigurno da ova patuljasta planeta još uvek krije mnogo misterija ali džaba, jer se tamo nećemo vratiti makar još nekoliko decenija. Ili možda hoćemo?
Opširnije: Stopama 'New Horizonsa': orbiter oko Plutona
Write comment (5 Comments) 
Sovjeti su bili tate-mate za Veneru, ali im Mars nije 'išao': od 20 pokušaja imali su samo 2 uspeha i par stativa! Poslednji put su se (donekle) uspešno spustili na površinu još 1971. ('Maрс 3'). Zato su sovjetski naučnici odlučili da početkom 80-ih učine poslednji ali krupan korak da se vrate na Crvenu planetu. Razloga za adrenalin su imali na pretek, jer se ispostavilo da je njihova prethodna velika međuplanetna misija na Veneru i Halejevu kometu iz 1986, slavna 'Вега', bila više nego uspešna. Nova misija je trebalo da istraži ni manje ni više nego – tajanstveni Fobos.
Opširnije: Ekspedicija SSSR-a na Fobos
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
