Mesec je pre 4,5 milijarde godina obletao našu planetu na svega tridesetak hiljada kilometara visine (22,530 kilometara govore neki proračuni). Danas je petnaest i više puta dalje i u proseku nalazi se na visini od 385 000,6 kilometara (od središta Zemlje do središta Meseca). On od praiskonskih vremena stalno beži od nas.
Zamislite da se jedne noći probudite, a na nebu nema Meseca iako bi trebalo da ga bude. Gotovo 4,5 milijarde godina on je tu sa nama, vrti se oko Zemlje, i onda nestane! Šta bi se dakle desilo? Zapravo, sem astronoma, njegov nestanak te noći bi malo ko primetio. Međutim, iako sasvim neprimetne, bar za nas ljude, posledica bi bilo.
U ovom prikazu, probaćemo da bar donekle predstavimo rad i vizije američkog umetnika Donalda E. Davisa (1952). Ovaj neverovatni kreator je radio i sarađivao sa brojnim američkim i međunarodnim timovima, poput recimo Američkog geološkog društva (USGS), gde je za potrebe njihovog Astrogeološkog odseka pravio mape i 3D modele Meseca i ostalih planeta, koristeći u svojim radovima brojne filmove i snimke njihovih površina koje su pribavljale brojne svemirske sonde i teleskopi.
Ljudi se, kažu teleskopdžije, dele na dve vrste: na one koji imaju i na one koji nemaju teleskop. Samo prvi su kompletni, a drugi su s falinkom. Tako mi pre neki dan kaže jedan prijatelj za našeg novog saradnika: „dobar, je sviđa mi se, samo, siroma’ nema teleskop“. A šta da se radi, niko nije savršen.
Dakle ako ste postali ponosni vlasnik magičnog instrumenta ili planirate da se uskoro svrstate u elitu, čitajte sledeće redove.
Već nekoliko dana je aktivnost Sunca velika i ono često izbacuje velike količine materijala. Šanse da neki oblak čestica pogodi Zemlju i izazove jaku auroru su prilično velike. Pratim prognoze koje kažu da će u noći između 10. i 11. maja ta šansa biti velika. Poklopile su se i druge važne stvari: vedro je i nema mesečine. Nešto pre ponoći vidim da se aurora jako spustila prema jugu. Pakujem se i odlazim severno od grada, nekih pet minuta vožnje, na uobičajeno mesto za posmatranje severnog i istočnog dela neba.
Procedura ide ovako. Potrebne su nam 3 šerpe. U jednoj se kuva pasulj koji je prethodno na kratko prokuvan u 2 vode i očišćen od sitnih nečistoća. U drugoj šerpi se, prvo na kratko prokuva svo meso zajedno i ta voda se baci. To je korisna stvar da se speru ostaci skorele krvi, kao i ostale eventulane nečistoće.
Astronomski kamp (AK) na Letenki je nastao na talasu naraslog interesovanja za astronomiju u našim krajevima krajem prošlog i početkom ovog veka. Kako je to vreme još bilo vrlo oskudno kamp je organizovan da bude što jeftiniji za učesnike koji su bili pretežno studenti i srednjoškolci. Nije postojao plan razvoja kampa i svaki se organizovao ad hock i zato nije formirana postojana baza podataka o programima i učesnicima. Kako je u to davno vreme digitalna fotografija bila vrlo skromna u svakom pogledu ni fotografije nisu bile izdašan izvor podataka. Zbog pomenutog, podaci, posebno o prvim kampovima nisu potpuni ni precizni.
Da se istorija ponavlja ja znam po profesoru Hibšu. On je i ove godine došao u Novi Sad i održao seriju predavanja studentima PMF. To čini svake godine tokom proleća, nekako baš u vreme kada studenti organizuju apsolventsko veče, pa se desi da nakon te večeri (koja se razvuče duboko u noć) neki studenti ne mogu da dođu na nastavu. I profesor to razume jer bolje je da oni spavaju kod kuće nego na njegovom času. I zato im nikada to odsustvo ne zamera, ali nagrađuje one koji na nastavu ipak dođu. Uostalom, i sam je bio student.