Jedna od najvažnijih faza mnogih međuplanetarnih misija jeste ulaženje u orbitu. Sve mora da krene ispravno iz prvog pokušaja, ili sonda neće uspeti da uđe u orbitu oko svog cilja. Često se dešava da praktično nema popravki i druge šanse, pa se neuspeh u ulaženju u orbitu obično pretvara u neuspeh čitave misije. Sa toliko letlica koje su lansirane u orbite raznih objekata širom Sunčevog sistema, ovo je prilika da pregledamo neuspele ulaske u orbite u poslednjih pola veka planetnog istraživanja kako bi smo videli šta može i šta polazi po zlu. U ovom prikazu razmotrićemo samo misije koje su bile namenjene orbitiranju oko drugih tela solarnog sistema van Zemlje a preživele su lansiranje, ali su podlegle problemima dok su senalazile u tranzitu ili stigle do svojih ciljeva.
U prvoj polovini noći 16/17. marta, nebo je bilo prozračno (transparencija 4/5, prisutni tanki oblaci) a Mesec u poslednjoj fazi ispod horizonta. Sazvežđe Velikog medveda se nalazilo visoko na severnom nebu a među njegovim zvezdama je prema efemeridama obitavala jedna relativno sjajna kometa. Ona je otkrivena krajem decembra meseca prošle 2019-te godine automatskom pretragom neba ATLAS(1).
Naša galaksija, Mlečni put, je veća nego što smo mislili. U novim udžbenicima i enciklopedijama stoji da njen prečnik iznosi nešto preko 100.000 svetlosnih godina, u nekim se navodi čak i 150.000 svetlosnih godina, pa i više od toga. Ide se čak i do 200.000 svetlosnih godina. Ali sada naučnici iznose daleko, daleko veće procene prečnika Mlečnog puta. Nove procene znatno nadmašuju i najsmelije pretpostavke. Izlazi da prečnik naše galaksije iznosi blizu dva miliona svetlosnih godina!
Masovno se šire teorije zavere. Više nije retkost da neko ne veruje u odlazak čoveka na Mesec. Ima puno onih koji sumnjaju de je Zemlja loptasta, i mnogi smatraju da je ona ravna ploča. Uprkos fantastičnom razvoju nauke, uprkos svim blagodetima koje nam ona donosi i koje iz minuta u minut koristimo, ima prepuno onih koji misle da su dosegli nebesku mudrost pa tvrde da decu ne treba vakcinisati. Vraća se bezumlje Srednjeg veka.
Tarantula je maglina sa najvećim poznatim zvezdanim porodilištem. Na njenoj periferiji nalazi se zvezdana laboratorija koja pruža naučnicima materijal za izučavanje porekla masivnih zvezda.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
