26.11.2019. godine, u 2:54:11 UTC (3:54 po lokalnom vremenu) desio se zemljotres magnitude 6.4 stepena po Ruhteru u Albaniji na području Drača. Glavnom potresu prethodili su raniji potresi ili foršokovi koji su ukazivali na mogućnost nastanka jačeg potresa. Posle glavnog potresa, usledilo je smirivanje tla sa još par jačih zemljotresa snage 4.8, 5.1, 5.3, 5.4 stepeni po Rihteru i nizom slabijih.
Bio je to trenutak istine. Dostizanja ove tačke koštao je Ameriku 8 godina i mnogo napora, uključujući i žrtve u ljudskim životima. Ni Nasini menadžeri nisu verovali da će prve četiri 'Apolo' misije sa ljudskim posadama proteći bez ikakvih problema. Ali bilo je tako, i došlo je vreme da se osvoji površina Meseca. Mašinerija je bila spremna i podmazana, kao sportski tim na vrhuncu svog treninga. Prema klasifikaciji letova usvojenoj u septembru 1967, došle su na red 'Misije G'. Ali 'Misija G' je samo bledi slogan za jednu od najvećih prekretnica u istoriji: kročenje na površinu Meseca!
Tribina POSLEDNJI DAN PLANETE ZEMLJE je održana u četvrtak, 18. aprila 2019. u Velikoj sali SKC (Beograd).
Trenutna stopa izumiranja vrsta je 100 do 1000 puta veća nego u prethodnim geološkim epohama. Da li je prekasno? Kako moderna nauka vidi budućnost? Šta možemo da učinimo?
Tranzit Merkura preko Sunca, 11. novembra 2019. godine je posmatran u organizaciji „Zrenjaninske grupe NPN“ i AD „Milutin Milanković“ sa nasipa na Kanalu DTD pored mosta kod Lazareva. Tranzit je počeo u 13.35h a završio se zalaskom sunca u 16.09h. Merkur je za to vreme stigao do oko polovine svoje tranzitne putanje. Ceo tranzit je trajao skoro 6 sati. Za direktno posmatranje preko okulara korišten je Sky-Watcher telaskop sa solarnim filterom. Refraktorom ruske proizvodnje lik Sunca je projektovan na zaklonu iza okulara.
LIFE BEYOND: Chapter 1. Alien life, deep time, and our place in cosmic history
Odgovoru na pitanje jesmo li sami u kosmosu danas smo bliži nego ikad. Nova istraživanja i nove tehnologije proširuju naša saznanja o životu i o prirodi i o nama samim.
Sovjeti su bili tate-mate za Veneru, ali im Mars nije 'išao': od 20 pokušaja imali su samo 2 uspeha i par stativa! Zato su sovjetski naučnici odlučili da početkom 80-ih učine poslednji ali krupan korak da se vrate na Crvenu planetu. Razloga za adrenalin su imali na pretek, jer se ispostavilo da je njihova prethodna velika međuplanetna misija na Veneru i Halejevu kometu iz 1986, slavna 'Вега', bila više nego uspešna. Nova misija je trebalo da istraži ni manje ni više nego – tajanstveni Fobos.
7.1 TRASTERI
Fobosove sonde su takođe posedovale i setove trastera, ili kako ih Rusi zovu 'raketni motori malog potiska na tečno gorivo' (Житкосный Ракетный Двигатель Малой Тяге, ЖРДТМ). Njihova namena je bila da obezbeđuju orijentaciju, stabilizaciju i korigovanje kretanja letilice.....
Curiositi, čuveni Nasin rover, sofisticirana naučna laboratorija, koji već preko dve i po hiljade dana tumara po krateru Gale na Marsu i istražuje njegovu prirodu, napravio je između ostalog i ovaj selfi.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
