U skoro svakoj galaksiji postoji supermasivna crna rupa, što samo po sebi implicira formativnu vezu između njih. Zapaženo je da gas i prašina unutar galaksije mogu da podstaknu rast galaktičkih crnih rupa i da njihova dinamika može da pokrene formiranje zvezda ili da ga ometa u zavisnosti od toga koliko je aktivna.U skoro svakoj galaksiji postoji supermasivna crna rupa, što samo po sebi implicira formativnu vezu između njih. Zapaženo je da gas i prašina unutar galaksije mogu da podstaknu rast galaktičkih crnih rupa i da njihova dinamika može da pokrene formiranje zvezda ili da ga ometa u zavisnosti od toga koliko je aktivna.
Daavnooo, davno, još iz epohe karbona kada na Zemlji nije bilo niti prvih dinosaura, kada nije bilo niti najmanjeg znaka da će u isto takvoj daaavnoooj budućnosti, po Zemlji hodati ljudi, u jednoj patuljastoj galaksiji, eksplodirala je masivna zvijezda i svojim sjajem višestruko nadmašila sjaj svih drugih zvijezda u toj galaksiji.
U skoro svakoj galaksiji postoji supermasivna crna rupa, što samo po sebi implicira formativnu vezu između njih. Zapaženo je da gas i prašina unutar galaksije mogu da podstaknu rast galaktičkih crnih rupa i da njihova dinamika može da pokrene formiranje zvezda ili da ga ometa u zavisnosti od toga koliko je aktivna.U skoro svakoj galaksiji postoji supermasivna crna rupa, što samo po sebi implicira formativnu vezu između njih. Zapaženo je da gas i prašina unutar galaksije mogu da podstaknu rast galaktičkih crnih rupa i da njihova dinamika može da pokrene formiranje zvezda ili da ga ometa u zavisnosti od toga koliko je aktivna.
Kvazari su užareni centri aktivnih galaksija, sa nezasitom supermasivnom crnom rupom koja troši ogromne količine materije iz okolnog gasa i zvezda stvarajući svetao prsten koji zasenjuje ostatak galaksije domaćina i spada među najsjajnije objekte u svemiru.
Geologija je grana nauke koja se bavi istraživanjem Zemlje I drugih astronomskih tela, I to kroz analizu procesa nastanka stena kao I njihovih promena I evolucije tokom dugog vremenskog perioda. U ovom videu otkrićemo koji su to osnovni principi geologije, I videćemo kako nam ona omogućava da bolje razumemo duboku prošlost.
Jedan međunarodni tim astronoma je uporabio NASA/ESA/CSA-in Svemirski teleskop James Webb kako bi njime pronašao znake tekućeg spajanja dviju galaktika i njihovih masivnih crnih jama, u vrijeme kada je svemir bio star samo 740 milijuna godina. (Sustav tih dviju galaktika nosi oznaku ZS7. Stapanje se odvije u ovom trenutku u našim vremenskim okvirima. Prim. prev.) Time je ostvarena detekcija dosad najudaljenijeg stapanja crnih jama, što znači da je tu ta pojava viđena i najranije u povijesti svemira!
Tokom noći stizali su izveštaji o polarnoj svetlosti, (aurori) koja se dobro videla iz naših krajeva. Za ove geografske širine to je vrlo retka pojava.
Jedan okret Zemlje oko svoje ose je jedan dan (= obdanica + noć). I taj dan traje 24 časa što znaju skoro svi. Ako ćemo preciznije, dan traje 86400 sekundi. Ali to je tako u teoriji. U praksi dan traje više ili manje samo ne baš tih 86400 sekundi, jer brzina rotiranja je promenljiva. Na brzinu rotiranja planete, a time i na dužinu dana, imaju uticaj sva ostala okolna tela, a naročito Mesec, a zatim i kretanje Zemljinog jezgra, okeana, atmosfere, neki jači zemljotres itd.
Vreme sataje pri brzini svetla / Time Stops at the Speed of Light. What Does that Mean?
Možda ste čuli da prema Ajnštajnovoj teoriji specijalne i opšte relativnosti vreme ne postoji za brzinu svetlosti. Može li ovo biti tačno? U ovom videu ću pogledati šta matematika kaže i razgovarati o tome šta to znači.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
