Prvi od šest izbačaja koronalne mase (CME) koje je džinovska sunčeva pega AR3664 bacila ka Zemlji udarila je juče u 10. maja u 1645 UT magnetno polje naše planete i izazvao ozbiljnu geomagnetnu oluju, klase G5. Ova oluja je u toku. CME idu jedan za drugim i njihov dolazak bi mogao da produži oluju za vikend.
Tokom noći stizali su izveštaji o polarnoj svetlosti, (aurori) koja se dobro videla iz naših krajeva. Za ove geografske širine to je vrlo retka pojava.
Da biste na papiru nacrtali Saturn sa prstenovima iz njihove ravni bio bi vam potreban veliki papir. Na jednom kraju papira počeli bi ste da vučete liniju debljine jedan milimetar i zatim je vučete, vučete i vučete: 250 metara i to najmanje, jer po nekim izvorima prečnik prstena je veći. A 250 metara je dužina 2,5 fudbalska terena. Takvo crtanje Saturna sa prstenovima bio bi naporan posao. Ako bi ste crtali Saturn i prstenove u srazmeri na manjem papiru onda se prstenovi ne bi ni videli, jer oni su jako tanki.
Godine 2023. solarna energija je činila tri četvrtine u u povećanju kapaciteta obnovljivih izvora širom sveta. Najveći deo ovog rasta dogodio se u Aziji, EU i SAD, nastavljajući trend uočen tokom protekle decenije.
7 najčudnijih slučajnosti u zakonima prirode / The 7 Strangest Coincidences in the Laws of Nature
Čini se da univerzumom vladaju jednačine i brojevi. Ali zašto samo ove jednačine i zašto samo ti brojevi? Da li je to samo slučajnost? U ovom videu sakupio sam sedam najčudnijih slučajnosti u fizici.
Nedavno sam otkrio da program po imenu Virtual Moon Atlas ( http://ap-i.net/avl/en/start ) nije samo u stanju pokazati kolika je kilometarska udaljenost između bilo kojih dviju točaka na lunarnoj površini, već i iscrtati profil reljefa duž luka koji te točke spaja! Priložene slike su nekoliko primjera takvih profila, za neke od poznatijih površinskih tvorbi na Mjesecu.
Sudar Andromede i Mlečnog puta / The Andromeda-Milky Way Collision
Da, sudariće se, ali za nekoliko milijardi godina. U svakom slučanu, Velika galaksija u Andromedi, M31, nam juri u susret brzinom od 110 kilometara u sekundi. Ali trega da prevali put od 2,5 miliona svetlosnih godina, a to je dug put....
Albert Ajnštajn nas je naučio da prostor i vreme pripadaju zajedničkom entitetu: prostor-vreme. To znači da vreme postaje dimenzija, slična prostoru, i ima duboke posledice po prirodu vremena. Ono što je najvažnije, vodi ka onome što se naziva blok univerzumom, univerzumu u kojem svi trenuci vremena postoje na isti način zajedno. Budućnost, sadašnjost i prošlost su iste, samo naša percepcija sugeriše drugačije.